Jermenija balansira između Rusije i Evrope

„Verujem da je ovo istorijski korak za Jermeniju – ovaj korak ka Evropi. Doneće mnogo pozitivnih stvari“, kaže Varduhi Gasaprijan, mlada Jermenka, sedeći na suncu na Trgu republike u centru Jerevana.

Ovih dana u prestonici je izuzetno živo. Gotovo 40 evropskih šefova država i vlada, kao i predstavnici najvažnijih institucija Evropske unije, doputovali su u Jermeniju.

Evropska politička zajednica (EPZ), forum nastao kao odgovor na rat u Ukrajini, prvi put se sastaje na Južnom Kavkazu. Već dan kasnije usledio je i prvi samit Evropske unije i Jermenije. Snažan signal ka Zapadu – u presudnom trenutku duge jermenske istorije. I ujedno poruka stanovništvu: Evropa misli ozbiljno, tesna saradnja se nastavlja.

Istorijsko mesto, geopolitičko raskršće

Tako to vidi i Varduhi Gasaprijan, koja živi od turizma: „Iako su Jermeni vrlo snažan narod, u aktuelnoj političkoj situaciji svakako nam je potrebna podrška – sa evropske strane, sa ruske strane ili od svih velikih sila.“

Jermenija se nalazi na geopolitičkom raskršću između Evrope, Rusije, Bliskog istoka i Centralne Azije – bez izlaza na more. Zbog tog položaja, tokom vekova bila je izložena stranoj vlasti, sukobima i geopolitičkim pritiscima.

Danas je Jermenija i dalje snažno obeležena sovjetskim nasleđem. Ovde, na Trgu republike, okruženom monumentalnim zgradama od ružičastog kamena, kuca srce prestonice. Mala, planinska zemlja sa tri miliona stanovnika, smeštena između Evrope i Azije, dom je jedne od najstarijih hrišćanskih kultura na svetu.

U Predsedničkoj palati priređen je doček za vrh Evropske unije: plavo nebo, crveni tepih, himne Evrope i Jermenije.

„Prekretnica u produbljivanju naših odnosa“, rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta. Jačanjem veza mogle bi se otvoriti nove mogućnosti za zapošljavanje u oblasti saobraćaja, energetike i digitalizacije.

Balansiranje između Istoka i Zapada

Evropski kurs za Jermeniju predstavlja balansiranje, kaže u razgovoru za Dojče vele Jakob Velenštajn iz Fondacije Konrad Adenauer. Premijer Nikol Pašinjan vodi zemlju ka Zapadu - veoma oprezno i korak po korak.

„Jermenija ne želi da prenagli i prekine odnose sa Rusijom – to sebi jednostavno ne može da priušti“, kaže Velenštajn. Ekonomske i bezbednosne veze sa Moskvom i dalje su veoma jake. Istovremeno, Jermenija nastoji da održi dobre odnose sa susedima i da nikoga ne udalji od sebe – ali pritom jasno sledi zapadnu orijentaciju.

„Centralna poruka je da Jermenija uspešno diverzifikuje svoju spoljnu politiku“, kaže za DW Benjamin Pogosjan iz jermenskog APRI instituta za primenjenu politiku. Zemlja nastoji da stekne nove partnere i nove prijatelje i da proširi krug država sa kojima ima odlične odnose – pre svega sa EU. Normalizacija odnosa sa susedima Azerbejdžanom i Turskom takođe je deo strategije premijera Nikola Pašinjana.

Vetar u leđa Pašinjanu uoči izbora

I na unutrašnjem planu, veliki evropski skupovi imaju veliki značaj, jer se parlamentarni izbori održavaju 7. juna.

„Ovi samiti predstavljaju snažan vetar u leđa premijeru Nikolu Pašinjanu“, kaže Tigran Grigorjan iz Regionalnog centra za demokratiju i bezbednost. To je i poruka jermenskim biračima da upravo ova vlada ima podršku Brisela – i da bi bilo dobro da dobije novi mandat.

Rastući pritisak iz Rusije

Dok se Jermenija priprema za završnicu izborne kampanje, beleži se porast sajber‑napada i kampanja dezinformisanja – pre svega iz Rusije. Evropa šalje stručnjake, a evropska partnerska misija pomaže zemlji da se suprotstavi tim pretnjama.

„Jedini legitiman izvor vlasti u ovoj zemlji jeste volja jermenskog naroda“, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Tigran Grigorjan upozorava: „U poslednje vreme sve je više znakova da je Rusija spremna da protiv Jermenije primeni tvrđa sredstva. Prošlog meseca čuli smo brojne pretnje iz Rusije. Sa ruske strane se tematizuje i cilj integracije u Evropsku uniju.“

Raspoloženje u javnosti se značajno promenilo. Istraživanja pokazuju izraženo proevropsko raspoloženje i sve manju podršku Rusiji.

Članstvo u EU i dalje dalek cilj

Ipak, jasno je da je članstvo u Evropskoj uniji još veoma daleko. Jermenija do sada nije podnela zahtev za članstvo, a pristupni proces mogao bi da traje decenijama. I pored toga, zemlja želi da ide tim putem.

„Za nas je to dodatni podsticaj da našim demokratskim reformama damo novi zamah“, kaže premijer Nikol Pašinjan. Bez obzira na ishod procesa, Jermenija želi da dostigne standarde EU.

Laura sedi sa suprugom Arsenom na zidinama manastira Hor Virap – centralnog mesta jermenskog hrišćanstva. Ovde se ne oseća veliki zamah koji vlada u prestonici. Ipak, oni podržavaju kurs ka Evropi.

„Za mene, za ceo jermenski narod, to izgleda kao dobra stvar – nove šanse, nove mogućnosti“, kaže Laura Hajrapetjan. Njen suprug Arsen Hostenjan dodaje: „Želimo i dobre odnose sa ruskim narodom, kako bi iz toga proizašlo nešto dobro. Sto godina smo živeli jedni uz druge. Voleo bih da sa svim narodima sveta živimo u dobrim odnosima.“