Jeftina radna snaga kao posledica krize? | Evropa | DW | 23.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Jeftina radna snaga kao posledica krize?

Rad na određeno vreme za neke predstavlja uspešan model dobre zarade, a za druge iskorišćavanje radne snage. Nemačka je suočena sa ovim problemom već duže vreme, a rešenja za sada nema na vidiku.

ARCHIV - Arbeiter montieren am 22.05.2005 die Glasfassade des Bahnhofs von Frankfurt am Main. Die Aussichten auf Hessens Arbeitsmarkt sind auch für 2012 positiv. Sorgen machen sich Verbände, Politik und Arbeitsverwaltung aber um fehlende Fachkräfte und die schlechten Aussichten für Ältere. Foto: Boris Roessler dpa/lhe (zu lhe-Korr 0044 vom 27.12.2011) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Deutschland Arbeitsmarkt Produktion

Potreba za sezonskim radnicima u poljoprivredi, tokom žetvi ili berbi, postojala je oduvek, i po tom pitanju se verovatno ništa neće promeniti. Prema mišljenju Johanesa Jakoba, stručnjaka za tržišnu politiku pri Nemačkom savezu sindikata, zapošljavanje radnika na samo nekoliko meseci u principu i nije nešto negativno. „Ali, problemi počinju onda kada poslodavci radnike dugoročno zapošljavaju po principu rada na određeno vreme. Oni njima tada u stvari raspolažu kako žele, jer mogu da ih zaposle, ali i otpuste kad god žele", kaže Jakob.

Pri tom su ovim načinom zapošljavanja jednako obuhvaćeni kako sami nemački radnici tako i oni koji u Nemačku dolaze iz inostranstva. „Zapošljavanje radnika iz inostranstva je zapravo skuplje nego zapošljavanje domaćih radnika. Ali, neke firme ipak žele inostrane radnike, pogotovo za sezonske poslove, recimo uoči i tokom božićnih praznika“, objašnjava Jakob.

Verner Ajhorst, iz Instituta za istraživanje rada u Bonu, ističe da je došlo do porasta inostrane radne snage. To je omogućeno i zakonom prema kojem svi građani zemalja članica EU, posle određenog broja godina mogu da traže posao u bilo kojoj zemlji Unije. Poslovi na određeno radno vreme su posebno atraktivni za strance koji ne govore nemački i sa nižim stepenom obrazovanja.

Procene umesto konkretnih brojki

Nije lako doći do tačnih podaka o tzv. pozajmljenim radnicima i radnicima na određeno vreme, kaže Johanes Jakob. Nemački savez sindikata međutim procenjuje kako je trenutno u Nemačkoj oko 900.000 osoba zaposleno po ovom principu, od čega njih oko 100.000 dolazi iz inostranstva.

Iako ne postoje konkretne brojke, jedno je sigurno: Što je teža ekonomska situacija u zemljama na jugu ili istoku Evrope, to je veći broj radnika koji iz ovih zemalja dolazi u Nemačku, kaže Ajhorst.

Moć i nemoć nemačkih sindikata

Werner Eichhorst Er ist Arbeitsmarktexperte vom Institut zur Zukunft der Arbeit (IZA). Das Foto hat uns das IZA zur Verfügung gestellt.

Verner Ajhorst

Johanes Jakob navodi kako bi nemački sindikati hteli da predstavljaju interese i radnika iz inostranstva, ali da to nije tako jednostavno. „Problem je u tome što oni u Nemačkoj borave zaista kratko, po pravilu najduže tri meseca. S druge strane oni najčešće ne govore nemački, zbog čega se ne obraćaju sindikatima za pomoć", kaže Jakob.

Jakob i Ajhorst smatraju da rad na određeno vreme u principu može imati i smisla i pozitivnih strana. Ali, ukoliko poslodavci ovaj model koriste samo kako bi radnike plaćali po izuzetno niskim cenama, tada u tome nema ničeg pozitivnog. Oni tvrde da je neophodno postojanje odredbi prema kojima bi se plate i satnice radnika na određeno vreme izjednačile sa platama i satnicama stalno zaposlenih. „Mi činimo sve kako bi do toga došlo, jer samo u tom slučaju bi broj radnika na određeno vreme mogao dugoročno da se smanji“, kaže Johanes Jakob.

Autori: Dirk Kaufman / Željka Telišman

Odg. urednica: Ivana Ivanović

Reklama