Jeftina radna snaga kao posledica krize?

Potreba za sezonskim radnicima u poljoprivredi, tokom žetvi ili berbi, postojala je oduvek, i po tom pitanju se verovatno ništa neće promeniti. Prema mišljenju Johanesa Jakoba, stručnjaka za tržišnu politiku pri Nemačkom savezu sindikata, zapošljavanje radnika na samo nekoliko meseci u principu i nije nešto negativno. „Ali, problemi počinju onda kada poslodavci radnike dugoročno zapošljavaju po principu rada na određeno vreme. Oni njima tada u stvari raspolažu kako žele, jer mogu da ih zaposle, ali i otpuste kad god žele", kaže Jakob.

Pri tom su ovim načinom zapošljavanja jednako obuhvaćeni kako sami nemački radnici tako i oni koji u Nemačku dolaze iz inostranstva. „Zapošljavanje radnika iz inostranstva je zapravo skuplje nego zapošljavanje domaćih radnika. Ali, neke firme ipak žele inostrane radnike, pogotovo za sezonske poslove, recimo uoči i tokom božićnih praznika“, objašnjava Jakob.

Verner Ajhorst, iz Instituta za istraživanje rada u Bonu, ističe da je došlo do porasta inostrane radne snage. To je omogućeno i zakonom prema kojem svi građani zemalja članica EU, posle određenog broja godina mogu da traže posao u bilo kojoj zemlji Unije. Poslovi na određeno radno vreme su posebno atraktivni za strance koji ne govore nemački i sa nižim stepenom obrazovanja.

Procene umesto konkretnih brojki

Nije lako doći do tačnih podaka o tzv. pozajmljenim radnicima i radnicima na određeno vreme, kaže Johanes Jakob. Nemački savez sindikata međutim procenjuje kako je trenutno u Nemačkoj oko 900.000 osoba zaposleno po ovom principu, od čega njih oko 100.000 dolazi iz inostranstva.

Iako ne postoje konkretne brojke, jedno je sigurno: Što je teža ekonomska situacija u zemljama na jugu ili istoku Evrope, to je veći broj radnika koji iz ovih zemalja dolazi u Nemačku, kaže Ajhorst.

Moć i nemoć nemačkih sindikata

Johanes Jakob navodi kako bi nemački sindikati hteli da predstavljaju interese i radnika iz inostranstva, ali da to nije tako jednostavno. „Problem je u tome što oni u Nemačkoj borave zaista kratko, po pravilu najduže tri meseca. S druge strane oni najčešće ne govore nemački, zbog čega se ne obraćaju sindikatima za pomoć", kaže Jakob.

Jakob i Ajhorst smatraju da rad na određeno vreme u principu može imati i smisla i pozitivnih strana. Ali, ukoliko poslodavci ovaj model koriste samo kako bi radnike plaćali po izuzetno niskim cenama, tada u tome nema ničeg pozitivnog. Oni tvrde da je neophodno postojanje odredbi prema kojima bi se plate i satnice radnika na određeno vreme izjednačile sa platama i satnicama stalno zaposlenih. „Mi činimo sve kako bi do toga došlo, jer samo u tom slučaju bi broj radnika na određeno vreme mogao dugoročno da se smanji“, kaže Johanes Jakob.

Autori: Dirk Kaufman / Željka Telišman

Odg. urednica: Ivana Ivanović