Jeftina nega starih i bolesnih
24. avgust 2007.
Abdulah Ahrari, vlasnik „Arijane“, službe za negu starih i bolesnih mora i sam da radi zbog manjka personala. Kod 77ogodišnje Irene provodi 10 sati mesečno:
„Dolazi kada ima posla po kući, da se usisa ili izbaci djubre. Ja pripremim sve što treba da se uradi.”
Abdulah Ahrari ima 120 pacijenata. Njih 70 odsto su stranci koji vode usamljenički život. Baš kao 72ogodišnji Said. Rodjeni Avganistanac leži u krevetu u pidžami i džemperu. Pored njega prepuna pepeljara, a ispod kreveta pivske flaše. Ahrari takodje rodom iz Avganistana sa njim govori na jeziku Dari.
Dok mu meri pritisak kaže:
“Izmerio sam mu pritisak, sad ću i puls. Posle moram da zapišem vrednosti i vreme merenja. Takodje pravim izveštaj o nezi pacijenta. Kako se oseća, ima li tegobe.”
Pored kuvanja i provere pritiska, negovatelj daje lekove i brine o higijeni pacijenta. Kod Saida dolazi tri puta dnevno. Nakon što sa njim kratko popriča i proveri ima li nešto za jelo, Ahrari kreće u posetu drugim pacijentima. Većinu njih posećuje četiri puta dnevno:
”Obilazak pacijenata četiri puta dnevno košta po osobi tri hiljade evra mesečno. Sedam dana nedeljno, kad svedete računicu, ostaje vam 100 do 150 evra.”
On priznaje da je to prilično malo novca, zbog čega mnoge službe za negu odlaze u stečaj. Abdulah Ahrari se posebno ljuti na zdravstvena osiguranja koja za sebe drže veliki novac. Novac koji bi mogao da se potroši na pacijente. Umesto toga on svojim zapsolenima može da isplati od 1700 do 2200 evra bruto mesečno. Premalo za previše posla.
Služba za negu McPflege, koja želi da se etablira kao servis jeftinih usluga 24 sata dnevno, koštaće po bolesniku izmedju šest i sedam hiljada evra mesečno.