Jedna istorija u bezbroj verzija | Evropa | DW | 17.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Jedna istorija u bezbroj verzija

Zajednički udžbenik istorije za čitavu Evropu? Teško, kažu istoričari. Slično kao u zemljama bivše Jugoslavije, i na čitavom kontinentu se istorija piše i čita različito. Razlike treba najpre prihvatiti, kažu stručnjaci.

Heroji ili žrtve – to su crno-bele slike koje narodi imaju o sebi. „Iako svaki narod u ormaru krije leševe, radije se viri u tuđe ormare“, opisuje situaciju poljski istoričar Andržej Pačkovski. On je jedan od učesnika drugog Međunarodnog simpozijuma 120 evropskih muzeja, fondacija, udruženja i obrazovnih institucija koji je održan u Berlinu. „Istorija je dovela različite narode na ista mesta, ali sećanja – šta se tamo desilo – često nemaju mnogo toga zajedničkog“, kaže Pačkovski. Važno je, navodi, prihvatiti da postoje i drugačije interpretacije zajedničke istorije.

Zajednički udžbenik nije ništa bliže – takva knjiga bi pretila da potpadne pod ono što istoričar Matijas Veber naziva „kičem evropskog pomirenja“, odnosno da, u ime kompromisa, prećuti neke značajne činjenice koje se ne bi svidele svima. Veber, inače direktor Saveznog instituta za kulturu i istoriju Nemaca u istočnoj Evropi, dodaje da je razmena mišljenja o evropskim vrednostima neophodna, a za obrazovne institucije to podrazumeva samo nezavisna istraživanja. Njegov kolega Volf Kajzer dodaje da se samo tako mogu rušiti „mitovi stvoreni iz političkih pobuda“.

Važnost međunarodne saradnje

Međutim, ne opire se samo politika rušenju nacionalnih mitova i suočavanju sa modernom prošlošću, smatra hrvatska aktivistkinja Vesna Teršelič iz REKOM-a. Ona kaže da ni društva bivše Jugoslavije nisu spremna da pogledaju otvoreno u devedesete godine. Zato je međunarodna pomoć neophodna muzejima, memorijalnim centrima kao i nevladinim organizacijama kojima kultura sećanja spada u opis posla. „Neophodna je zajednička evropska platforma koja doprinosi saradnji inicijativa i institucija te produbljivanju postojećeg dijaloga“, dodaje Teršeličeva.

Koliko međunarodna saradnja može biti značajna dobro ilustruje primer rumunske službe zadužene za čuvanje tajnih akata iz perioda komunizma. Pre dve godine se medijima proširila glasina da vlada u Bukureštu planira zatvaranje te službe. Hans Altendorf koji se u Nemačkoj bavi sličnim poslom – dokumentima Štazija – napisao je pismo rumunskim kolegama, nudeći pomoć ili javni protest u slučaju zatvaranja. Nekoliko nedelja kasnije javio se lično premijer zemlje Viktor Ponta. „Lično je demantovao glasine“, priča Altendorf, „i napisao da će ubuduće podržavati službu koja se bavi tajnim dokumentima.“

Autori: Panajotis Kuparanis / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama