Jedino rešenje je vlada nacionalnog spasa | Politika | DW | 09.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Jedino rešenje je vlada nacionalnog spasa

U Tuzli je pokrenuta inicijativa za formiranje ekspertske vlade, ili kako se to nekada zvalo vlade nacionalnog spasa. Ekonomisti veruju da je to jedino rešenje u ovom trenutku dok su pravnici skeptični.

Privrednici Tuzlanskog kantona (TK) izneli su neke konkretne zahteve za poboljšanje sveukupnog stanja u kantonu, ali i u celoj BiH. Ideja je da se formira vlada koju bi sačinjavali eksperti iz raznih oblasti i koja bi isključivo radila za dobrobit građana. Faruk Širbegović, član Ekonomsko socijalnog saveta TK, ali i jedan od najuspešnijih privrednika u zemlji, kaže da se prvo mora definisati ko će sačinjavati tu vladu:

„Treba izabrati vladu koja će biti popunjena onima koji žele da doprinesu da se stanje popravi, a koji nisu stranački obojeni. Sadašnja situacija govori da stanje nije dobro. Svi su zanemarivali ekonomiju i bili socijalno neosetljivi. Glavni cilj te nove vlade je podsticaj u zapošljavanju i podsticaj novim privrednicima.“

Wirtschaftsexperte aus Bosnien und Herzegowina

Duljko Hasić

„Država pljačka narod“

Ideja je dobra, slažu se mnogi ekonomisti, ali i privrednici. Duljko Hasić iz Spoljnotrgovinske komore BiH kaže da je sa aspekta trenutne situacije to najbolje i jedino rešenje: „Formiranje ekspertske vlade ili vlade spasa se zaista nameće kao jedini izlaz i jedino rješenje u ovom trenutku.

Vlada ili vlade spasa na svim nivoima u BiH svakako bi trebalo da imaju manje ministarstava i službenika, smatraju eksperti, dodajući da bi prvi rezultati mogli da se vide već za nekoliko meseci, a pun efekat bi se postigao za dve godine.

Bosnien-Arbeitslosigkeit.

Aleksa Milojević

Ekonomista Aleksa Milojević tvrdi da postoje rešenja i ona se upravo mogu realizovati kroz takvu organizaciju, odnosno kroz vladu spasa. „Prosto je neverovatno kako ova vlast 20 godina vlada, a ne zna da otvori preduzeće, nego samo zna da rasprodaje i da se zadužuje. Sigurno da postoje ljudi u BiH koji su u stanju da naprave novi model vladanja i da izađemo iz krize. Vrlo lako i vrlo brzo.“

Milojević upozorava da se mora rešiti sistem privatizacije i doći do masovne akcionarske svojine kao jedinog načina dolaska do krupnog preduzeća: „Svedoci smo da, od kada je napravljena ova privatizacija i privreda predata u ruke pojedinaca, država ne radi ništa drugo već pljačka narod i ta bogatstva prenosi pojedincima, nadajući se da će oni pokrenuti privredu, što je greška.“

Na prvom mestu interesi građana

Zbog toga bi vlada spasa bila sačinjena od nestranačkih ljudi, tačnije ljudi koji će raditi u interesu građana, a ne u interesu pojedinih centara moći, kako se ističe. Širbegović se slaže sa konstatacijom da je danas u BiH teško pronaći ljude koji nisu simpatizeri nijedne stranke, ali je bitno da oni ne rade za njihove interese, već za interese građana: „Nije bitno da li će neki član vlade biti simpatizer neke stranke, ali treba da mu bude na prvom mjestu posvećenost, da se stanje poboljša. I to treba da bude glavni cilj te vlade.“

Predlog je da se u ovom trenutku ta vlada ili vlade formiraju u kantonima gde je to neophodno, pa i na federalnom nivou, jer bi za sve drugo bila potrebna promena Ustava.

Faruk Sirbegovic, Bauunternehmer und Firmeninhaber

Faruk Širbegović

Širbegović očekuje skoro formiranje te vlade u Tuzlanskom kantonu: „Naš je predlog da se ta vlada izabere u narednih 15-ak dana, pre svega da tu budu ljudi koji žele da se bave time. Mi želimo da dođu najbolji. Volio bih da zbog obaveza to bude neko drugi, ali ukoliko bi bilo potrebno prihvatio bih deo odgovornosti i odrekao bih se svake nadoknade. Ali za sve to moramo imati podršku da će rezultati uskoro biti vidljivi.“

Problem ustavne mogućnosti

Na kraju se nameće pitanje: Da li je formiranje takve vlade, dakle ekspertske ili vlade spasa moguće prema ustavu i na koji bi način to funkcionisalo u praksi? Omer Ibrahimagić profesor Ustavnog prava iz Sarajeva kaže da nijedan ustav u BiH ne poznaje taj vid organizovanja:

„Obično je u drugim zemljama definisana vlada u tehničkom mandatu za razliku od BiH. To može biti samo preporuka neke grupe, ili građana, skupštini kantona da u formiranju nove vlade vodi računa o tome da za ministre imenuje lica koja su eksperti za pojedine oblasti, a koji bi pomogli da se poboljša situacija u društvu. Međutim problem je što partije imaju svoje ljude, koji su nekompromitovani u raznim oblastima. Prema tome mogla bi se takva vlada formirati i voljom stranaka, pa se postavlja pitanje da li bi to bilo to“, zaključuje Ibrahimagić.

Autor: Dragan Maksimović

Odg. urednica: Dijana Roščić