Jedinice za brzo reagovanje EU: kad, ako ne sad? | Evropa | DW | 03.09.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Jedinice za brzo reagovanje EU: kad, ako ne sad?

Nakon haotičnog povlačenja iz Avganistana, u Evropskoj uniji ponovo se diskutuje o formiranju „jedinica za brzo reagovanje“. Ministri obrane o tome su raspravljali na Brdu kod Kranja, ali plan je teško sprovodljiv.

Pogledajte video 03:36

Kakva je budućnost NATO nakon Avganistana?

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj nazvao je iskustvo iz Avganistana „katalizatorom“, što bi bio istorijski događaj koji izaziva politički pomak i koji bi mogao da znači proboj u evropskoj odbrambenoj politici.

„Kad, ako ne sad“, pita Borelj. Dakle, da li je dovoljan pritisak da se ministri odbrane zemalja-članica Evropske unije, koji očigledno pate od nemoći i nesposobnosti, suoče s događajima u Kabulu i naprave iskorak u odbrambenoj politici EU?

-pročitajte još: EU i NATO hoće da izvuku pouku iz debakla u Avganistanu

Gorak kraj, težak poraz

Nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer govori o „gorkom kraju, teškom porazu“ u Avganistanu. Ostaje da se vidi da li je Zapad time trajno oslabljen. Ona je izrazila žaljenje što Evropljani još uvek nisu vojno spremni. Od toga zavisi kredibilitet Evrope u budućnosti, jer se do sada oslanjalo na SAD, kao na primer u Kabulu.

Ministri su na slovenačkom Brdu kod Kranja raspravljali o tome da li bi mogli, pod pritiskom aktuelnih događaja, da naprave iskorake s planom o formiranju evropskih snaga za brzo reagovanje. Plan je, inače, na stolu od maja ove godine. Za to bi trebalo da u pripravnosti bude 5.000 ljudi koji bi mogli da reaguju u krizama – recimo u situaciji na aerodromu u Kabulu, gde je evakuacija stranca i avganistanskih pomoćnika morala da bude obezbeđivana vojno. Letovi Evropljana završeni su onog trenutka kada su SAD povukle svoje poslednje vojnike. Evropljani otada sebi postavljaju pitanje, zar ne bi trebalo da i oni sami mogu da reaguju u takvim situacijama – i bez Sjedinjenih Država.

Kabul 30. avgust: poslednji američki vojnik napušta Avganistan

Kabul 30. avgust: poslednji američki vojnik napušta Avganistan

Uprkos jasnim frustracijama nemačke ministarke Kramp-Karenbauer i mnogih drugih njenih kolega, na kraju sastanka došlo se samo do toga da se postepeno krene s realizacijom plana koji su Francuzi predložili u maju. Svi oni koji su očekivali veliki politički iskorak nakon debakla u Avganistanu – grdno su se razočarali.

Ponovo samo plan na papiru

Nemačka želi da do jeseni pripremi dokument kako bi se napredovalo s planovima. „Još jednom sam danas u debati o Avganistanu ukazala na to da se nismo protivili povlačenju Amerikanaca iz Avganistana, jer, s obzirom na naše sopstvene snage, nismo bili u situaciji da sami ostanemo u Avganistanu“, iskreno je rekla Kramp-Karenbauer.

Zbog toga ova debata sada mora da se vodi konkretno: ko ima koje specijalne sposobnosti i koja armija je spremna da ih uključi u zajednički projekat. Ministarka odbrane Nemačke smatra da vojni kapaciteti u Evropi postoje, ali da moraju da se objedine kako bi se postigla toliko hitno željena „bezbednosno-politička sposobnost za delovanje“.

-pročitajte još: Debakl nemačkih tajnih službi u Avganistanu

Nemačka će za to da se pozove na član 44, odredbu Sporazuma EU koja zemljama-članicama dozvoljava da jednu grupu njih zaduže određenom misijom. Ta odluka, međutim, mora da bude usvojena jednoglasno. A o načinu na koji bi „koalicija voljnih“ koordinisala neku intervenciju, ona bi mogla da odluči sama. Time bi trebalo da se izbegne stalni problem sa „jednoglasnošću“ koji ometa napredovanje.

Ideja je da one zemlje koje nisu uključene, nemaju ni interesa da ometaju intervenciju. Ipak, vrata za uobičajene ucenjivačke igrice među zemljama-članicama, ostala bi otvorena, jer bi i najmanja članica mogla da uloži veto iz nebitnih razloga.

Ministri odbrane EU sastali su se na Brdu kod Kranja

Ministri odbrane EU sastali su se na Brdu kod Kranja

Prevazići sukob interesa

Koliko je veliki sukob interesa u odbrambenoj politici između južnih i severnih zemalja EU, pokazuje primer istupa letonskog ministra Artisa Pabrike. Njega na primer, kako kaže, Avganistan ne interesuje. Umesto toga, želi pomoć na granici sa Belorusijom. Odatle dolaze hiljade izbeglica koje bi režim Aleksandra Lukašenka mogao da prošvercuje kako bi izvršio pritisak na baltičke zemlje.

Letonac je skeptičan i u pogledu velikih projekata odbrambene politike. „Šta se dogodilo s borbenim jedinicama“, upitao je podrugljivo. „Nikada nisu upotrebljene“. Ideja o takvim zajedničkim borbenim grupama kruži Evropskom unijom već čitavu deceniju. Ne radi se samo o vojnim sposobnostima, već pre svega o nedostatku političke volje, rekao je Artis Pabrika.

Osim toga, pojedine zemlje – a tu je mislio i na Nemačku – konačno bi morale da povedu javnu debatu o odbrambenoj spremnosti i s tim povezanim obavezama. „Moramo da shvatimo da se svet brzo menja. Potrebna nam je snažna sila kako bismo odbranili Evropu“, zaključio je letonski ministar.

Pogledajte video 02:51

Na ničijoj zemlji, između Belorusije i Letonije

Različiti pogledi

I dok baltičke zemlje pre svega strahuju od napada iz smera Rusije, južne zemlje zabrinute su zbog tekućih sukoba na Bliskom istoku, u Libiji i zemljama Sahela. Tu različitu orijentaciju Nemačka želi da zaobiđe regionalizacijom budućih trupa za intervenciju. Severne i južne zemlje trebalo bi da se povežu. Međutim, nakon izlaska Britanaca iz EU, samo su još Francuska i delimično Nemačka veće vojne sile. One bi svakako bile potrebne na obe ose Unije.

Projekat „trupe za brzo reagovanje“ trebalo bi da bude usvojen na proljeće, kada predsedavanje Savetu EU preuzme Francuska.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

Audio i video