Jedemo i previše i pogrešno | Mozaik | DW | 14.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Zdravlje

Jedemo i previše i pogrešno

Nekada je gojaznost bila bolest razvijenih zemalja, a sada se gotovo trećina čovečanstva bori s viškom kilograma i poboljšanja nema na vidiku. Ali postoji nešto još opasnije od gojaznosti…

Naučnici upozoravaju na „rastuću i uznemirujuću globalnu krizu zdravlja“. Pritom misle na činjenicu da je sve više stanovnika planete Zemlje – gojazno: 700 miliona ljudi je u medicinskom smislu gojazno, tj. Imaju indeks telesne mase (ITM) preko 30. Dodatnih milijardu i po stanovnika blizu je granice gojaznosti jer im je ITM između 25 i 30. Prema novim istraživanjima, problematičan je i sve veći procenat gojazne dece. Sedam odsto dece između druge i četvrte godine starosti već je gojazno.

Do tih podataka došla je međunarodna grupa naučnika sa Instituta za zdravstvena merenja Univerziteta u Vašingtonu na osnovu podataka 68 miliona pacijenata. U poslednjih tridesetak godina broj gojaznih žitelja naše planete drastično se povećao, a u 73 zemlje se taj broj čak udvostručio.

Na spisku zemalja vodi – pomalo iznenađujuće – Egipat: 35 odsto odraslih u toj zemlji je gojazno. Visoko na spisku su još dvije arapske zemlje: Saudijska Arabija i Irak. U tom društvu su i SAD. U Sjedinjenim Američkim Državama je međutim najviši procenat dece koja pate od prekomernog broje kilograma: gotovo 13 procenata dece i mladih ispod 20 godina starosti u SAD je gojazno. Mladi iz Kanade, Saudijske Arabije, Omana i Egipta u istom su društvu. Prema ukupnom broju, najviše gojazne dece živi u najmnogoljudnijim zemljama poput Kine i Indije, a najveći broj gojaznih odraslih je u SAD i u Kini.

Još jedan pomalo iznenađujući podatak jeste i taj da su među gojaznima svih zemalja natprosečno mnogo – žene. I možda suprotno očekivanju: u zemljama s bogatim i dobro obrazovanim stanovništvom, i broj gojaznih osoba viši. Najmanje gojaznih živi u Africi i Jugoistočnoj Aziji. U Bangladešu i Vijetnamu živi samo jedan odsto građana čiji je ITM veći od 35 odsto.

Gojazni umiru ranije

Iako se ova studija po metodologiji razlikuje od nekih pređašnjih, sve one pokazuju jedno: čovečanstvo je sve deblje i deblje, a brzina debljanja je alarmantna. Razlog je jednostavan: sve veći broj stanovnika Zemlje ima pristup energetski bogatim namirnicama, odnosno sve više ljudi takve namirnice može sebi da priušti. Deo krivice, kako se navodi u studiji, snosi i „intenzivni marketing vezan uz te proizvode“. Svetska zdravstvena organizacija već je upozorila evropske zemlje na bolju kontrolu reklamiranja prehrambenih proizvoda za decu. Posebno često proizvodi puni šećera i masti pokušavaju da se prodaju kao zdravi. „Jedemo previše i to pogrešne namirnice“, kaže Kristofer Mari s instituta u Vašingtonu. Onaj ko svoju debljinu olako shvata, igra se sa zdravljem. Od posledica bolesti koje su direktno vezane s gojaznošću, 2015. je u svetu umrlo četiri miliona ljudi. Jedna druga studija pokazuje da gojaznost smanjuje dužinu života za deset godina, dakle isto kao i pušenje. Ali na štetnim namirnicama nema šokantnih fotografija kao na kutijama cigareta.

Ali još opasnije od gojaznosti jeste – nedostatak kretanja. Suviše malo fizičke aktivnosti u Evropi ubije više ljudi nego gojaznost. Pritom se ne mora biti ekstremni sportista. „Dvadeset minuta brzog hodanja dnevno, značajno smanjuje rizik od prerane smrti“, poručuje jedna studija Univerziteta u Kembridžu. Tako se stiže do one stare istine koju otkrivamo svakih nekoliko godina: manje kalorija i više kretanja rešava problem debljine.

Pogledajte video 02:40
Trenutno na programu
02:40 min

Klinika za gojaznu decu

DW.COM

Audio i video