Je l’to neki vic?

U pitanju je zvučna knjiga književnika, profesora i novinara Helmuta Karaseka i lekara i kabaretiste Ekarta fon Hiršhauzena. Treba očekivati stvari poput viceva:

Gluv čovek kaže svom prijatelju: „Ne mogu više da slušam viceve o invalidima“. Prijatelj koji je slep odgovara: „Ja na to gledam isto tako.“

Jedna učiteljica sa svojim učenicima otišla u zoološki vrt. Jedan učenik pita: „Šta to slon ima među nogama?“ Učiteljica zbunjeno odgovara: „Ah, ništa to nije.“ Na to jedan prolaznik dobacuje: „Gospođo, Vi ste baš razmaženi.“

Smeh, uprkos svemu

Kada je autor knjige viceva popularni književni kritičar, novinar i pisac Helmut Karasek onda je za očekivati da se pozabavi kulturološkom istorijom viceva. Naravno, autor je ispunio ta očekivanja i tvrdi da je humor „kada se čovek, uprkos svemu, smeje“.

„To je tipičan naslov za neku situaciju koja uopšte nije smešna. Kada naprimer za pedeset godina braka poklonite ženi dve usahle ruže, ona će vas sigurno upitati: Je li to neki vic? Vic uvek sadrži nešto što nije duhovito. A to isto važi i za pravi vic koji uvek sadrži neverovatno tužne teme,“ kaže autor.

Karasek od mladih dana sakuplja viceve o diktatorima, Jevrejima, ženama, slonovima… uostalom, teško je naći neko životnu sferu o kojoj ne postoje vicevi. Autor je naravno zainteresovan za intelektualnu pozadinu viceva i psihoanalitičko Frojdovo značenje koje se krije iza svakog vica. Šta čini viceve smešnima? Postoji li na tom planu neka nova varijanta ili je uvek reč o ponavljanju? Da li je vic efikasno oružje potlačenih? Da li postoji različit humor za žene i muškarce?

„Ljudi najradije pričaju i slušaju viceve o temama kojih se najviše plaše, o starosti, demenciji, lekarima: Stari čovek dolazi kod lekara i kaže: Doktore ja više ništa ne pamtim, sve zaboravljam. Lekar ga pita od kada to traje, a čovek kaže: Šta to?“

Složeni zadatak za mozak

Helmut Karasek kaže da su vicevi zaboravljeni način kulturnog izražavanja, koji navodno, uopšte ne može da se podvede pod kulturu. Karasek smatra da su vicevi najkraći i najprecizniji oblik književnosti. Romanopiscima su potrebne stotine stranica kako bi dočarali realnost. A u vicu je to moguće učiniti u nekoliko redova.

Karasekova knjiga inspirisana je zajedničkim nastupima sa lekarom, autorom bestselera i uspešnim komičarom Ekartom fon Hiršhauzenom, koji potvrđuje da je u medicini odavno poznato da je smeh ne samo zdrav nego da spada u najsloženiji zadatak naših umova. Reč je o „razmeni udaraca“ između dva sveta, i eksperimentu sa nepoznatim ishodom. Jer, kada neko u društvu ispriča vic garantovano će se naći neko ko će se nadovezati. Tako su se upoznali i autori knjige „Je l’to neki vic?“.

Autorka: Željka Bašić-Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević