„Jastrebovi“ diktiraju politiku Kremlja | Politika | DW | 20.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Jastrebovi“ diktiraju politiku Kremlja

Ruski predsednik Vladimir Putin pažljivo je, tokom 14 godina na prestolu Kremlja, birao svoje saradnike koji su mu često i bliski prijatelji. Među njima ima „jastrebova“ i „golubova“, ali prva grupa ubedljivo nadjačava.

Na Zapadu jedva da ko poznaje tvrdolinijaše iz Kremlja. Oni zaziru od pažnje i nerado daju intervjue. Kurs konfrontacije sa Zapadom već mesecima ne određuje sam Vladimir Putin. Naime, postoji uski krug savetnika koji su bliski šefu Kremlja i štite njegovu tvrdolinijaški kurs. Politbiro 2.0 naziva ih poznati ruski politički savetnik Evgenij Minčenko – aludirajući na Sovjetski Savez, kada je država vođena od strane uticajnog rukovodstva partijskih funkcionera. Ti ljudi oko Putina su, smatra on, uticajniji nego ikada.

Sokolovi se trenutno nalaze u prednosti“, kaže za DW Jan Bremer, šef konsultantske firme Eurasia Group. Tvrdolinijaši imaju, kaže, jače pozicije u spoljnopolitičkim pitanjima. „Konfrontacija sa Zapadom zbog Ukrajine će biti vođena ekstremnim nacionalističkim i revanšističkim tonovima. Putinu je ovde važnija geopolitika od privrede. Golubovi pak pripadaju privrednom bloku ruske elite i njihov uticaj na tu politiku je veoma mali“, kaže Bremer.

Putinovi najvažniji saradnici

Russland Sanktionen Waldimir Putin und Igor Setschin

Putin i Igor Sečin

Prema Minčenkovom mišljenju, trenutno tri čoveka imaju najveći uticaj na Putina i politiku Kremlja. „U posljednje vreme su Sergej Ivanov, Sergej Šojgu i Igor Zečin postali jači. Oni su glavni profiteri od čvrstog kursa Kremlja“, kaže ovaj politički savetnik. Sergej Šojgu (na naslovnoj slici) je nakon Putina najomiljeniji ruski političar. Od novembra 2012. on je ministar odbrane. Bivši KGB-ovac i dugogodišnji Putinov prijatelj Sergej Ivanov je šef predsedničkog ureda. A Igor Zečin, bivši obaveštajac i jedan od najpouzdanijih Putinovih ljudi je šef najvećeg državnog naftnog koncerna Rosnjefta.

Sva trojica su zastupnici takozvanih silovikija. Tako se u Rusiji nazivaju skoro svi koji nose uniformu. Najmoćniji silovikiji su vođe ministarstava unutrašnjih poslova i odbrane, ali i tajnih službi. Putin, nekadašnji KGB-ovac, takođe se ubraja među njih jer bivši siloviki ne postoje. To objašnjava zašto grupa oko Igor Sečina, iako nije deo zvaničnih struktura moći, ima veliki uticaj na bezbednosni blok, smatra Minčenko.

Uski krug već godinama stabilan

Konfrontacija sa Zapadom je ovaj unutrašnji krug oko Putina učinila još užim, smatra Bremer. „Većina njih su se već našli na udaru sankcija EU i SAD. Ali, kao što smo videli, te mere su imale mali efekat“, kaže on i ističe da su one samo povećale njihovu zavisnost od Putina.

Blick auf den Kreml in Moskau

Ko piše politiku Kremlja?

U Politbirou 2.0 se malo šta promenilo zbog sankcija, veruje Minčenko. Pored Sečina, Šojgua i Ivanova, više uticaja su dobili pre svega lojalni oligarsi. „Usled slabe spoljne konjukture su važnije figure u Politbirou dobile visoke odštete“, ističe ruski politikolog. Putinu bliski preduzetnici su postali bogati zahvaljujući poslovnim ugovorima sa državom. Danas se oni nalaze na listi za sankcije Zapada.

Ne precenjivati jastrebove

Uticaj ruskih tvrdolinijaša se ne sme preceniti, naglasio je Minčenko. „Da su jastrebovi potpuno nadjačali, ruske trupe bi već bile u Kijevu“, kaže naš sagovornik. On ne veruje da postoji jedinstvena frakcija silovikija u Kremlju. „Postoje grupe koje međusobno konkurišu i žele da ostvare svoj uticaj.“

I Jan Bremer je oprezan kada je reč o proceni uloge silovikija. Uveren je da razvoj situacije u današnjoj Rusiji određuju konzervativci, ali smatra da je greška pripisivati veliku važnost na rusku politiku ljudima oko Putina. „Politiku određuje sam Putin i tek nekolicina iz njegovog okruženja“, kaže Bremer.