Jastozi vole vetrenjače | Mozaik | DW | 25.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Jastozi vole vetrenjače

Jastog za praznik? Nekada je na hiljade ljuskara hvatano u moru oko nemačkog ostrva Helgoland. U međuvremenu su tamo gotovo istrebljeni. Ipak u eolskim parkovima ispred obale mogli bi ponovo da se odomaće.

Buka smeta kitovima, rotori ugrožavaju ptice. Parkovi vetrenjača za proizvodnju struje iz energije vetra u poslednje vreme i te kako nerviraju zaštitnike prirode. Ali, šta ako njihova osnova postane novi životni prostor za korisne morske životinje, koje su skoro sasvim nestale iz okruženja?

Ponovno naseljavanje

Nekada je oko ostrvca Helgolanda u Severnom moru hvatano oko 80.000 jastoga po sezoni, kaže Hajnc-Diter Franke, biolog sa instituta Helgoland (BAH). Posle Drugog rata, pedesetih i šezdesetih, značajno je opao broj jastoga oko ostrva. Naučnici pretpostavljaju da su za to odgovorni otrovi iz skladišta goriva ili ostaci municije na ostrvu, koje je bombardovano i posle okončanja rata. Danas pecaroši uhvate svega oko 300 do 500 jastoga godišnje.

Uprkos opsežnim merama zaštite od tada nije povećan broj jastoga. „Životinjskoj vrsti je neophodna određena minimalna gustina, kako bi trajno mogla da opstane. Ako ona ne postoji, imaju probleme, na primer pri traženju partnera“, kaže Franke. „Ako se velike količine jastoga u najkraćem mogućem vremenu uzgajaju i potom puste u otvoreno more, mogli bismo da se nadamo povećanju populacije. Tada bi životinje sopstvenom snagom mogle da održe veliku brojnost, čime bi dugoročno bilo obezbeđeno i uspešno pecanje u velikim količinama.“

Hummerzucht Helgoland

Profesor Franke kod bazena za uzgoj jastoga

U ogromnim halama za uzgajanje na biološkom institutu plivaju ljuskari različitih boja i veličina u bazenima snabdevenim svežom morskom vodom. U poslednjih 12 godina u okviru istraživačkog programa tamo je više od 12.000 jastoga uzgojeno i pušteno u Severno more. Ipak, uzgoj je zahtevan. Ženke dostavljene pecarošima, proizvode i do 50.000 jaja po životinji i godini. Iz toga nastaju larve, a potom i mali ljuskari. „Jastozi su noćne životinje, preko dana se zadržavaju u procepima stena, sklanjaju se od svetlosti. Ovde u bazenima imamo pokrov, kako bi životinjama ponudili zamenu za skrovište u obliku kamenja ili plastičnih cevi“, objašnjava Franke. Moraju se držati odvojeno, da bi se izbegle smrtonosne borbe između malih kanibala.

Komercijalno neisplativi

„Nigde na svetu nema komercijalne akvakulture za jastoge“, kaže Franke. „Novac uložen u proizvodnju, nikad se ne bi vratio, čak ni sa dobrom prodajom. Jedno što možemo da uradimo jeste da se staramo o prirodnom održavanju populacije, kako bismo obezbedili dugoročni ulov.“

U nemačkom zalivu se pre svega može naći peskovito tlo, koje nije dobro za jastoge. Ali izgradnjom eolskih parkova na morskom tlu nastaju nove strukture, pojedinačna postrojenja elektrana na vetar na tlu okružena su kamenitim poljima. Tamo gde se druge životinje drže podalje od rotora i buke, jastozi bi mogli da pronađu novu domovinu.

Pressebild Riffgat Windanlage

Park vetrenjača Rifgat

Nov dom za ljuskare je već poznat: Eolski park „Rifgat“ snabdevača energijom EWE sa 30 postrojenja na vetar dovršeno je proletos. Ipak još nije priključeno na mrežu. Ostaci municije na morskom kopnu sprečavaju planirano polaganje morskog kabla. Računa se da će biti priključen na mrežu 2014. A dok prvi jastozi iz eolskih parkova završe u loncu, proći će još neko vreme. Ljuskari rastu jako sporo, a polnu zrelost stiču tek sa osam godina. Ipak, Frankeu i njegovim kolegama nije najvažniji komercijalni aspekt uzgoja jastoga. Bez jastoga će nestati i mnoge druge vrste. „U tom smislu je naš osnovni interes, pa i iz ekoloških razloga, da obezbedimo što je veću moguću populaciju te vrste.“

Autori: Ajrin Kveli / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević