Jasni stavovi zemalja G7

Situacija u Ukrajini dominirala je sastankom lidera ekonomski najrazvijenijih zemalja Evropske unije, SAD, Japana i Kanade. Ukrajinska kriza nije bila samo tema razgovora posvećenih spoljnoj politici, već je poslužila i kao okidač ubrzanih razgovora o energetskoj sigurnosti, odnosno obezbeđivanju različitih i sigurnih izvora energenata.

U svetlu još jedne krize sa isporukama ruskog gasa preko Ukrajini, partneri iz G7 ponudili su EU pomoć u realizaciji „hitnog energetskog plana za zimu 2014/15. Istovremeno, sa sastanka u Briselu, Moskvi je poručeno da „energente ne koristi kao političko oružje“.

„Lideri G7 dogovorili su se da pomognu Ukrajini da smanji rizike odnosno obezbedi različite izvore energenata. Istovremeno ćemo pomoći i zemljama centralne i istočne Evrope da osiguraju svoju energetsku bezbednost. A svaka od zemalja G7 će napraviti svoje procene u oblasti energetskog sektore, identifikovati potencijalne rizike od poremećaja na tom polju I predvideti načine prevencije“, izjavio je američki predsednik Barak Obama posle sastanka u Briselu.

Evropska unija bi na junskom samitu lidera (27.6.) trebalo da razmotri nacrt nove evropske energetske strategije koja bi zemljama-članicama omogućila da smanje zavisnost od isporuka gasa, nafte i uglja iz Rusije i da se okrenu domaćim, ali i obnovljivim izvorima kao što su solarna energija i snaga vetra. Istovremeno, Unija, koja iz Rusije nabavlja skoro trećinu potrebnog prirodnog gasa, razmatra i mogućnosti uvoza tog energenta iz SAD. O takvoj saradnji razgovara se i u okvirima pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini između SAD i Evropske unije, koji bi, ako se zaključi, bio najveći sporazum tog tipa na svetu.

Energija i klima „ruku pod ruku“

Da će pitanje energetske sigurnosti ići „ruku pod ruku“ sa naporima u borbi protiv klimatskih promena naglasio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo: „Što manje budemo zavisni od fosilnih goriva, koja se ponekad nalaze u problematičnim delovima sveta i više se oslanjali na domaće, obnovljive izvore, to će bezbednost isporuke energije biti bolja, a ispuštanje štetnih gasova u prirodu manje“, izjavio je Barozo najavivši ubrzane napore G7 u pripremi klimatske konferencije u Parizu zakazane za sledeću godinu: „G7 su se dogovorili da je to ključni datum za globalnu akciju u cilju zaštite klime. Nadamo se da ćemo do tada postići i zajednički pristup koji će pratiti naše već preuzete nacionalne obaveze.“

Lideri sedam najvećih razvijenih industrija sveta ocenili su da bi se već u martu sledeće godine moralo izaći sa novim ambicioznim ciljevima za smanjenje emisije štetnih gasova koji već pokazuju uticaj na promenu klime i porast temperature u svetu.

„Dogovorili smo se da budemo prvi u borbi protiv klimatskih promena, koje predstavljaju opasnost po našu okolinu, ekonomiju, ali i nacionalnu bezbednost“, poručio je Obama posle sastanka G7. On je podsetio da su SAD predložile nove standarde prema kojima bi emisija ugljendioksida iz američkih elektrana smanjila za 30 procenata do 2030. u odnosi na 2005. godinu.

U Evropskoj uniji kažu da očekuju da bi do 2020. trebalo da ispune, ali i premaše cilj od 20 procenata manje emisije gasova odgovornih za efekat „zelene bašte“, dok je ideja da se ta emisija na teritoriji Unije smanji za 40 procenata do 2030. Zajednički cilj je da se globalno zagrevanje Zemlje zadrži na ispod dva stepena u odnosu na predindustrijski period.