Izveštaj o zlostavljanju Palestinaca u izraelskim zatvorima

Sećanje na seksualno zlostavljanje palicom i dalje progoni Tamera Karmuta iz naselja Beit Lahije na severu Pojasa Gaze. On je bio među mnogima koji su o svojim patnjama govorili izraelskoj organizaciji za ljudska prava B'Tselem. Njegovo kompletno svedočenje objavljeno je u izveštaju B'Tselema pod naslovom „Živi pakao“, koje je ovog utorka (20. januar) objavljeno na internetu.

Izveštaj, koji je dopuna izveštaja „Dobrodošli u pakao“ iz avgusta 2024, sadrži 21 novo svedočenje Palestinaca o uslovima u različitim izraelskim zatvorima i pritvorskim centrima, nakon ranije objave sa 55 svedočenja.

„Izraelski zatvori pretvorili su se u mrežu logora za mučenje“, kaže za DW Juli Novak, izvršna direktorka B'Tselema.

„Izrael nastavlja svoju sistematsku, institucionalizovanu politiku mučenja i zlostavljanja palestinskih zatvorenika, koju odobravaju i podržavaju politički sistem, pravosudni sistem, mediji i, naravno, same zatvorske vlasti, koje se otvoreno hvale mučnim uslovima u kojima se palestinski zatvorenici drže“, navodi se u izveštaju.

Izraelska zatvorska služba (IPS), koja upravlja s 30 civilnih zatvora u zemlji, kategorički odbacuje navode opisane u svedočenjima. „Tvrdnje o ’sistematskom nasilju’ ili zlostavljanju su lažne i neosnovane“, saopštila je IPS za DW.

„Svi zatvorenici drže se u skladu s pravnim postupcima, a njihova prava, uključujući pristup hrani, medicinskoj nezi i humanim životnim uslovima, obezbeđuje stručno osposobljeno osoblje“, rekao je portparol.

Prema najnovijem izvešću IPS-a iz septembra 2025, ta služba držala je 10.863 Palestinaca koje izraelski režim klasifikuje kao „bezbednosne zatvorenike“.

Među njima je 3.521 osoba definisana kao „administrativni pritvorenici“, što se odnosi na Palestince zatvorene bez suđenja i bez mogućnosti odbrane od optužbi. Još 2.623 osobe definisane su kao „nezakoniti borci“, odnosno osobe koje se drže u zatvoru bez zvaničnog statusa ratnih zarobljenika definisanog u skladu sa Ženevskim konvencijama. To znači da imaju manju zaštitu. Nadalje, 3.227 je definisano kao „bezbednosni pritvorenici“, odnosno Palestinci protiv kojih su u toku sudski postupci, ali još nisu osuđeni. Preostalih 1.492 su „bezbednosni osuđenici“ s izrečenim zatvorskim kaznama.

Tokom velike razmene zatvorenika 13. oktobra 2025. pušteno je oko 2.000 Palestinaca – uključujući i 41-godišnjeg Tamera Karmuta. U razmeni je takođe oslobođeno 20 preživelih izraelskih talaca koje je Hamas držao od terorističkih napada na Izrael 7. oktobra 2023. Do razmene je došlo u sklopu sporazuma o prekidu vatre, dogovorenog uz posredovanje SAD. Sporazum je postignut početkom oktobra i zaustavio je rat u Gazi koji je trajao gotovo dve godine.

Ipak, broj palestinskih zatvorenika u Izraelu i dalje je veći nego pre 7. oktobra 2023, napominje B'Tselem: u septembru 2023. IPS je izvestio o 4.935 palestinskih zatvorenika.

Vojni pritvor

Osim izraelskih civilnih zatvora, Izraelske odbrambene snage (IDF) upravljaju i sa četiri vojna pritvora u zemlji. Posebno je Sde Teiman, vojni pritvorski objekat u pustinji Negev, i dalje u centru optužbi.

Delovi tamošnje vojne baze pretvoreni su u veliki logor za interniranje, dva meseca nakon što je Hamas – islamistička militantna grupa koju Izrael, SAD, EU i mnoge druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom – napao Izrael 7. oktobra 2023. U tom napadu Hamas je ubio oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, i oteo više od 240 ljudi.

Otada se Palestinci, klasifikovani kao „nezakoniti borci“, tamo pritvaraju u skladu s izraelskim Zakonom o nezakonitim borcima. Prema tom zakonu, izraelska vojska sme da uhapsi osumnjičene militante i drži ih 45 dana bez zvaničnog naloga za pritvor. Neki su pritvoreni i do 90 dana bez prava na advokata.

„U objektu Sde Teiman prošao sam najteže dane u svom životu. I dalje patim od teške traume. Držali su me golog, a vojnici su na mene puštali pse koji su me napadali. Tukli su me po penisu, vezali bi ga plastičnom uzicom i tako uzrokovali oticanje i krvarenje“, ispričao je organizaciji B'Tselem nakon što je pušten na slobodu u oktobru 2025. jedan Palestinac koji je želeo da ostane anoniman zbog straha od odmazde.

A Muhamad al Mišvaki (45) izvestio je da u Sde Teimanu zatvorenicima „gotovo uopšte nisu dozvoljavali tuširanje, a kada bi to činili, ono je trajalo samo dva minuta“. „Nismo menjali trenerke više od dva meseca. Odeća nam se toliko zaprljala da smo morali da je peremo i ponovo oblačimo dok je još bila mokra, čak i zimi po hladnoći“, rekao je Al Mišvaki.

Upitan o nekoliko pojedinačnih slučajeva, IDF je za DW saopštio da ne može da komentariše te slučajeve bez poznavanja kompletne pozadine. Ipak, IDF naglašava da njihovi vojnici deluju u skladu s izraelskim i međunarodnim pravom, te da štite prava osoba koje se nalaze u zatvorskim objektima pod njihovom odgovornošću.

„IDF takva kršenja shvata krajnje ozbiljno, jer su u suprotnosti s njegovim osnovnim vrednostima“, navodi se u saopštenju, uz dodatak da IDF u potpunosti odbacuje navode o sistematskom zlostavljanju zatvorenika, uključujući i optužbe za seksualno zlostavljanje.

IDF takođe navodi da se konkretne pritužbe na neprimereno ponašanje ili neadekvatne uslove pritvora prosleđuju nadležnim organima, te da se u odgovarajućim slučajevima preduzimaju disciplinske mere protiv osoblja objekata.

No prema istrazi nevladine organizacije Action on Armed Violence iz avgusta 2025. godine, 88 odsto izraelskih istraga o nedavnim optužbama za zlostavljanje u Gazi zastalo je ili je zatvoreno bez nalaza, a samo jedna je dovela do krivične presude.

„Dehumanizacija Palestinaca kao strategija“

Džejn Kininmont, glavna direktorka Udruženja Ujedinjenih nacija-Ujedinjeno Kraljevstvo (UNA-UK), tu prepoznaje obrazac: „Kod zlostavljanja u zatvorima često se događa da vlasti najpre sve poriču, a zatim kažu da je reč o problemu nekolicine nižerangiranih službenika koji su ’otišli predaleko’“, rekla je za DW. Dodala je da se u stvarnosti to „suviše često toleriše ili čak podstiče s vrha i smatra se načinom zastrašivanja i prisile stanovništva koje se doživljava kao neprijatelj“.

Istovremeno je dodala da ljudi na lokalu i organizacije za ljudska prava, poput B'Tselema i Breaking the Silence hrabro rade na promeni takve dinamike. „Ali stalno su pod pritiskom izraelske vlade kojoj je dehumanizacija strateški korisna, jer joj pomaže da opravda potčinjavanje drugog naroda i uništavanje temelja palestinskog života u Gazi“, rekla je.

Kininmont smatra da bi, ako bi Izrael zaista želeo da reši problem zlostavljanja, bilo potrebno vođstvo s najvišeg nivoa.

Ali, Itamar Ben-Gvir, krajnje desni lider Ministarstva nacionalne bezbednosti, koje nadzire Izraelsku zatvorsku službu, napisao je u objavi na platformi Iks na hebrejskom jeziku u julu 2024. da mu je jedan od najviših ciljeva da „pogorša uslove za teroriste u zatvorima i svede njihova prava na minimum propisan zakonom“.

Kneset razmatra ponovno uvođenje smrtne kazne

U ponedeljak 19.1.) su razne organizacije za ljudska prava digle uzbunu zbog spornog predloga zakona o kojem se trenutno raspravlja u izraelskom parlamentu. Ako bude usvojen, Krivični zakon (izmena – smrtna kazna za teroriste) iz 2025. de fakto bi okončao ukidanje smrtne kazne u Izraelu. U kontekstu eskalacije kršenja ljudskih prava nakon 7. oktobra 2023. to bi predstavljalo ozbiljnu, rasno usmerenu pretnju palestinskim životima, upozorile su organizacije za ljudska prava u saopštenju.

„Itamar Ben-Gvir pokušao je da progura zakon o smrtnoj kazni početkom 2023, ali sada on dobija zamah“, kaže Milena Ansari, naučna asistentkinja za Izrael i Palestinu u organizaciji Human Rights Watch.

Još i pre toga su UN i HRW upozoravali na zlostavljanje, navodno mučenje i smrt palestinskih zatvorenika. Prema nedavnom izveštaju B'Tselema, najmanje 84 palestinska zatvorenika i pritvorenika, uključujući i jednog maloletnika, umrlo je u izraelskim zatvorima i vojnim pritvorskim centrima od 7. oktobra 2023. Neke organizacije za ljudska prava taj broj procenjuju i na oko stotinu.

„Svedočenja koja je zabeležio B'Tselem su užasavajuća, ali u potpunosti su u skladu s sopstvenim istraživanjima Human Rights Watcha“, rekla je Ansari za DW. „Ta zlostavljanja ne izgledaju kao izolovani incidenti, već kao deo šireg obrasca, naročito od 7. oktobra 2023“, dodala je. Navela je i da su „dokumentovani slični obrasci mučenja, okrutnog i ponižavajućeg postupanja, seksualnog nasilja i medicinskog zlostavljanja, naročito protiv pritvorenih palestinskih zdravstvenih radnika iz Gaze“.

Ansari je dodatno upozorila da „ono što vidimo verovatno predstavlja samo delimičnu sliku, jer su izraelske vlasti blokirale nezavisni nadzor“, uključujući i glavnu međunarodnu organizaciju s pristupom zatvorenicima u sukobima – Međunarodni odbor Crvenog krsta.