Izuzeće i samoizuzeće Teodora Merona | Politika | DW | 28.09.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Izuzeće i samoizuzeće Teodora Merona

Sudija Teodor Meron sam se povukao sa mesta predsedavajućeg Žalbenom veća u predmetu Radovan Karadžić, pošto je prethodno suspendovan iz pretpretresnog žalbenog postupka na suđenju Ratku Mladiću.

Predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMSK) Teodor Meron odlučio je da se povuče sa mesta predsedavajućeg Žalbenom veću u predmetu Radovan Karadžić. Odluka je usledila dva dana nakon je Karadžić, koji je u prvostepenom postupku pred Haškim tribunalom osuđen na 40 godina zatvora za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti, uložio zahtev da se sudija Meron izuzme iz Žalbenog veća.

Glavni razlog naveden u zahtevu je „mogućna pristrasnost“ Teodora Merona, pošto je kao član sudskih veća u žalbenim procesima podređenima i bliskim saradnicima Radovana Karadžića nalazio da su krivi i saglašavao se sa prvostepeno izrečenim kaznama dugogodišnjeg zatvora.

U obrazloženju svog povlačenja, Meron navodi da bi u žalbenom delu suđenju Karadžiću bio i ostao nepristrasan, ali da bi neprihvatanje zahteva za diskvalifikaciju moglo da prouzrokuje odugovlačenje čitavog procesa, pa se neodložno povlači. Takvu odluku je, ističe, doneo imajući u vidu interese pravde i Mehanizma za međunarodne krivične sudove kao naslednika Haškog tribunala. Svoje neodložno povlačenje potvrdio je i time što je dao nalog da se sudija Ivo Nelson de Kaires Batista Rosa iz Portugalije upotpuni petočlano Žalbeno veće MMKS.

„Procesna pravičnost“

U zahtevu za izuzeće koji je potpisao njegov pravni zastupnik Peter Robinson, Karadžić odaje priznanje Meronu za „procesnu pravičnost“ u dosadašnjem žalbenom postupku. Šta više, Karadžić ne tvrdi izričito da je Meron pristrasan u njegovom slučaju, nego razloge za svoj zahtev nalazi u odluci o izuzeću trojice sudija – Teodora Merona, Karmela Ađusa i Lija Daćuna – zbog moguće pristrasnosti u žalbenom postupku Ratka Mladića.

Pošto se taj zahtev Mladićeve odbrane odnosio i na njega lično, Meron je kao predsedavajući Žalbenom veća u pretpretresnoj fazi, preneo nadležnost i ovlašćenje za tu odluku na sudiju MMKS koji ima najduži sudijski staž, a to je bio Francuz Žan Klod Antoneti. Početkom septembra Antoneti je izuzeo, to jest eliminisao svu trojicu sudija iz Žalbenog veća i imenovao nove sudije. To su Mparani Mami Ričard Rajonson (Madagaskar), Gberdao Gustave Kam (Burkina Faso) i Elizabet Ibanda-Nahamja (Uganda), koji se do sada nisu mnogo videli ni čuli u sudnicama Haškog tribunala, a ni njegovog naslednika Mehanizma za međunarodne krivične sudove.

Bosnienkrieg

Ratko Mladić i Radovan Karadžić, snimak iz 1993.

Kao sudija u Haškom tribunalu, a zatim u MMKS, Teodor Meron odlučivao je o 13 žalbi koje su imale relaciju sa činjenicama navedenim i u Karadžićevom predmetu. Za sedam od tih 13 žalbenih postupaka bio je predsedavajući sudskom veća: u predmetima Milomira Stakića, Radoslava Brđanina, Momčilo Krajišnika, generala Stanislava Galića i Dragomira Miloševića osuđenih za opsadu Sarajeva, te Radoslava Krstića i Zdravka Tolimira za zločine u Srebrenici. Sva sedmorica su bila podređena Karadžiću, navodi se u zahtevu za eliminaciju Merona iz sastava žalbenog veća MMKS i za svu sedmoricu je u presudama rečeno da su s Karadžićem učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio trajno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa područja proglašenim srpskim.

Meron je bio pristrasan?

Meron je, kaže se u zahtevu Karadžićeve odbrane za njegovo izuzeće, bio suočen s dokazima koji su pobijali ili umanjivali krivicu i odgovornost sedmorice osuđenih na dugogodišnje zatvorske kazne, ali je redom odlučivao da prihvati izvedene dokaze u prvostepenom postupku i u većini slučajeva potvrdi izrečene kazne u presudama pretresnih veća. Zbog toga, Karadžićeva odbrana smatra da je on bio pristrasan i da će biti pristrasan i u samom Karadžićevom slučaju, te je zatražilo njegovo izuzeće iz Žalbenog veća, iz istih razloga zbog kojih su, kao „pristrani“, diskvalifikovana trojica sudija iz veća koje će odlučivati o žalbi Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine i genocid na doživotnu kaznu zatvora.

Tužilaštvo Haškog tribunala, na čijem je čelu Serđ Bramerc, bilo je protiv diskvalifikacije trojice sudija u Mladićevom žalbenom postupku i podnelo je obrazloženje svog protivljenja. Navode Mladićevih branilaca odbacila su i sva trojica sudija, ali nadležni sudija Antoneti je ostao pri svojoj konstataciji da preti opasnost pristrasnosti i nije prihvatio argumente ni jednih ni drugih.

Pometnja u MMKS

Sve u svemu, diskvalifikacija trojice sudija iz žalbenog veća u predmetu Ratko Mladić i jučerašnja samodiskvalifikacija Teodora Merona, koji je i predsednik MMKS, iz žalbenog procesa Radovanu Karadžiću, uneće u tu visoku međunarodnu pravosudnu instituciju dosta pometnje.

Den Haag Bosnien Niederlande Radovan Karadzic Internationaler Strafgerichtshof

Karadžić je u martu 2016. godine osuđen na 40 godina zatvora za ratne zločine u Srebrenici i BiH od 1992. do 1995.

Mogućno je da taj potres bude i veći nego pre pet godina u Haškom tribunalu u slučaju eliminacije danskog sudije Frederika Harhofa iz pretresnog veća koje je sudilo Vojislavu Šešelju, i to na zahtev samog optuženog. Tri godine kasnije sudsko veće Žan-Kloda Antonetija najpre je pustilo Šešelja na „privremenu slobodu“, a onda je lideru srpskih radikala, optuženom za zločine protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Vojvodini, izreklo oslobađajuću presudu. Teodor Meron bio je član žalbenog veća koje je, na žalbu Tužilaštva, ukinulo oslobađajuću presudu Žan-Kloda Antonetija, i osudilo Šešelja na devet godina zatvora, koje je, doduše, već proveo u pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu.

Haški tribunal, to jest Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) je u prvostepenom postupku osudio Karadžića na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanja stanovništva Sarajeva i uzimanja pripadnika UNPROFOR-a za taoce. Na tu presudu žalila se i Karadžićeva odbrana i haško tužilaštvo. Karadžić je tražio da se prvostepena presuda poništi zbog proceduralnih grešaka i pogrešno utvrđenih činjenica, i da mu se ponovo sudi. Tužioci su u svojoj žalbi zahtevali da Karadžić bude osuđen i za genocid u još sedam bosanskohercegovačkih opština i da mu se izrekne kazna doživotnog zatvora. Bilo je predviđeno da definitivna presuda bude izrečena pred kraj ove godine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama