Izraelski špijunski softver u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
21. avgust 2020.
Aktivista iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Ahmed Mansur u avgustu 2016. u dva dana je dobio neobične sms-poruke. U njima je, kako je rekao, pisalo da postoje „nove tajne o mučenju u državnim zatvorima u Emiratima“. A dobio je i link za jednu veb-stranicu. Nije kliknuo na njega.
Mansur je imao dobre razloge da bude skeptičan. U proleće 2011, podstaknut „Arapskim prolećem“, pozivao je na demokratske reforme u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Potom je, zbog „vređanja rukovodilaca“ te zemlje osuđen na tri godine zatvora. Ubrzo je ipak pomilovan, ali vlasti su mu potom oduzele pasoš i zabranile putovanja u inostranstvo. Njega to nije pokolebalo i tokom narednih godina otvoreno je nastavio da se zalažće za političke reforme.
Cyber-napadi na aktiviste
Mansur je sumnjive sms-poruke prosledio Institutu za analizu „Citizen Lab“ koja radi pri Univerzitetu u Torontu. Tamošnji tehničari su, zajedno s kompanijom „Lookout Security“, specijalizovanom za zaštitu digitalnih podataka, analizirali moguće efekte špijunskog softvera. Kako su utvrdili, da je Mansur kliknuo na link i tako instalirao program, „njegov telefon bi se pretvorio u digitalnog špijuna u njegovom džepu“. Mobilni telefon bio je inficiran softverom visoko specijalizovane izraelske kompanije „NSO Group“, koja je dobro poznata među kibernetičkim stručnjacima.
„NSO Group“ već duže vreme je na meti kritika zbog pružanja digitalnih usluga autoritarnoj vladi u Abu Dabiju. Takođe, prema istraživanjima „Njujork tajmsa“, ona je pružala podršku i saudijskoj vladi u praćenju novinara Džamala Kašogija, koji je kasnije ubijen. Saudijski disident Omar Abdulaziz, koji živi u Kanadi, tvrdi da je i njegov mobilni telefon bio hakovan pomoću tehnologije „NSO Group“. Iz izraelske firme odgovaraju da oni pružaju usluge mušterijama samo kada to odgovarajućim ugovorima odobri izraelska vlada.
Bolji pristup izraelskoj tehnologiji
Do sada su ugovori između NSO i Ujedinjenih Arapskih Emirata bili ograničeni odobrenjima izraelske vlade. Sada je međutim nejasno kako će nedavno postignuti istorijski dogovor o uspostavljanju bilateralnih odnosa između tih dveju zemalja uticati na slične usluge u domenu digitalne špijunaže. Čini se da će pristup digitalnim špijunskim programima za Emirate, nakon uspostavljanja odnosa i ukidanja preostalih trgovinskih ograničenja, pre postati lakši nego komplikovaniji.
Za to su zainteresovane obe strane, tvrdi Andreas Krig, stručnjak za odbranu na londonskom Kraljevskom koledžu. Izrael u toj tehnologiji ima vodeću ulogu na svetskom nivou, a Emirati teže ka boljoj unutrašnjoj kontroli, ocenjuje Krig. „Nadzorni sistem Emirata opremljen je izraelskom tehnologijom i njihovih stručnim znanjem“, kaže Krig u intervjuu za DW. U tu svrhu ranije su regrutovane „stotine bivših izraelskih kibernetičkih stručnjaka i osoba osposobljenih za vođenje informatičkog rata“.
Najnadziranija populaciju na svetu
Aktivisti za ljudska prava strahuju da će dogovoreno uspostavljanje diplomatskih odnosa dodatno podstaći prodaju izraelskih tehnologija za nadzor Emiratima. Rezultat toga mogao bi da bude još efikasniji nadzor i pritisak na nepoželjne političke aktiviste – a uz tehnološku podršku Izraela.
Hiba Zajadin, ekspertkinja za region Zaliva pri organizaciji „Hjuman rajts voč“ naglašava da su se Emirati tokom poslednjih deset godina razvili u jednu od najautoritarnijih država u regionu: „Oni svako oglašavanje koje je čak i izdaleka kritičko ili negativno, vide kao kriminalno delo. Građani Emirata spadaju među najnadziraniju populaciju na svetu, a to se delom može zahvaliti izraelskoj tehnologiji, ekspertizi i softverima za špijunažu“, tvrdi Hiba Zajadin.
Aktivista za ljudska prava Kalid Ibrahim iz „Zalivskog centra za ljudska prava“ sa sjedištem u relativno sigurnom Bejrutu, smatra da je situacija u Emiratima tmurna. „To je veoma neprijateljsko okruženje.“
Aktivista za ljudska prava iz Emirata Ahmed Mansur to je osetio na sopstvenoj koži. Softver pod imenom „Pegasus“, kojim je bio inficiran njegov mobilni telefon, imao bi pristup gotovo svim funkcijama njegovog uređaja, uključujući i elektronsku poštu, SMS i WhatsApp-poruke, sve kontakte, kameru i mikrofon. Softver je takođe mogao da daje stalne informacije o Mansurovom kretanju.
Kibernetički napad na Mansura nije uspeo, jer je on bio oprezan. Ali to aktivisti pre sudom nije pomoglo: u maju 2018. osuđen je na deset godina zatvora i novčanu kaznu od čak 225.000 evra. Proglašen je krivim za „širenje lažnih informacija koje Emiratima nanose štetu u inostranstvu“.