Izrael nastavlja da se ograđuje

Sa svojim manastirima, stablima maslina i poljima, dolina Kremisan deluje kao da je nacrtana. Časne sestre iz reda salezijanaca tu drže osnovnu školu za palestinsku decu, a sveštenici proizvode poznato istoimeno vino. Dolina između Jerusalima i Vitlejema važi za zelenu oazu. Međutim, ta idila bi uskoro mogla da postane prošlost.

Specijalni sud u Tel Avivu doneo je presudu po kojoj je izgradnja bezbednosne barijere kroz tu oblast „odgovarajuće rešenje“. Teoretski gledano, bageri sada mogu da počnu sa radom. Reč je o teškom udarcu za palestinske stanovnike. Bezbednosna ograda između Izraela i od strane Izraela okupirane Zapadne obale, duga je, prema navodima Ujedinjenih nacija, oko 708 kilometara. Od toga je oko 62 odsto izgradnje završeno. Više od šest godina Palestinci iz doline Kremisan pokušavaju da promene trasu kojom je planirana izgradnja ograde: pisanjem peticija i tužbama pred izraelskim sudovima, kao i organizovanjem redovnih, nedeljnih molitvi pod otvorenim nebom.

Anika Henlajn je savetnica pri katoličkoj organizaciji za zaštitu ljudskih prava „Društvo Svetog Ive“ (Society St. Yves) u Jerusalimu i zalaže se za pogođene stanovnike: „To konkretno znači da je sud potvrdio gradnju zida tako da će časne sestre sa svojom palestinskom školom ostati na palestinskoj strani, ali će biti sa tri strane ograđeni zidom. I tako da će ljudi izgubiti svoju zemlju, 58 porodica će izgubiti zemlju“, kaže Henlajn.

Susedni manastir u kojem su sveštenici, ostaje na jerusalimskoj strani. Pristup drugoj strani i poljima trebalo bi da bude omogućen kroz kapiju koju će kontrolisati izraelska strana. Kao jedina mogućnost da se sve to spreči ostaje pokretanje postupka pred Vrhovnim sudom Izraela. Anika Henlajn nada se da će taj sud doneti drugačiju odluku.

Ograničenja u svakodnevnom životu

Gradnja bezbednosne ograde za Palestince znači i mnogo više ograničenja u svakodnevnom životu. Pogođeni su seljaci čija se zemlja odjednom nalazi sa druge strane, ali i stanovnici Jerusalima koji na taj način ostaju odsečeni od svog grada, kaže Rej Dolfin iz Kancelarije za humanitarnu koordinaciju UN u Jerusalimu. On godinama dokumentuje izgradnju zida. „Veliki problem je to što su hiljade seljaka odsečene od svoje zemlje. Izraelske vlasti doduše kažu da će preduzeti mere kojima će olakšati situaciju tako što će, na primer, napraviti kapije i izdavati specijalne propusnice. Problem je samo što je te propusnice veoma teško dobiti – mora se proći bezbednosni test i dokazati da se zemlja posedujete“, kaže Dolfin.

S druge strane, za Izrael je bezbednosna ograda pre svega efikasna zaštita protiv terorističkih napada. Mnogi se još uvek sećaju teških napada tokom druge Intifade. A to je nešto što se računa, naglašava Peter Lerner, portparol izraelske vojske:

„Pre deset godina bilo je nemoguće sedeti u nekom kafeu, u autobusu ili otići u kupovinu. Uvek smo bili pod pretnjom da će se odjednom neko dići u vazduh. Bezbednosna ograda je, zajedno sa drugim vojnim merama i operativnim napadima, dovela do toga da Izrael može da živi u relativnoj bezbednosti i slobodi, kao što je to slučaj svuda u svetu.“

Odobrena izgradnja duž „Zelene linije“

Ipak do povećanja napetosti došlo je pre svega zbog trase bezbednosne ograde. Najvećim delom reč je o žičanoj ogradi, a u gradskim područjima o betonskom zidu. Ta ograda, duga ukupno 708 kilometara, proteže se kroz brda i doline, preseca sela i arapsku četvrt u Istočnom Jerusalimu. Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je 2004. godine da Izrael mora da obezbedi zaštitu svog stanovništva. Ali bezbednosna ograda je u skladu sa međunarodnim pravom samo ukoliko se proteže duž tzv. „Zelene linije“. Reč je o liniji uspostavljenoj Ugovorom o primirju iz 1949. godine. Izraelska organizacija za zaštitu ljudskih prava međutim polazi od toga da je oko 85 odsto žice i zida sagrađeno ili planirano da se sagradi na zaposednutim palestinskim teritorijama, u okviru Zapadne obale – dakle s druge strane te linije.

Većina Palestinaca ne kritikuje samo postavljanje bezbednosne ograde, već njenu trasu. Među njima je i Suheir Hašimi čija se kuća u Istočnom Jerusalimu sada nalazi na drugoj strani ograde. Pre deset godina još je mogla peške da dođe od svoje kuće do susedne četvrti A-Tur u predgrađu Jerusalima. Danas, međutim, direktni put blokira betonski zid, kaže Suheir Hašimi koja sa svog balkona gleda pravo na zid: „Kada su počeli sa izgradnjom, mislila sam da to nije stvarnost. Imala sam osećaj da će tu naliti nešto betona, ali pravi zid… Kada smo onda počeli da pratimo izgradnju korak po korak, mogla sam da primetim kako se naš svakodnevni život polako ograničava. Tek tada mi je postalo jasno da ću od sada svakodnevno gledati taj zid ispred mene.“

Palestinci strahuju da Izrael uz pomoć bezbednosne ograde želi da poveže jevrejska naselja. „Kada bi se gradilo duž 'Zelene linije', kako bi se odvojili Izraelci i Palestinci, onda bi to bilo drugačije. Ali to kako su oni sada ovde napravili ogradu, u stvari je podela arapskih četvrti na dva dela. Gde je onda terorista? A gde su Izraelci? Ovde žive samo Arapi. A zid deli arapski svet“, kaže Hašimi.

Manje napada nego pre

Ipak, bezbednosna ograda, izgrađena da zaustavi atentatore, u Izraelu se doživljava kao uspešan projekat. Poslednjih godina zabeleženo je znatno manje napada nego pre. Međutim, izgradnja napreduje sporo. Do sada je, prema procenama UN, izgrađeno samo 62 odsto ograde. Razlozi za to su, prema mišljenjima eksperata, brojni. Izgradnja je skupa, a i Vrhovni sud razmatra brojne tužbe kojima Palestinci pokušavaju spreče izgradnju na svojoj zemlji.

Poslednjih godina pretnje za Izrael su se promenile. U susednoj Siriji u toku je građanski rat, stari režim Hosnija Mubaraka u Egiptu je istorija... Izrael reaguje na te promene izgradnjom i utvrđivanjem granica, kaže izraelski ekspert za terorizam Boaz Ganor: „Situacija u regionu razvija se u negativnom smeru. Sa Palestincima je situacija sada bolja nego u vreme Arafata. Ali ko zna koliko će to dugo da potraje? Hamas bi već sutra mogao da preuzme vlast i na Zapadnoj obali. A razvoj događaja u okviru 'Arapskog proleća' doveo je terorističke elemente, poput Al Kaide i salafista, na same izraelske granice. Bezbednosne ograde su sada, kao i pre, važan element u izraelskoj odbrani kako bi se sprečila infiltracija terorista.“ Izrael zato želi da bude pripremljen na situaciju koja sve više postaje nestabilna.

Autori: Tanija Kremer / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković