Između novčanika Nemaca i interesa evrozone

Veliki broj komentara odnosi se na grčku finansijsku krizu i dileme u EU kako pomoći Atini. Tako list Handelsblat piše:

„Uključivanjem MMF-a u rešavanje problema sa grčkim dugom, kako zajedno predlažu Nemačka i Francuska, nastaje dvostruka šteta. Na osnovu kvote koju ima kod MMF-a, Grčka dobija 12,5 milijardi evra. Rečnikom Fonda to je „izuzetno visok iznos“. Prema akcionom planu, MMF i centralne banke više članica, uključujući i Nemačku, staviće Grčkoj na raspolaganje svež novac. Praktično, u opticaj će biti puštena dodatna količina evra čime će biti povećana novčana masa u evrozoni što utiče na rast cena. Istina, imajući u vidu ukupnu novčanu masu, 12,5 milijardi evra nije mnogo, ali je reč o kršenju principa – zaobilaznim putem jedan državni budžet finansira se novcem centralnih banaka. I upravo to povećava opasnost od inflacije.“

O nemačkom stavu Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Angela Merkel i nemačka politika su u dilemi: s jedne strane kancelarka i njen ministar finansija znaju da se ne sme dozvoliti da bankrotira članica EU kao Grčka, a ko zna ko bi sve mogao da sledi posle nje. S druge strane, moraju da vode računa o raspoloženju u Nemačkoj. Nekako istovremeno sa selidbom vlade i parlamenta iz Bona u Berlin proevropsko raspoloženje u zemlji postajalo je sve slabije. To se danas izražava rečenicom – neka Grci pomognu sami sebi.“

O istoj temi Manhajmer morgen piše:

„Stav kancelarke da evropske probleme više ne rešava potpisivanjem čekova je ispravan. Angela Merkel zna da bi posle Atine istu vrstu pomoći mogli da zatraže Madrid i Lisabon, Dablin i London. To bi onda zaista bila opasnost. Moguće je da nepopustljivost nemačke vlade nailazi na nerazumevanje među partnerima. Ali, na kraju moraće svi da nauče da se ne može prvo živeti u „zemlji dembeliji“, a onda sanirati državne finansije o trošku suseda. Ništa drugo nije u pitanju u ovom slučaju.“

A komentator lista Mindener tageblat primećuje:

„Evropska harmonija do sada je za Nemačku bila iznad svega, pa čak ako je to podrazumevalo posezanje u džepove poreskih obveznika. Takva politika bila je i u sopstvenom interesu: mogli su drugi u većoj ili manjoj meri imati koristi od nemačkih ustupaka, ali u krajnjoj liniji ona je, kao najveća članica, imala i najviše koristi (od EU)…

Ali posleratno vreme je odavno prošlo, Unija je porasla, a porasle su i potencijalne opasnosti – pre svega nakon uvođenja evra. Zato Nemačka ima sve razloge da odlučno brani sopstvene interese. Međutim, prilikom promene uloge od platiše ka krotitelju trebalo bi voditi računa o diplomatskoj formi i o tome da se sačuva dovoljan broj prijatelja i saveznika. Evropska unija funkcioniše samo kao zajednica. U protivnom – ne funkcioniše“, upozorava Mindener tageblat.

Najzad, list Ostze piše:

„Ako se želi da evro preživi, onda je srednjoročno potrebna nova osnova poverenja u zajednički novac. Potrebna je usklađena monetarna i ekonomska politika koja će obuzdati jake kao što je Nemačka i izvršiti pritisak na slabe kao što je Italija. Pa ako zatreba – i izbaciti ih iz evrozone. Solidarnost u skladu sa principom „neka košta šta košta“ ugrožava u krajnjoj liniji zajedničku valutu.

Što se Grčke tiče, ona za trenutak može da odahne, ali spasena nije. Atina mora da pripazi da mere štednje koje je sama sebi nametnula ne izazovu privrednu depresiju koja bi ugrozila demokratski poredak u zemlji. Tada će se žaliti za korakom za koji danas nije bilo volje da se preduzme – povratkom na drahmu – staru valutu koju je bez okova evra moguće devalvirati i tako sanirati budžet“, piše Ostze cajtung.

Na sledećoj strani:

Katolička crkva se ne snalazi u novom svetu

Cena benzina raste pred praznike – „opravdano“!

Katolička crkva se ne snalazi u novom svetu

List Velt bavi se krizom u katoličkoj crkvi:

„Šta će biti sa katoličkom crkvom? Slučajevi seksualnog zlostavljanja o kojima se raspravlja posle nekoliko decenija uz (delimično) kažnjavanje samo su završnica, a ne uzrok velike krize u kojoj su katolici. Ovde je reč o nedostacima u proveri podobnosti kandidata za poziv sveštenika, o moći biskupa, nedostatku transparentnosti i sklonosti da sve ostane iza zatvorenih vrata pri čemu se pre štite krivci, nego što se pomaže žrtvama. U međuvremenu i u vrhovima crkve se pominju prikrivanje i prećutkivanje. U pastirskom pismu Papa se žali na brze promene koje donose modernizacija i sekularizacija. Ali, upravo su one doprinele tome da se katolička crkva pozabavi svojim promašajima i greškama.

Naime, moderna društva ne tolerišu maltretiranje štićenika. Deca nisu objekat, niti svojina – ni države, ni crkve, ni drugih institucija.

Za katoličku crkvu je odnos prema sekularnom svetu komplikovan. Ona mora da sačuva svoju suštinu, vekovno iskustvo i patinu. Ali, ona ne može ni potpuno da se izoluje, mora razmišljati sama o sebi i pridobijati poverenje na novim osnovama. Crkva se mora reformisati, a da se pritom ne izgubi. Njen zadatak je beskrajno težak: mora se otvoriti prema svetovnom svetu, a da pri tom ne izda spiritualno“, piše Velt.

Cena benzina raste pred praznike – „opravdano“!

List Ekspres iz Kelna ponovo ukazuje na pojavu dobro znanu svima koji kupuju benzin u Nemačkoj:

„Tačno pre početka godišnjih odmora ili praznika rastu cene benzina – bilo da je reč o uskršnjim praznicima kao sada, Duhovima, letnjem raspustu ili Božiću. Reč je o uvek istoj igri u kojoj naftne kompanije bezobrazno pune džepove. Uz poznata obrazloženja – jednom je u pitanju skupa nafta, drugi put visoki troškovi transporta, treći put nešto treće. Jednostavno se posegne za obrazloženjem koje je najzgodnije u tom trenutku ne obazirući se ni malo na tvrdnje stručnjaka da se poskupljenje ne može ničim opravdati. Neshvatljivo je kako je moguće da taj kartel radi šta mu je volja. Političari, koji iz sveg glasa traže veću konkurenciju kada je reč o cenama struje ili gasa, ućute kada su u pitanju cene benzina. Ne čudi – uz naftne kompanije i država nemilosrdno uzima danak od cene goriva“.

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević