Izlazak iz recesije - rano za optimizam | Evropa | DW | 16.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Izlazak iz recesije - rano za optimizam

Ekonomska situacija u 17 država evrozone je donekle bolja od očekivane. Da li je na vidiku preokret? Ekonomista Guntram Volf, direktor istraživačkog centra Bruegel, poziva na oprez.

Dojče vele: Najnovije brojke Eurostata pokazuju da je recesija u evrozoni završena. Privreda 17 država koje koriste evro u drugom kvartalu ove godine porasla je za 0,3 odsto, u poređenju sa prvim kvartalom. Uz to, postoje naznake da bi rast mogao i da se poveća. Da li je sad vreme za radovanje? Da li je kriza gotova?

Guntram Volf: „Rekao bih da pozitivni pokazatelji stvarno predstavljaju olakšanje i to je zaista prijatno iznenađenje. Nemačke i francuske statistike su bile posebno dobre. I Portugalija je imala dobre pokazatelje za drugi kvartal. Ipak, mislim da još nije vreme da se radujemo i da se opustimo. Još uvek postoje ogromni problemi i oni moraju da se reše. Na njima još mora da se radi, tokom narednih meseci, kao i sledeće godine.“

Guntram Volf je stručnjak za privredni razvoj u Evropi i evrozoni. Bio je član Veća za istraživanje Nemačke državne banke i jedan je od savetnika francuskog predsednika.

Guntram Volf je stručnjak za privredni razvoj u Evropi i evrozoni. Bio je član Veća za istraživanje Nemačke državne banke i jedan je od savetnika francuskog predsednika.

Kažete da je francuska privreda iznenađujuće jaka. Ipak, mnogi su bili zabrinuti zbog ekonomske situacije u toj zemlji. Da li najnovije statistike pokazuju samo privremeno poboljšanje ili je to znak dugoročnog oporavka?

„Na situaciju u Francuskoj sigurno je uticala reforma poreskog sistema za preduzeća koja je tamo sprovedena. To je pojačalo konkurentnost tih firmi. Ali mislim da ta reforma nije dovoljna da se konkurentnost francuske privrede vrati na raniji nivo. Takođe, donekle je usporena konsolidacija poreskog sistema u Francuskoj, i to je pomoglo. Ipak, ima još mnogo posla, posebno što se tiče reforme penzionog sistema. To je veoma važno za održivost javnih finansija.“

Evropska komisija predviđa za sledeću godinu rast od 1,2 u evrozoni. Da li će to biti dovoljno da se smanji broj nezaposlenih u južnoj Evropi?

„Ne, neće biti dovoljno. Ukupan rast u Evropi i dalje je isuviše nizak za preokret na tržištu rada. Broj nezaposlenih u južnoj Evropi ostaće visok i sledeće godine. Potrajaće još malo pre nego što stvarno vidimo olakšanje.“

Da li je Nemačka i dalje „lokomotiva evrozone“ i da li će to i u budućnosti biti tako?

„Nemačka jeste lokomotiva i ima najvišu stopu rasta u evrozoni, ali taj rast je, po mom mišljenju, ipak isuviše nizak. On nije dovoljan da povuče ostatak evrozone. Da bi je promenili na duži rok, naš nominalni rast, a to znači rast plus inflacija, on bi trebalo da bude negde oko pet odsto. Dakle, nešto viši nego sad.“

Kako podstaći rast u evrozoni? Da li je bolje da se manje štedi, da države daju više investicija i poguraju ekonomiju, ili da se štedi mnogo, da bi se državni budžeti doveli u red?

„Mislim da su državne investicije važne, pre svega za Nemačku. Kvota državnih investicija u Nemačkoj je među najnižima u celoj Evropskoj uniji. To je već malo čudno, u pitanju je zemlja gde se novac pozajmljuje vrlo jeftino, a investicije su tako niske. Upravo u Nemačkoj postoje slabe tačke u javnoj infrastrukturi. U regionima kao što je Rurska oblast jasno se vidi da su potrebne javne investicije. Ja mislim da bi Nemačka trebalo da tamo uradi više. Istovremeno, mora da se nastavi sa strukturnim reformama. To su reforme koje zavise od zemlje do zemlje i posebno su važne u južnoj Evropi i možda u Nemačkoj. Dakle reč je o reformama cele evrozone. Prostor na kome se koristi evro i dalje nije potpuna monetarna unija. Potrebna nam je bankarska unija. To mora da se završi od kraja, a tu smo tek na pola puta.“

Još jedan pogleda na „fenjeraše“ evrozone, na Grčku, gde privreda nastavlja da slabi. Ima li nade?

„Bruto nacionalni proizvod je malo manje loš nego što se očekivalo. Naravno, uvek postoji pitanje da li je to statistička nepreciznost ili stvarno ima razloga za malo nade. Još uvek sam skeptičan i ne želim da pričam o preokretu. Situacija je i dalje dramatično loša. Privreda se i dalje smanjuje za četiri procenta. Potrajaće još pre nego zemlja stane na noge.

Autori: Bern Rigert / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama