Izgubljena gastarbajterska generacija | Od Balkana do Nemačke: Činjenice umesto mitova | DW | 19.02.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Književnost

Izgubljena gastarbajterska generacija

U svom romanu-prvencu, pisanom na nemačkom jeziku, politikolog iz Berlina Sead Husić se bavi gorkim i tragičnim sudbinama majki, devojaka i žena koje su u kolonama „gastarbajtera" dolazile na rad u Nemačku.

Berlin Autor Sead Husic

Sead Husić

Roman "Protiv snova" (Gegen die Träume) s kojim je stupio na nemačku književnu scenu, Sead Husić je posvetio svojoj majci. Zapravo svim majkama, devojkama i ženama koje su iz kojekakvih razloga u kolonama „gastarbajtera" dolazile na rad u Nemačku. Neke u potrazi za boljim i srećnijim životom, a mnoge da bi pobegle od jada i bede, da bi se naprosto izbavile iz teških životnih okolnosti u kojima su bile rođene.

Mersija, glavni ženski lik ovog romana, beži iz rodnog Brčkog - zbog stida. „Ona nije htela da završi kao njen otac, siromašan i lud", rečenica je s kojom Husić otvara priču o čudnom životu njenog oca Ahmeda, mladića iz bogate trgovačke porodice, koji je protraćio i upropastio svoj život zbog grešne i nesrećne ljubavi prema devojci prinuđenoj na prostituciju. Mladić kojeg je otac slao u evropske metropole gde je kupovao skupocena odela, završio je svoj život kao siromah, čovek pomućenog razuma, kojeg čaršija sažaljeva ali i ismeva - kao Andrićevog Ćorkana. Nakon njegove smrti ostala su samo njegova skupocena odela - u kojima se sada drugi ljudi kreću ulicama.

I dok oni prolaze pored njih kao aveti sramne prošlosti njenog oca, Mersija, puna stida i gorčine, poput scene iz nekog italijanskog neorealističkog filma, sedi ponižena sudbinom s majkom u parku na klupi, čekajući da prime socijalnu pomoć. U trenutku kada je čula kako je najjednostavnija mogućnost da pobegne od svega odlazak na rad u Nemačku, iako još maloletna, odlučuje se na taj sudbonosni korak. Mersija seda u voz nade, napušta Brčko, i u proleće 1969. godine dolazi u jedno malo mesto na jugu Nemačke gde započinje svoju turbulentnu životnu avanturu, zaposlivši se kao pomoćna radnica u staničnom bistrou. Okusivši gorčinu života u tuđini, mlada i neiskusna devojka, koju je zlostavljao i ponižavao njen prvi poslodavac, izvesni Oto, uskoro dospeva u bezizlaznu situaciju. Sama, ojađena i bespomoćna, opet s koferom i putnom torbom u ruci, privremeno utočište nalazi na klupi u parku, sličnoj onoj u rodnom kraju.

Husić njenu životnu priču prati na fonu priče o avanturama njenog nerazumnog i nesrećnog oca, koji se ne snalazi ni u prelomnim istorijskim okolnostima tokom Drugog svetskog rata. Kako bi povratio svoje nasledstvo koje je propio i prokockao Ahmed počinje da se bavi švercom duvana po koji iz Brčkog putuje brodom čak u daleku Odesu; dospeva u zarobljeništvo i konačno propada.

Otac - zlokobna senka nad Mersijinom sudbinom

Roman se odvija na nekoliko nivoa, vremenskih i prostornih. Lik nesrećnog oca Ahmeda lebdi sve vreme kao zlokobna senka nad Mersijinom sudbinom, kao zla kob kojoj se ne može umaći. Radnja romana se tako odvija u ta dva paralelna toka, koji se prelamaju i ogledaju jedan u drugom. I dok u prvom istražuje ponore Ahmedove duše, opisujući njegovo moralno i fizičko propadanje, autor drugi tok koncipira kao neku vrstu društvene hronike malog grada u Bavarskoj u kojem Mersija, kao došljak i stranac nailazi na niz životnih problema i izazova. Iscrpljenu i usnulu na klupi u parku u blizini stanice, čvorišta životnih puteva mnoštva bezimenih migranata, zatiče je Nemica Kristine i odvodi kod stare lekarke, gospođe Šmit, koja će joj pomoći i pružiti utočište. Ove dve humane, dobre žene, kasnije će u romanu odigrati bitnu ulogu u njenom daljem tegobnom životnom putu, na kojem susreće mnoštvo živopisnih likova.

Jedan od literarno najuspelijih među njima je lik Nade, zgodne i privlačne žene koja je sa suprugom Savom u ovaj gradić dospela iz jednog sela u Srbiji u kojem je imala teško i mučno detinjstvo. Nada, koja teži boljem životu po svaku cenu, pa čak da bude seksualno iskorišćena od svog poslodavca, vlasnika hotela u kojem je zaposlena, postaje Mersijina prisna prijateljica. Kroz njen lik Husić na veoma sugestivan način ponire u snove mnogih došljaka o boljem životu u novoj životnoj sredini, koji bivaju raspršeni u sudaru s oporom realnošću nemačke svakodnevice u jednoj provinciji. Kroz mnoštvo zapleta Husić opisuje nemačko društvo tog vremena obnove i izgradnje, koje nije imuno na korupciju, pa čak ni na kriminalne radnje u oblasti građevinarstva, i koje prihvata radnike samo kao privremene goste, tretirajući ih kao ljude koji na kraju svog radnog veka treba da se vrate tamo odakle su i došli.

Mersija i ostali likovi „gastarbajtera" i „auslendera" suočeni s oporom realnošću i administrativnim problemima su u Husićevom romanu primeri za milione ljudi koji su Njemačku došli s velikim snovima misleći da će na osnovu svog rada ostvariti životne ciljeve. San mnogih je bio da se jednog dana vrate u Jugoslaviju i s teško zarađenim novcem ostvare miran i srećan život u staroj domovini. Ali, kako Husić kaže, to je uspevalo samo retkima. Ljudi su ostajali čitav život rastrzani snovima o povratku, shvatajući na kraju svog radnog veka da u Nemačkoj nisu stekli novu domovinu, a da su zauvek izgubili staru.

Sastaviti različite svetove

"To je po meni kao neka izgubljena generacija ljudi koji su dali veliki dio svog života za ekonomski rast ovdje u Nemačkoj. Ja sam samo pokušao da pokažem kako je tim ljudima bilo. I bilo mi je važno da pokažem ta dva sveta, te jugoslovenske priče, da sastavim ta dva apsolutno različita sveta u toj priči", objašnjava Husić svoje motive i literarne intencije.

Husić tako u ovom toku romana u kojem prati Mersijinu sudbinu, oslikava galeriju niza upečatljivih likova došljaka koji se na različite načine snalaze u novoj životnoj sredini, miljeu koji veoma dobro poznaje, u kojem se rodio i odrastao. Ipak njegov roman, kako kaže, nije porodična biografija, iako se zasniva na nekim stvarnim motivima kao što je bekstvo s nametnute svadbe u Brčkom kada je Mersija nakon kratkotrajnog povratka bila prinuđena da se uda za mladića iz susedstva s kojim je provela detinjstvo. Ona se ipak odlučuje na ponovno bekstvo u Nemačku, na život u sredini koja je, osim dobrih pojedinaca spremnih na pomoć ljudima u nevolji, nikada neće do kraja prihvatiti kao svoju.

I kad joj se u liku pečalbara Muse, za kojeg se na kraju udaje, na kratko osmehne sreća Mersijin život će ostati utopljen u more tragičnih „gastarbajterskih" sudbina, ljudi koji su u novoj sredini zauvek ostali stranci. Muso - kao i svi muški likovi u ovom romanu - postepeno se razotkriva kao lažov, prevarant, razvratnik i religiozno zatucani nasilnik. Kao jedina uteha joj ostaje sin Adem, lik s kojim Husić ostvaruje još jednu zanimljivu dimenziju romana otvarajući i danas i te kako aktuelno pitanje integracije. Jer, Adem kao pripadnik druge generacije doseljenika, bori se za svoj identitet. Rođen u Nemačkoj, odrastao i školovan na njenom tlu, on se oseća kao njen pripadnik. Iako otac Muso, s kojim je Mersija uprkos svemu ostala u braku, nastoji da ga vaspita u duhu Islama Adem nastoji da se uklopi u sredinu koja je u biti hrišćanska, jer želi da ga treiraju kao Nemca, kao njegovog najboljeg druga Ralfa, sina jedine iskrene Mersijine nemačke prijateljice Kristine, koja joj je otvorila svoje srce i vrata u nemačko društvo. S ovom temom roman Seada Husića dobija na aktuelnosti i univerzalnosti u odnosu na priče o sudbinama ljudi sa područja bivše Jugoslavije u Njemačkoj, koje, kako kaže, ne bi trebalo da budu zaboravljene.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM