Izdajnik ili heroj? | Politika | DW | 03.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Izdajnik ili heroj?

Američki vojnik Bredli Mening optužen je da je prosledio dokumenta i poverljivu američku diplomatsku prepisku sajtu Vikiliks. Mening je uhapšen u maju 2010, a suđenje počinje danas (3.6).

FORT MEADE, MD - FEBRUARY 28: Pfc. Bradley E. Manning is escorted from a hearing, on February 28, 2013 in Fort Meade, Maryland. Manning attended a motion hearing in the case of United States vs. Pfc. Bradley E. Manning, and is charged with aiding the enemy and wrongfully causing intelligence to be published on the internet. He is accused of sending hundreds of thousands of classified Iraq and Afghanistan war logs and more than 250,000 diplomatic cables to the website WikiLeaks while he was working as an intelligence analyst in Baghdad in 2009 and 2010. (Photo by Mark Wilson/Getty Images)

Anhörung Bradley Manning Fort Meade USA

„Kada se kao 22-godišnjak iz Oklahome nalaziš u Iraku, u mračnoj prostoriji, gde gledaš loše video-snimke mogućih ratnih zločina i iskazuješ svoju zabrinutost pretpostavljenima, a oni ti kažu: 'Okreni glavu, ne govori, tvoj život će biti neprijatan ako nadalje govoriš o tim stvarima' – onda nije teško zamisliti, da jedan čovek sve to zajedno posmatra i pomišlja da bi možda mogao iako, premda samo malo, da promeni svet na bolje.“

Podrška Meningu širom sveta

Podrška Meningu širom sveta

Tako Džef Peterson, član grupe „Hrabrost za otpor“ objašnjava situaciju američkog vojnika Bredlija Meninga, optuženog da je u Iraku 2010. godine prosledio hiljade tajnih vladinih dokumenata, diplomatskih depeša i vojnih video-snimaka osnivaču Vikiliksa, Džulijanu Asanžu.

Teški zatvorski uslovi

Kako god da odluči sud u američkoj državi Merilend, Mening je svojim postupkom dirnuo mnogo ljudi, uprkos mlakom izveštavanju etabliranih američkih medija o njegovom slučaju. Podržali su ga stariji ljudi, koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata, ali i gomila mladih pristalica Vikiliksa.

Posle hapšenja maja 2010, Mening je odveden u vojni zatvor mornaričke baze Kvantiko u Virdžiniji. Tamo je kontrolisan na svakih pet minuta. Prisiljavan je da spava licem okrenutim ka blještećoj lampi, tokom dana nije smeo da se nasloni na zid. Kada se ljutito obratio stražarima, oduzeli su mu odeću i naočare. Skoro milion ljudi potpisalo je peticiju za okončanje njegovog pritvora u samici.

Irački civili neposredno pre nego što na njih otvaraju vatru iz američkog helikoptera

Irački civili neposredno pre nego što na njih otvaraju vatru iz američkog helikoptera

Posle međunarodne kritike zbog zatvorskih uslova, Mening je 2011. prebačen u vojni zatvor u Teksasu. U martu 2012, nakon 14-mesečne istrage, Huan Mendez, specijalni izvestilac UN za pitanja mučenja, zvanično je optužio američku vladu za „svirepo, nehumano i ponižavajuće postupanje“ prema Meningu.

Meningova priča

Kritičari predstavljaju Meninga kao psihički nestabilnog i nepromišljenog. Robert Tarner, direktor Nacionalnog centra za bezbednost pri Univerzitetu u Virdžiniji, kaže da je Mening odrastao u disfunkcionalnoj porodici i da su ga zbog njegovih 1,55 metara visine i 45 kilograma težine drugi zbog toga maltretirali. „Naravno da mi je žao zbog toga, ali to nije izvinjenje za prosleđivanje hiljade tajnih dokumenata. To je kao kada biste marširali vojnom bazom i bacali ručne granate kroz prozor“, kaže Tarner

I Adrijan Lamo ima svoje mišljenje o Meningu. Poznatog hakera, koji je provalio u računarske sisteme Njujork tajmsa, Jahua i Majkrosofta, Mening je kontaktirao preko internet-četa dok je bio stacioniran u Iraku. Kada je Lamo primetio da ga FBI prati, sam se prijavio. Kritičari smatraju da je potom tajno radio za Vladu – što Lamo poriče, iako je on na kraju prijavio Meninga vlastima.

Mening je objasnio da je postao vojnik, da bi zaradio dovoljno za studije. Njegovo poznavanje rada na računaru od samog početka je veoma cenjeno. U Iraku se osećao nesigurno: „Veoma sam izolovan – izgubio sam svaku emocionalnu podršku – porodicu, dečka, svoje kolege. Skroz sam srušen“, pisao je Mening Adrijanu Lamu. „U pustinji sam sa bandom hiper-mišićavih ljudi željnih pucnjave. Jedino sigurno mesto koje imam jeste ova satelitska internet veza.“

Želeo je nešto da pokrene

Džef Peterson kaže za Dojče vele da dobro razume šta je Mening doživeo u vojsci: „Bio sam kao jedini u odredu zadužen za atomske bojeve glave. Da je u Iraku nešto pošlo naopako, moj posao bi bio da ih sve uništim sa atomskim oružjem.“

Peterson je bio prvi američki vojnik koji je odbio da se bori u ratu u Iraku. Dospeo je u zatvor, a kasnije je otpušten iz vojske. Za Meninga je situcija još teža. Svom advokatu je rekao da želi da završi koledž i radi u javnoj upravi – on želi nešto da pokrene. Bilo kako da se njegov proces završi, to mu je možda već pošlo za rukom. „Važno je da bude poznato“, pisao je Mening Lamu. „Iz nekog ludog razloga verujem, da bi to stvarno moglo nešto da promeni.“

Autorke: Sendi Hausman / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković