Izbori u SAD: podeljena nacija | Politika | DW | 04.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Izbori u SAD: podeljena nacija

Poslednji godina Vašington ozbiljno pogađa politički razdor. S obzirom na to da prognoze nagoveštavaju promene u Kongresu u korist republikanaca, postavlja se pitanje da li će to dodatno zakomplikovati političke prilike?

Podeljena vlada – to nije ništa novo. U Vašingtonu je to odavno postalo pre pravilo, nego izuzetak. Ono što je u svemu tome novo, jeste politička polarizacija koja je produbila krizu narušivši, i jedinstvo Bele kuće, i Kepitol hila (američkog Kongresa). Sve se promenilo onog trenutka kada su republikanci, pre četiri godine, osvojili većinu u Predstavničkom domu.

Predsednik SAD Barak Obama je tadašnji izborni rezultat ocenio kao poraz. I bio je upravu. Novi odnos snaga u Predstavničkom domu narušio je Obamino predsednikovanje. Za Tomasa E. Mana, stručnjaka za ustavno pravo i saradnika vašingtonskog instituta Brukings, uticaj republikanaca je „efektno zaustavio svaku realnu mogućnost da se zakonodavno rešavaju problemi u zemlji“.

Ukoliko republikanci sada ojačaju i u Kongresu, „to će samo dodatno blokirati rad Kongresa“, dodaje Man u razgovoru za DW. Kako bi izbegao dalju blokadu, predsednik bi eventualno mogao da se oslanja isključivo na svoje nadležnosti – bez podrške Kongresa. Obama tako nešto već namerava da učini u pogledu imigracione politike i mera za zaštitu od klimatskih promena.

USA Kapitol

Izbori za Predstavnički dom se održavaju na sredini mandata predsednika zbog čega se zovu „midterm elekšn“ (midterm election)

Ali taj put mu ne garantuje uspeh. Kameron Sivard iz fondacije Heritedž, upozorava da bi republikanci mogli da iskoriste uticaj u Kongresu kako bi sprečili finansiranje raznih programa, umanjili izdvajanja, a možde i u potpunosti odbacili inicijative koje predsednik pokušava da izdejstvuje uz pomoć izvršne vlasti.

Republikanci bi u tome mogli da budu i ekstremniji. Zvaničnik Predstavničkog doma Džon Bejner najavljuje mogućnost podizanja tužbe protiv predsednika zbog zloupotrebe položaja. Doduše, Bejner do sada nije uspeo da ostvari tu pretnju, ali činjenica je da izvršna vlast ima mnogo slabosti. „Svaki nalog izvršne vlasti bi, prema novom scenariju, mogao da bude odbijen“, ističe Man.

Hitna pomoć za Obamin koncept zdravstvenog osiguranja?

Republikanci će najverovatnije iskoristiti svoj uticaj u Kongresu kako bi sprečili važno dostignuće američkog predsednika u reformama sistema zdravstvene zaštite (poznatijim kao Obamacare). Senator Mič Mekonel je u međuvremenu predvodnik političkog krila koje se u Kongresu zalaže za odustajanje od tih reformi. Pozivajući se na iskustva u državi Kentaki, Mekonel ne odustaje od svojih namera, ali mu je za blokadu Obaminih mera potrebno najmanje 60 članova Kongresa. Do sada to nije bilo moguće.

Najviše što republikanci trenutno mogu da učini jeste da ospore određene segmente reformi, poput oporezivanja medicinske opreme, dodaje Man. „Taj svojevrsni politički, gerilski rat možete voditi služeći se postojećim zakonima, poništavanjem odluka o imenovanju čelnih ljudi određenih službi, kresanjem budžeta, agresivnim nadzorom i slično. Ali zakon time neće biti ukinut – opstaće takav kakav jeste jer je već postao deo američkog društva.“

Grundsatzurteil USA zur Patentierung menschlichen Erbguts

Republikanci bi mogli da ojačaju uticaj na Vrhovni sud

Oblast u kojoj će republikanci biti u poziciji da iskoriste svoj uticaj u Kongresu jeste imenovanje zvaničnika u Vrhovnom sudu jer se Kongres po tom pitanju mora izjasniti. Drugim rečima, republikanci mogu da utiču na to ko će u najvišim pravnim instancama u naredne dve godine voditi glavnu reč.

Agenda američkih republikanaca

Šta je sa političkom agendom američkih republikanaca? Sivard iz fondacije Heritedž očekuje da će ta stranka da iskoristi svoj uticaj ne bi li otvorila diskusije o mnogim pitanjima, poput energetike ili reformi poreskog sistema. Međutim, većina njihovih poteza verovatno će naići na veliku prepreku: predsednički veto.

To ipak ne bi trebalo da ih zaustavi, dodaje Sivard. „Poruka će ipak biti poslata – za koja se pitanja zalažemo, a za koja ne. To i jeste krajnji cilj – postavljanje temelja za naredne predsedničke izbore 2016. godine.“

S obzirom na to da će oba politička tabora biti okupirana znatno važnijim izborima, nameće se pitanje hoće li uopšte biti prostora za konstruktivno angažovanje Bele kuće i Kongresa? Man se uzda u razum i nada da će barem neka pitanja, poput slobodne trgovine, biti ozbiljno pročešljana. Uostalom, to je tradicionalno veoma važna oblast za američke republikance.

Obamina administracija pokušava da izdejstvuje potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evropom (TTIP) i Azijsko-pacifičkom oblašću (TPP), mada je većina demokrata u tome skeptična. „U nekim aspektima, uticaj republikanaca u Kongresu mogao bi da ubrza rešavanje tog pitanja, više nego što to sada čini predvodnik demokrata Heri Rid“, tvrdi Man.

Ali sveukupna perspektiva ne daje razloga za optimizam. Kongres i Bela kuća će u narednom periodu jedni drugima značajno otežavati rad, jer te institucije u viziru pre svega imaju naredne predsedničke izbore.

A šta je sa razdorom koji dominira političkim diskursom? Dan Holer iz Heritedž programa „Akcija za Ameriku“ podseća da je lopta u rukama birača. „To će potrajati sve dok građani ne budu odlučili šta žele od Vašingtona, a oni to za sada ne znaju.“

Tomas E. Man, koji američku politiku proučava već četiri decenije, nije optimista. „Teško je zamisliti da bi moglo biti i gore, ali verovatno će biti. To je kao priča o dobru i zlu, belom i crnom – a iza svega toga se kriju ozbiljne podele, bilo da je reč o rasi, religiji ili ulozi američke vlade. Mi smo narod koji su podelile stranke.“