Izbori u Nemačkoj: broj neodlučnih veći nego ikad | Politika | DW | 23.09.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Izbori u Nemačkoj: broj neodlučnih veći nego ikad

Prema jednoj anketi, četiri od deset nemačkih birača ne znaju kome će dati glas na izborima za Bundestag u nedelju 26. septembra. Tako je u završnici predizborne trke njen ishod potpuno neizvestan.

„Ovaj put je posebno teško“, kaže Hardi Vent. On je na prethodnim izborima uvek znao za koga će da glasa. Sada taj šezdesetdevetogodišnji Nemac kaže da nema kandidata koji bi ga ubedio da glasa baš za njega. Kome dati drugi glas, koji blok bi trebalo da bude jači u parlamentu?

Naposletku, skupštinski poslanici biraju novog kancelara. Ko je dostojan naslednik Angele Merkel? Kandidatkinja Zelenih Analena Berbok, socijaldemokrata Olaf Šolc ili demohrišćanin Armin Lašet? „Meni ne odgovara niko od njih troje“, kaže Vent, koji upravo ide u kupovinu u Bonu, na zapadu Nemačke.

-pročitajte još: Šolc pregrmeo poslednje televizijsko sučeljavanje pred izbore

Mnoge nepoznanice

Brojni su Nemci koji razmišljaju kao Vent. Institut Alensbah je, po nalogu dnevnog lista „Frankfurter algemajne cajtung“, prošle nedelje sproveo anketu prema kojoj 40 odsto građana koji žele da izađu na izbore ne znaju kome će dati svoj glas. To je najveći procenat do sada.

Svi dosadašnji kancelari SR Nemačke bili su članovi CDU ili SPD

Svi dosadašnji kancelari SR Nemačke bili su članovi CDU ili SPD

Politikolog Tomas Gšvend sa Manhajmskog univerziteta nije time iznenađen. Prema njemu, toliki broj neodlučnih birača prouzrokovan je „novom situacijom“ – odlaskom Angele Merkel sa političke scene.

„Nemamo kancelara koji izlazi na izbore. Tri partije, a ne dve, kao do sada, bore se za mesto kancelara. I nije baš jasno, bolje rečeno, potpuno je nejasno koju ćemo koaliciju dobiti. Mogu da razumem da je sada teže da se odluči za koga da se glasa.“

I Tomas Gšvend je svoja dokumenta za glasanje putem prošte dobio pre nekoliko dana.

-pročitajte još: Jedan čovek – dva glasa: izborni sistem Nemačke

Predizborna kampanja dva bloka je prošlost

Nemačko-britanska istoričarka Katja Hojer kaže da nijedna partija ne nudi nova i kreativna rešenja. Ona objašnjava da ključne teme nisu pokretane ni za vreme vladavine Angele Merkel – „kvalitet života, mogućnost da se socijalno zbrinjavanje plati ili socijalna mobilnost“. Povrh toga, dodaje Hojer, „ni kandidati nisu posebno inspirativni, što dovodi do toga da su mnogi birači neodlučni, jer ne žele ni jednog od njih.“

Pogledajte video 02:44

Birači kojima se niko ne obraća

Od osnivanja Savezne Republike Nemačke 1949. stalno su u trci bili konzervativni i socijaldemokratski kandidat za kancelara. Samo je 2002. liberal Gido Vestervele pokušao da pokvari igru ta dva bloka, ističući i svoju kandidaturu – bez većeg uspeha.

U nadmetanju konzervativnog i progresivnog bloka nemački liberali su od osamdesetih bili na strani konzervativnih demohrišćana, dok je ekološka stranka Zeleni bila na strani socijaldemokrata. A građani koji bi dali svoje glasove socijalističkoj Levici ili desničarsko-populističkoj Alternativi za Nemačku (AfD) znali su da će stranka koju su birali biti u opoziciji.

-pročitajte još: Levica i AfD: priznanje Kosova je bila velika greška

„Vratolomni lupinzi rezultata anketa“

Ove godine stare računice ne važe. Tri stranke se bore za mesto šefa vlade. Moguće je da nijedna od njih neće moći da oformi većinu u Bundestagu sa samo jednim koalicionim partnerom.

„Svaka od ove tri partije je u nekom trenutku za vreme predizborne kampanje bila vodeća i to nije uobičajeno”, kaže politikolog Gšvend. On dodaje da rezultati anketa pokazuju nezadovoljstvo i nesigurnost birača zbog predizborne kampanje i kandidata. „Ljudi nisu zadovoljni supstancom predizborne kampanje. Kada se pogledaju rezultati anketa od početka godine do danas to je prava vratolomija“.

Ko zastupa kontinuitet?

Gšvend smatra da je „velika greška“ Demohrišćana bila to što su mislili kako će se Armin Lašet automatski pretvoriti u kandidata za kancelara koji predstavlja kontinuitet u odnosu na eru Angele Merkel. Njegova politika se doduše u dobrom delu poklapa sa politikom četvorostruke pobednice na izborima Angele Merkel, ali mnogi posmatrači vide njegovu ličnost kao potpuni kontrast u odnosu na miran stil vladavine dosadašnje kancelarke.

Pogledajte video 03:03

Angela Merkel – kancelarka u kriznim vremenima

Gšvend podseća da nije svaki simpatizer Angele Merkel ujedno i pristalica Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Ona je mobilisala mnoge glasove van partije, naročito u ženskom delu populacije. „Ja ih nazivam biračima Angele Merkel ili njenim demohrišćanima, pomalo kao svojevremeno Reganove demokrate u SAD“.

pročitajte još: Bundestag XXL: broj poslanika sve veći i veći

Odluka u poslednjem trenutku

Kandidat socijaldemokrata Olaf Šolc predstavlja se kao političar kontinuiteta. On u aktuelnim anketama vodi. „Možda on nije uzbudljiv, ali se barem neće radikalno razlikovati od sadašnjeg stanja, koje se ljudima čini stabilnim, mada ne idealnim”, smatra Katja Hojer.

„Ali, nije verovatno da on u anketama osvoji više od aktuelnog procenta, jer je njegova stranka i dalje nepopularna“.

Koja će partija onda pobediti? „Ja se ni na koga ne bih kladio“, kaže Gšvend. A posle izbora može da prođe dosta vremena dok se ne oformi koaliciona vlada.

Kako god, oni koji hoće da izađu na izbore, moraće doneti odluku do nedelje u 18 časova.

I Hardi Venti iz Bona želi da iskoristi svoje pravo glasa. „Da, izaći ću“, kaže bivši taksista pokazujući niz ulicu na biračko mesto koje će biti u osnovnoj školi. Tamo se u školskom dvorištu danas igraju deca, a 26. septembra će u toj zgradi biti glasačke kutije. Možda će i Vent do tada da odluči kome će dati svoj glas.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu