Izbor pape počinje u utorak | Evropa | DW | 09.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Izbor pape počinje u utorak

Rimokatolički kardinali su odredili da će konklava za izbor pape početi u utorak, 12. marta. Očekuje se da će novi poglavar katoličke crkve biti izabran do Uskrsa po gregorijanskom kalendaru, 31. marta.

Cardinal Francis Arinze of Nigeria walks in St. Peter's Square at the Vatican March 4, 2013. Preparations for electing Roman Catholicism's new leader begin in earnest on Monday as the College of Cardinals opens daily talks to sketch an identikit for the next pope and ponder who among them might fit it. REUTERS/Stefano Rellandini (VATICAN - Tags: RELIGION)

Vatikan Kardinäle Papst Nachfolge

Događanja u utorak (12.3.) će početi jutarnjom misom u bazilici Svetog Petra, posle čega će u podne biti prvo glasanje. U proteklih 100 godina, nijedna konklava nije trajala duže od pet dana. Okupljanje kardinala za izbor pape dobilo je naziv od latinske fraze "cum clave" (pod ključem) pošto su nekada kardinale zaključavali da bi izabrali poglavara.

Oštre podele među kardinalima

Za izbor pape potrebna je dvotrećinska većina, odnosno 77 glasova od 115 okupljenih kardinala. Za sada ne deluje da postoji favorit za naslednika Benedikta XVI, a rasprave tokom protekle nedelje ukazuju na oštre podele među kardinalima o ključnim problemima s kojima se suočava katolička crkva.

Američki kardinal Timoti Dolan, koji se smatra pretendentom za papu, napisao je na blogu da se većina rasprava kardinala ticala molitvi i učenja katoličke vere, održavanja katoličkih škola i bolnica, zaštite porodica i nerođenih, kao i podrške sveštenicima. "To su 'velika pitanja'. Možda vam je teško da to poverujete, pošto se čuju glasine da samo pričamo o korupciji u Vatikanu, seksualnim zlostavljanjima, novcu. Da li su se pojavile ove teme? Da! Da li dominiraju? Ne!", napisao je Dolan.

Izbor pape kroz istoriju

Konklava za izbor poglavara Rimokatoličke crkve stara je institucija koja potiče iz 13. veka. Odluka o zatvaranju kardinala doneta je da bi se ubrzao izbor pape pošto je taj proces nekada trajao i po nekoliko godina, ali i da bi se izbegli spoljni pritisci koji su bili česti u istoriji Katoličke crkve.

Pope Benedict XVI leaves at the end of the Vespers mass to celebrate the Feast of Saints Peter and Paul in the Basilica of Saint Paul Outside The Walls in Rome, in this June 28, 2010 file picture. To match Special Report POPE-SUCCESSION/CHALLENGES REUTERS/Tony Gentile/Files (ITALY - Tags: RELIGION)

Osamdesetpetogodišnji papa je iznenada 11. februara objavio da podnosi ostavku

Prva konklava sa zatvorenim kardinalima u teškim uslovima bila je 1241. godine prilikom izbora Selestina IV. Ali, najpoznatija konklava po svom trajanju bila je konklava koja je počela krajem 1268. godine nakon smrti pape Klimenta IV. Suočeni sa blokadom zbog podeljenosti kardinala, "narod Viterba zatvorio ih je u jesen 1269. u Papski dvor, a potom je u junu 1270. uklonio krov palate" kako bi ih izložio vremenskim uslovima, piše u arhivama Vatikana. Međutim, tek u septembru 1271, znači dve godine i devet meseci posle smrti Klimenta IV, komisija od šest kardinala na kraju je uspela da izabere Grgura X.

Upravo, papa Grgur X uveo je zvanično princip zatvaranja kardinala zbog konklave i uveo suv hleb i vodu, posle pet dana bezuspešnog glasanja. Međutim, njegov naslednik Jovan XXI ukinuo je ta pravila.

Konjakom protiv stresa

Vekovima posle suvog hleba, kardinalima su date mnoge slobode poput flaše konjaka za crkvene prinčeve, deprimirane i pod stresom zbog konklave, a to je zvanično priznato prilikom konklave 1878. godine.

Prema anegdoti, Franko Pizano, budući papa Jovan XXIII, borio se sa stresom uoči izbora 1958. godine uz pomoć konjaka. Iako se kardinali svečano zaklinju da će čuvati tajne sa konklave, zahvaljujući indiskreciji poznato je da su reke šampanjca tekle nakon izbora Jovana XXIII i Jovana Pavla Prvog (1978).

Prvi papa

Druga zanimljivost o konklavi je ta da ne postoji nijedan zakon koji propisuje kardinalima da moraju izabrati ličnost koja je prisutna na konklavi. Kardinali bi tako teoretski mogli da za papu izaberu bilo koga ko je kršteni katolik, mada se na to mesto od 1378. godine biraju samo kardinali.

Po crkvenom učenju, prvog papu u istoriji crkve, Svetog Petra, direktno je "imenovao" Isus Hrist, a potom je on odredio svoje najbliže saradnike za drugog, trećeg i četvrtog papu. Nakon tih prvih papa, poglavare su birali rimski sveštenici uz učešće naroda i intervenciju glavnih evropskih kraljevskih porodica pre nego što je to prešlo na konklave.

Današnja konklava nudi svu neophodnu udobnost kardinalima, pa oni više ne moraju da vreme provode u neudobnim ćelijama kao što je to ranije bio slučaj.

ap/beta/ii/ms