1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Izbeglice smeštaju u privatne stanove

Sabine Pabst31. oktobar 2015.

Šatorska i kontejnerska naselja, prepune sportske dvorane… Nemačke opštine i gradovi imaju velike poteškoće da pronađu odgovarajući smeštaj za izbeglice. Ali jedan grad na jugu zemlje pokazuje da to ne mora da bude tako.

https://p.dw.com/p/1GxXX
Deutschland Richard Arnold Oberbürgermeister Schwäbisch Gmünd mit einem Flüchtling
Rihard Arnold sa izbeglicamaFoto: picture-alliance/dpa/M. Murat

Gospođa i gospodin Arnold imaju oko 80 godina, odraslu decu i unuke. Do skoro su živeli sami. Od kako su primili dvojicu izbeglica iz Gambije i Nigerije, i njihov život postao je zanimljiviji, priča njihov sin Rihard.

Rihard Arnold je gradonačelnik Švebiš Gminda. Zbrinjavanje izbeglica u odgovarajući smeštaj on je proglasio za svoj lični zadatak. Grad u nemačkoj državi Baden-Virtemberg od 60.000 stanovnika primio je 800 izbeglica. Idućih meseci trebalo bi da stigne još 500 ljudi. „Pozvao sam građane da mi prijave svoje slobodne sobe i stanove i dobio prijave za smeštaj 80 ljudi.“ Za gradonačelnika je to ogroman uspeh, jer danas gotovo polovina izbeglica živi u privatnim sobama ili stanovima. I njegovi roditelji su primili dvojicu.

Individualni smeštaji umesto masovnih

U brojnim nemačkim gradovima smeštaji za izbeglice su pretrpani, a potražioci azila često moraju da žive u šatorskim ili kontejnerskim naseljima. Gradonačelnik Švebiš Gminda zato traži podršku u svom gradu i okolini za svoj koncept. „Integracija je nešto što se događa u opštinama i u našoj svakodnevici. To će uspeti samo ako ljudi koji dolaze kod nas budu smešteni decentralizovano, a ne u masovne smeštaje“, objašnjava Arnold.

Deutschland Kirche in Schwäbisch Gmünd
Švebiš GmindFoto: picture alliance/Dumont

Integracija, siguran je, ne funkcioniše ako su izbeglice smeštene u skučenim zajedničkim smeštajima. „Kurs nemačkog jezika, završetak školovanja, praksa za naučnike - sve su to ciljevi koji zahtevaju vreme, marljivost i angažman izbeglica. Njima je zato pre svega potreban mir kako bi mogli da uče, ali i intenzivna pomoć“, smatra Arnold. „Sve to su uslovi koji nisu ispunjeni u pretrpanim kolektivnim centrima“.

Marta Ajkut je poverenica za integraciju u pedesetak kilometara udaljenom Štutgartu u kome vladaju sasvim drugi uslovi. Taj grad sa oko 600.000 stanovnika mora da zbrine oko 5.000 izbeglica. Ajkut i njen tim takođe se zalažu za decentralizovano zbrinjavanje, čak i u bolje stojećim četvrtima. „Razgovori sa stanovništvom važni su za pozitivnu atmosferu među stanovništvom i u komšiluku“, objašnjava poverenica za integraciju za DW.

Infrastruktura ili privatna sfera

Prednost velikih gradova u odnosu na manje kao što je Švebiš Gmind jeste pre svega velika ponuda, kaže Ajkut. „U velikom gradu su sveukupno bolje strukture, bilo da je reč o zbrinjavanju maloletnih izbeglica ili o odgovarajućim kursevima“, kaže poverenica za integraciju. Bolje može da se odgovori na individualne potrebe. Kursevi nemačkog jezika, pripremni razredi za školu, mesta u dečijim vrtićima… „Gradska uprava i sve njene službe trude se oko povećavanja mogućnosti i brinu se da normalno snabdevanje funkcioniše“. U pojedinim četvrtima formirane su inicijative za dobrodošlicu. Tako na 5.000 izbeglica u Štutgartu ima dve do dve i po hiljade volontera koji im pružaju potrebnu pomoć.

„Iz vanrednog stanja prešli smo na uobičajeni rad. Prihvatamo naše izbeglice i integrišemo ih“, kaže gradonačelnik Švebiš Gminda Arnold. Uobičajeni rad za njega znači: prihvatiti činjenicu da je stiglo mnogo ljudi. To je postigao brojnim razgovorima sa svojim sugrađanima, kaže angažovani gradonačelnik. „To je stvorilo opuštenu atmosferu. Jasno smo stavili do znanja: u naše građanstvo spadaju svi – i izbeglice i potražioci azila.“

„Svako može da profitira“

Na gradonačelnikov poziv nisu se odazvali samo oni koji nude stanove, već i domaće stanovništvo u nevolji. Jedan stariji par morao je da se iseli iz stana i nije pronašao stan u okolini. Rihard Arnold je i njima uspeo da pomogne, kao i jednoj samohranoj majci s više dece koja je već duže vreme tražila odgovarajući stan. „Nalazimo se pred ogromnim izazovom – moramo da prihvatimo ljude i da ih integrišemo. Pritom nije reč samo o izbeglicama, već o svim ljudima koji su u nevolji. I njima moramo da pružimo ruku“, kaže Arnold.

Ali opštine mogu da ispune svoje zadatke samo ako broj izbeglica bude pregledan, kaže Arnold i kritikuje dosadašnje evropsko upravljanje krizom. Njemu je jasno da veliki gradovi rade u sasvim drugim dimenzijama. „Moj utisak je da zbrinjavanje izbeglica možemo bolje da ostvarimo u manjim gradovima. Ali to će uspeti samo ako se o tome budu brinuli šefovi i ako u gradskoj upravi na tome budu sarađivali svi. Ljudi očekuju da njihov gradonačelnik te probleme ima pod kontrolom.“