Istrajati na zabrani delovanja stranke NPD | Politika | DW | 01.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Istrajati na zabrani delovanja stranke NPD

Razotkrivanje neonacističke ćelije "Nacionalsocijalističkog podzemlja" u Nemačkoj je izazvalo novu debatu o mržnji prema strancima. Ona bi bila nastavljena i nakon eventualne zabrane desničarske stranke NPD.

default

NPD

Odluka je donesena početkom decembra 2012. godine: nemački ministar unutrašnjih poslova i ministri na pokrajinskom nivou, nakon višemesečnog preispitivanja pred Ustavnim sudom pokreću postupak za zabranu radikalne desnice - Nacionaldemokratske stranke Nemačke (NPD). Zaštitnici ustavnog poretka od proleća skupljaju javno dostupne materijale kojim nameravaju da dokažu neustavnost takve stranke. Dosad je prikupljeno oko 1.000 stranica materijala. Ministar unutrašnjih poslova pokrajine Meklenburg-Prednja Pomeranija Lorec Kafier uveren je u uspeh tužbe.

Jahrestag Aufdeckung NSU Mordserie Demonstration Protest OVERLAYFÄHIG

Protesti u Berlinu, 11.2012.

Cilj NPD je ukidanje demokratije, smatra ovaj demohrišćanin sa severoistoka Nemačke. U tamošnjem pokrajinskom parlamentu, kao i u parlamentu pokrajine Saksonije, ekstremna desnica ima nekoliko poslanika.

Međutim, nisu svi tako sigurni u pobedu kao Kafier. U mnogim strankama postoje skeptici. Među njima je i nemačka kancelarka Angela Merkel, Kafierova stranačka koleginica, koja će, poput nemačkog parlamenta tek tokom 2013. godine odlučiti, hoće li se njena vlada pridružiti zahtevu za zabranom. Svoje oklevanje Merkel je obrazložila ovako: „Postoji značajan broj činjenica, ali sa druge strane postoje i neki pravni rizici“. Istog je mišljenja i njen kolega iz vlade Hans-Peter Fridrih, član Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i nemački ministar unutrašnjih poslova, koji se pribojava da bi NPD padom ustavne tužbe bespotrebno dobio na vrednosti.

Povezanost s neonacistima?

Međutim, ministar Fridrich je isto tako uveren u kvalitet dokaznog materijala. Smatra da je moguće dokazati „agresivno-borben“ stav NPD-a prema demokratskom ustavu Nemačke. „Ovo proizlazi prvenstveno iz toga što su neki članovi stranke povezani sa neonacističkim podzemljem i što se stranka nije jednoznačno distancirala od nasilja.“ Fridrih takođe smatra da NPD ne može da kaže da je reč o pojedinačnim ekstremistima koji nemaju veze sa strankom. Razlog zbog kojeg je uprkos svemu zabrinut, povezan je prie svega s Evropskim sudom za ljudska prava, koji zabranu stranke smatra krajnjim rešenjem. NPD stoga razmatra mogućnost da u slučaju zabrane delovanja u Nemačkoj zatraži reviziju presude na evropskoj razini.

Ako je verovati predsedniku NPD-a Holgeru Apfelu, stranka bi se čak radovala sudskom postupku zabrane. „Puna nam je kapa neprestanog stigmatiziranja naše stranke i kriminalizacije njenih članova“, rekao je Apfel. NPD je u skladu sa ustavom i nije protiv stranaca, rekao je Apfel i dodao „da Nemačka ponovno mora da postane zemlja Nemaca“. Smatra da strance koje počine krivično delo treba deportovati, a nakon isteka određenog roka isto treba učiniti i sa nezaposlenim strancima.

Propaganda finansirana novcem poreskih obveznika

Deutschland NPD BHG-Urteil Udo Voigt bei einer Demonstration

Udo Fojgt

Ovakva retorika, koja se često čuje u predizbornim kampanjama, ali i pokrajinskim parlamentima, ljuti ministra unutrašnjih poslova pokrajine Donje Saksonije Uvea Šinemana, člana CDU. On smatra da je „nedopustivo da se NPD-ova propaganda finansira novcem poreskih obveznika.“

Šineman ovom izjavom aludira na zakon prema kojem sve stranke koje na izborima osvoje određen broj glasova imaju pravo na delomično finansiranje iz državne blagajne. Prema tom zakonu na izborima za nemački Bundestag ili Evropski parlament dovoljno je osvojiti 0,5 odsto glasova da bi se stekla povlastica korišćenja tog novca. Uđe li stranka u parlament, dobija još sredstava za poslanike i rad u klubovima. Tako je i NPD imao koristi od državnog novca, a ove godine primio je preko milion evra. Zabranom radikalne desnice tome bi došao kraj, kaže Šineman.

Prvi sudski postupak protiv NPD-a propao je 2003. godine jer je najveći deo dokaznog materijala poticao od visokorangiranih članova stranke koji su istovremeno bili doušnici Službe za zaštitu ustavnog poretka. Otada nije bilo moguće obezbediti većinu, potrebnu za pokretanje novog postupka. Tek je razotkrivanje terorističke grupe Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU) 2011. mnoge podstaklo na promenu mišljenja. Grupa se tereti za deset ubistava, bombaške napade i pljačke banke. Osumnjičeni Uve Mundlos i Uve Benhart počinili su samubistvo kako bi izbegli hapšenje, a Beate Žepe, treća članica NSU, zajednički stan u Cvikauu digla je u vazduh, kako bi uništila dokaze, a zatim se predala policiji.

Jeziv video snimak

Gedenkstein für NSU-Opfer in Dortmund

Sećanje na žrtve

U ruševinama stana istražitelji su pronašli jeziv video snimak na kojem se njeni autori diče ubistvima počinjenima u periodu između 2000. i 2007. godine. Žrtve su bile šestorica muškaraca stranog porekla i jedna policajka. Mizantropska dokumentacija ključ je za razrešenje niza ubistava koja su policiji dugo vremena zadavala glavobolje. A zatim se iznenada ispostavilo da su nedela počinili radikalno desni fanatici. Motiv je bio mržnja prema strancima, zločinački rasizam.

Istražitelji su zgroženo tvrdili da su godinama sledili krivi trag. Verovali su da je reč o mafijaškim obračunima. Bila je to špekulacija koja se ponavljala i u medijskim izveštajima. Sve ove godine nepromišljeno i neukusno se govorilo o „kebab-ubistvima“. O tome u kom se smeru istraga uglavnom kretala govori i ime specijalne komisije koja je u međuvremenu raspuštena – Bospor.

Ostavka predsednika Agencije za zaštitu ustavnog poretka

Gedenkfeier Opfer rechter Gewalt Berlin

Merkel na komemoraciji

Jedanaest godina nakon što je NSU počinio prvo ubistvo, užasnuta javnost saznala je da se iza serije groznih ubistava krije neonacistički trio. Šok je utoliko veći što su zločini možda barem delomično mogli biti sprečeni. Jer, počinitelji su Službi za zaštitu ustavnog poretka poznati od 1990-ih.

Uprkos intenzivnom praćenju, trag im se u jednom trenutku izgubio. Nacionalni i pokrajinski istražni odbori od početka godine bave se propustima bezbednosnih službi. Dugogodišnji predsednik Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka Hajnc From podneo je ostavku. Razlog: važna dokumenta ove službe uništeni su „navodno“ bez njegovog znanja.

Kancelarka Merkel porodicama i prijateljima žrtava obećala je da će ubistva razjasniti bez ulepšavanja. Užasnuta nezapamćenom serijom ubistava izjavila je kako oseća sram i tugu. Na komemoraciji 23. februara u Berlinu ona je molila za oproštaj. O njima se u ime nemačke vlade brine bivša berlinska poverenica za strance Barbara Jon. Osim psihičke pomoći tu su i materijalni zahtevi žrtava, recimo penzije.

Početkom novembra poverenica je zajedno sa predsednikom turske zajednice u Nemačkoj Kenanom Kolatom kritikovala rasizam u porastu. Oboje su izrazili sumnju da će se iz razotkrivanja terora za koji su odgovorni članovi NSU izvući prave pouke. Ona je kritikovala i „izolovanost“ nadležnih institucija i naglasila kako je pre svega potrebna promena mentaliteta. Kolat je zahtevao raspuštanje Službe za zaštitu ustavnog poretka u sadašnjem obliku. „Ona ugrožava demokratsku pravnu državu“, smatra predsednik turske zajednice u Nemačkoj. Ministar unutrašnjih poslova početkom decembra najavio je reformu u okviru koje se, između ostalog, predviđa i osnivanje centralne baze podataka.

Želja za potpunim razjašnjenjem

NPD Verbotsantrag

Zabraniti NPD, za i protiv?

Sa stajališta krivičnog prava razjašnjenje serije ubistava tek je počelo. Beate Žepe, jedini preživeli član NSU u zatvoru je već 13 meseci. Državno tužilaštvo u međuvremenu je podiglo optužnicu protiv nje i navodnih pomagača, među kojima je i bivši NPD-ov zvaničnik Ralf Voleben. Žepe je optužena za ubistvo. Bez obzira na ishod suđenja, analiza i suočavanje s NSU-ovim terorom još dugo vremena će okupirati Nemačku. A borba protiv desnog ekstremizma nastaviće se i ako NPD bude zabranjen. „To je zajednički zadatak čitavog društva“, naglasila je kancelarka Merkel. Porodice i prijatelji žrtava moraju da živeti sa spoznajom da su njihovi očevi, sinovi i ćerke usred Nemačke ubijeni iz mržnje prema strancima. „Naša duboka želja za potpunim rasvetljavanjem ubistava biće zadovoljena tek donošenjem presude“, izjavio je Kerim Simsek u razgovoru za dnevnik Tagesšpigel. Njegov otac Enver, cvećar iz Nirnberga, prva NSU-ova žrtva, ubijen je 9. septembra 2000. godine.

Autor: Marsel Firstenau / Marko Bašić
Odg. urednik: Jakov Leon