Istraga o padu aviona se nastavlja | Evropa | DW | 10.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Istraga o padu aviona se nastavlja

Pet godina nakon pada aviona u kojem je bio i predsednik Poljske, čini se da su razjašnjene skoro sve okolnosti nesreće koja se dogodila u Smolensku. Za Poljake je to ipak trauma koja još nema svoj kraj.

Bivši predsednik Poljske Leh Kačinjski, njegova supruga i visoki oficiri poljske vojske putovali su tog 10. aprila 2010. ka ruskom mjestu Katin. Nameravali su da, na 70. godišnjicu masakra u Katinskoj šumi odaju poštu žrtvama. Tu je tokom Drugog svjetskog rata sovjetska tajna policija ubila oko 20.000 poljskih oficira.

Nešto pre 11 časova predsednički avion prilazio je aerodromu u Smolensku. Vremenske prilike bile su sve gore i gore. Sat ranije, na isti aerodrom sleteo je avion s poljskim novinarima, ali je sledeća letilica potom, zbog magle, preusmerena na drugi aerodrom. Treći, predsednički avion je, uprkos slaboj vidljivosti, krenuo u sletanje.

Piloti su očigledno potcenili rizik i napravili nekoliko grešaka. Istražioci danas polaze od toga da su piloti očitavali visinu na osnovu nepouzdanog instrumenta, a da motori nisu radili dovoljnom snagom. Kada su to uočili bili su samo 30 metara iznad zemlje i nisu mogli da na vreme ubrzaju i podignu letilicu. Avion je zakačio vrhove drveća i srušio se u šumu nadomak piste. Svih 96 putnika i članova posade je poginulo.

Duga potraga za istinom

Poljska je bila u šoku. Nakon katastrofe počele su da se pojavljuju teorije zavere od kojih ni jednu nije potvrdio neki ekspert. Vojno tužilaštvo u Varšavi već pet godina vodi sopstvenu istragu koja će biti gotova najranije naredne godine. Ipak, ono je nedavno objavilo izveštaj o toku istrage na oko 200 strana, koji su sačinili nezavisni eksperti.

Flugzeugabsturz Smolensk Lech Kaczynski Präsident Polen Trauerfeier

Misa za stradale u avionskoj nesreći

U tom izveštaju se kao glavni krivci za nesreću navode dvojica pilota. Osim toga, navodi se da deo odgovornosti snose i dvojica ruskih kontrolora leta na aerodromu u Smolensku. Početkom 2011, jedna bilateralna komisija pod ruskim vođstvom, došla je do zaključka da kontrolori leta ne snose nikakvu odgovornost. Poljaci im, međutim, prebacuju da su pilotima preneli pogrešne podatke o kursu leta i da, bez obzira na gustu maglu, nisu zatvorili aerodrom.

Piloti snose glavnu krivicu

Državno tužilaštvo u Varšavi priprema optužnicu protiv kontrolora leta, ali se istovremeno u njegovom izveštaju naglašava da njihove greške ne umanjuju krivicu poljskih pilota. Eksperti jasno kažu da su glavni krivci za nesreću predsedničkog aviona sedeli u pilotskoj kabini.

Pitanje zbog čega je uopšte došlo do rizičnog sletanja još od prvog dana interesuje poljsku javnost. Neki detalji unose zabunu. Tako su se pojavili novi protokoli razgovora koji je vođen u pilotskoj kabini, a koje je objavio poljski radio RMF. Navodno je uz pomoć modernije tehnike postalo moguće da se čuje više detalja razgovora, nego što je to bio slučaj kod dosadašnjih preslušavanja snimaka pronađenih u crnoj kutiji aviona.

Ti protokoli idu u prilog tezi da se tokom sletanja aviona u kokpitu nalazila i treća osoba. Navodno je komandant vazdušnih snaga Poljske, general Andžej Blasik, prisilio pilote na sletanje iako su vremenske prilike bile loše. Postoje spekulacije da su pritisak na pilote izvršili i predsednikovi saradnici kojima se žurilo, jer su hteli da on stigne na zvaničnu ceremoniju. U objavljenom materijalu čuju se izjave u kojima se, neposredno uoči nesreće, traži da bude mir u kabini.

Piloti bez licence?

Državno tužilaštvo pokušava da rekonstruiše događaje i identifikuje odgovorne. Zbog toga sa optužbom moraju da računaju ne samo dvojica kontrolora leta, već i dva poljska komandanta koji su bili na čelu „jedinice za transport VIP osoba“. Ta jedinica je u međuvremenu rasformirana.

Njima se prebacuje da su za sporni let izabrali pilote kojima su istekle licence za upravljanje avionima tog tipa kojim je leteo predsednik. Navigator u avionu nikada nije ni imao licencu za takav let. Tačnije rečeno, samo je tehničar u avionu ispunjavao sve uslove da se nađe na službi na tom letu, prenose poljski mediji.

Poljsko-ruski odnosi na probi

Nakon pada aviona, u prvi mah je došlo do zbližavanja na relaciji Moskva-Varšava. Mnogi Poljaci bili su dirnuti ruskim saosećanjem i želeli su da veruju da bi ta nesreća mogla da ih zbliži sa susjedima. Međutim, ubrzo su se pojavile teorije zavere i na površinu je isplivalo međusobno nepoverenje, sve dok ponovo nije došlo do udaljavanja jednih od drugih.

Povrh svega, Moskva još uvek nije poljskim vlastima izručila olupinu aviona. Eksperti, doduše, naglašavaju da to ne menja tok i rezultate istrage jer su stalno imali puni pristup svim delovima raspadnutog i izgorelog aviona. Ipak, prebacivanje olupine i delova u Poljsku imao bi veliki, simboličan značaj za Poljake.

Na petu godišnjicu nesreće, poljska vlada poslala je u Smolensk samo malu delegaciju na čijem čelu je ministarka kulture. Premijerka Eva Kopač učestvovaće na centralnoj komemoraciji koja će se održati u Poljskoj. „Poseta premijerke Rusiji u ovom trenutku ne bi bila preporučljiva“, izjavio je njen portparol. U godini u kojoj se u Poljskoj održavaju predsednički i parlamentarni izbori, katastrofa u Smolensku očigledno je još uvek vrlo senzibilna tema.