Istorijska prilika za pravosuđe u Srbiji

U Muzeju devedesetih u Beogradu u četvrtak uveče (11. decembar) u organizaciji Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i Peščanika održana je tribina „Dobre i loše vesti o pravosuđu 2025“ na kojoj su učestvovali sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva Bojana Savović i pravnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić.

„Tribinu smo ovako nazvali, jer je iza nas godina u kojoj su građani prvi put uporno i svakodnevno protestovali, zahtevajući od sudske vlasti da bude vlast, a od tužilačke da postupa nepristrasno u odnosu na svakoga, bez obzira da li su to obični građani ili funkcioneri vladajuće ili bilo koje druge stranke. Zato se postavlja pitanje da li u pravosuđu ima dobrih vesti, a koje su to loše vesti koje obeležavaju 2025. godinu“, rekla je pravnica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Sofija Mandić, koja je moderirala tribinu.

„Ljudi, izgubili smo državu“

Sudija Miodrag Majić ocenio je da građani Srbije svedoče „početku promena u pravosuđu“.

„Bio bih srećniji da su se te promene dogodile ranije, da nismo morali da dođemo u situaciju da na ovaj način menjamo pravosuđe i sudsku vlast. Ipak, siguran sam da je dobro što se i u ovom trenutku to događa“, rekao je Majić.

Dodao je i da građani Srbije sada svedoče „situacionom obrtu“ do koga dolazi jer je vlast u Srbiji „pogazila elementarne principe civilizovane države, pa je čak i pravosuđe, koje je nesklono pružanju otpora, reklo: Ljudi, izgubili smo državu“.

„Osionost, drskost vlasti koja je prestala da se krije da je otimač, koja je prestala da nas laže da to ne radi, prešla je crvenu liniju čak i za ovakvo pravosuđe. Ljudi iz pravosuđa su rekli: Ako sad ovo ne uradimo, više nema potrebe da postojimo ni mi, ni ova država“, poručio je Majić.

„Kad se probudi pravosuđe, to je kraj mafijaške države“

Vanja Bajović je ukazala da, što više „sudska vlast pokušava da se oslobodi, to je izvršna vlast više steže“.

„Kad se probudi pravosuđe, to je kraj mafijaške države. Upravo u tome je sukob između izvršne i pravosudne vlasti i zbog toga izvršna vlast ne dozvoljava pravosudnoj vlasti da se otrgne. Taj rat je trenutno u toku“, rekla je Bajović.

Miodrag Majić je podsetio da je tragedija u Novom Sadu, tj. pad nadstrešnice u kome je stradalo 16 ljudi, „tragičan događaj koji je društvo u Srbiji trgnuo iz mrtvila“.

„Od pada nadstrešnice se celo društvo menja, pa se menja i pravosuđe. Kada vidi da se društvo oslobađa, da društvo kaže: Car je go, – i pravosuđe kaže to isto. Imamo vlast koja, umesto da kaže: Dogodila se strahovita tragedija, gotovo izvesno zato što smo se bavili korupcijom – postaje još bahatija i probuđenom društvu i pravosuđu počinje da zabada prst u oko i da govori: Da vam nije palo na pamet!“, ocenio je sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Ključni razlog zbog kojeg je pravosuđe „počelo da se budi“ je, prema mišljenju Bojane Savović, to što su sudije i tužioci posle svake odluke koja se ne dopada vlastima izloženi ozbiljnim pretnjama i nemaju način da se od toga zaštite.

„Tužiteljka u Subotici predložila je pritvor i uhapsila ljude koji su prebili nekog čoveka, a zapaljen joj je auto. Ona posle ide u svoj stan i na nju niko ne misli. To se sada dešava gotovo svakodnevno“, naglasila je tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Istorijska prilika za pravosuđe

Miodrag Majić je podsetio da je funkcija pravosuđa „da bude protivteža bahatoj vlasti koja ne poštuje zakone i Ustav“.

„Kada bi pravosuđe do kraja razvilo tu tezu, ono bi te kriminalce strpalo iza rešetaka, bez obzira na kojim se mestima nalaze i koliko nam prete. Oni bi bili tamo gde im je mesto. Moguće je da ćemo taj trenutak ovde i videti. Ono što je sigurno jeste da mi u pravosuđu – i to sam rekao kada sam govorio o Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) – imamo istorijsku priliku da prvi put u istoriji ove zemlje postavimo temelje slobodnog tužilaštva i nezavisnog pravosuđa“, naglasio je Majić.

Dodao je i da su za to „nužne žrtve“: „Biće nužni sukobi, otpuštanja, maltretiranja, nazivanja najgorim imenima. Nadajmo se da će na tome i ostati“, rekao je sudija Majić.

Pretnja ukidanjem TOK-a

Osvrćući se na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića da Tužilaštvo za organizovani kriminal postane deo Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Vladica Ilić je rekao da bi to, između ostalog, dovelo do kršenja ljudskih prava.

„Tužioci koji se bave organizovanim kriminalom moraju da budu visoko pozicionirani da bi se te istrage iz ugla ljudskih prava uopšte mogle smatrati nezavisnim“, rekao je Ilić.

Bojana Savović predviđa da će, i ako ne dođe do premeštanja TOK-a u Više javno tužilaštvo, „biti drugih modela“ da se on stavi pod kontrolu.

„Ako prođu izbori za Visoki savet tužilaštva u korist npr. struje Nenada Stefanovića, pa se promeni zakon da Savet upućuje ljude u TOK, biće i drugih načina da se ti ljudi drže na uzici. Dakle, ima još ideja koje su oni predložili, a koje imaju isti cilj“, objasnila je Savović.

„Strahovita poruka ministra pravde“

Sudija Majić je rekao da nema dileme da je ideja o ukidanju ili premeštanju TOK-a posledica toga što su se na njihovoj listi osumnjičenih našli i neki ministri.

„Pre nekoliko dana smo imali izjavu ministra pravde da je TOK relikt prošlosti. Mi smo od 2012. godine, kada je reč o vezi države s organizovanim kriminalom, po svim parametrima sve gori. Ako to može da uradi vlast, onda svaki okrivljeni u sudnici može da ’ugasi tužioca’ koji ga goni. To je strahovita poruka. Ipak se nadam da to ni ovde ni u međunarodnoj javnosti neće proći bez odgovora“, rekao je Majić.

Torture – bez sudskog epiloga

Sofija Mandić je rekla da je 2025. godinu obeležila „tortura nad građanima“ i podsetila da je Beogradski centar za ljudska prava zbog toga podneo veliki broj krivičnih prijava.

„Nijedan slučaj se nije pomerio, uključujući i onaj iz Bora gde je čovek umro od batina i torture (od strane policije). Nisu ni identifikovani policajci za koje se veruje da su krivi za torturu. Mislim da ćemo pre dočekati nekog uhapšenog ministra nego policajca“, rekao je Ilić.

A na pitanje da li Slučaj Generalštab može biti „srpski Votergejt“, sudija Majić odgovara:

„Izbegao bih tako krupne tvrdnje da će to postati Votergejt. Voleo bih da to bude prvi ozbiljan predmet u kojem će aktuelna politička vlast biti izvedena na optuženičku klupu i gde će biti provereno da li su krivi – jer ja kao sudija uvek pretpostavljam da su nevini dok se ne dokaže da su krivi. Takođe, da to bude na javnom suđenju koje će cela nacija videti. Od toga ne očekujem Votergejt, ali bi to imalo neverovatan značaj za ovu duboko traumatizovanu naciju“, zaključio je na tribini sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić.