Istorijska poseta bez imalo pompe | Izbor iz štampe | DW | 22.03.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Istorijska poseta bez imalo pompe

U vremenima svetskih kriza i sukoba, bar na jedno mesto se vratio mir, komentariše, između ostalog nemačka štampa posetu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame Kubi.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Zbližavanje SAD i Kube je dobra vest. U ovim vremenima svetskih kriza i sukoba, bar na jedno mesto se vratio mir i u Latinskoj Americi nestaje i poslednji ostatak Hladnog rata. Ali, to bi trebalo da bude i podsticaj. Poseta pokazuje do kakve političke paralize i do kakvih tragičnih ljudskih sudbina može da dovede pojava da dve države ne mogu ili neće da razgovaraju jedna s drugom.“

Nordvest cajtung (Oldenburg): Američki predsednik Barak Obama šeta Havanom – ta šetnja je istorijska državna poseta. No, ona je ipak sve samo ne šetnja. Obama je tokom proteklih godina načinio mnogo malih ustupaka svom kubanskom kolegi Raulu Kastru, a sada treba da zatraži i protivusluge – ako ništa drugo, ono da bi kod kuće u Vašingtonu mogao da brani tu novu spoljnu politiku. A da li će državna poseta Kubi imati i istorijske posledice, zavisi od toga šta će Obama postići iza zatvorenih vrata u Palati revolucije i svojim govorom na državnoj televiziji.“

Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt): „Možemo se pitati da li su ulice starog grada u Havani bile prazne iz bezbednosnih razloga ili zbog političkih mahinacija kada su predsednik Obama i prva dama Mišel, kao i njihove kćerke Saša i Malija, kao i mali deo delegacije u nedelju na večernjoj kiši tapkali po kaldrmi. I automobilska kolona američkog predsednika je u nedelju i ponedeljak klizila sveže asfaltiranim delovima obalske magistrale Malekon – sve bez primetnog učešća stanovnika Kube. Možda je to zato što su kubanski mediji krajnje štedljivo izveštavali o Obaminoj poseti. O tačnom planu te posete u novinama nije bilo ni retka. Ali je zato objavljen kompletan tekst zahvalnice venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, koji je u petak u Havani primio orden Hosea Martija – najviše državno odlikovanje Kube. Na državnom radiju i televiziji moglo se saznati jedinio da Obama kao „prvi američki predsedik posle gotovo 90 godina“ dolazi na Kubu. Na Kubi nema nezavisnih medija, a pristup internetu je i pored nekolikih bežičnih čvorišta postavljenih u Havani poslednih meseci, često spor i pre svega vrlo skup.“

„Predsednik Obama je demonstrativno širio dobro raspoloženje, nastojeći na svakom koraku da naglasi istorijski značaj svoje posete. To što Obamu u nedelju uveče na aerodromu nije primio šef države i partije Raul Kastro, već ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez, možda nije bilo grubo kršenje diplomatskih pravila. Ali svakako je bio politički signal: prilikom posete francuskog predsednika Olanda i pape Franje prošle godine, Raul Kastro je lično pozdravio goste na aerodromu. Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp iskoristio je ovakav odnos prema američkom predsedniku kao povod za kritiku na Obamin račun, rekavši da se ovaj poneo 'kao amater' i da su ga Kubanci ponizili“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Obama je još u ranoj fazi svog mandata jasno stavio do znanja da želi da okonča istorijsku grešku Amerikanaca na Kubi. Ali, potpuno ukidanje sankcija bi morao da odobri i američki Kongres. Republikanci to ne žele da dozvole. To što američki privrednici jedva čekaju da počnu da posluju s Kubom, ni najmanje ne smeta tim ideolozima. Tako kubanski jadi neće nestati tako brzo.“

Folksštime (Magdeburg): „Sada će Baraku Obami ipak biti posvećeno jedno poglavlje u budućim istorijskim udžbenicima SAD Ukoliko mračna strana istorije u vidu Donalda Trampa i radikalnih republikanaca ne proguta prerano njegovu zaostavštinu. Obnavljanje odnosa sa Kubom i prva poseta američkog predsednika ostrvu posle 1928. je istorijski događaj. Samo što otvaranje Sad još ni izdaleka ne znači otvaranje Kastrovog režima. Od početka međusobnog zbližavanja krajem 2014, ponovo su uhapšene hiljade disidenata. Čak i oni koji su bili oslobođeni posle intervencije američkih diplomata, ponovo su uhapšeni. Samo 2015. u SAD je pobeglo 45.000 Kubanaca. Oni, baš kao i progonjeni opozicionari, ne veruju u brzo poboljšanje političke i ekonomske situacije. Poneki Kubanac čak strahuje da se ovde radi samo o čisto poslovnim odnosima koji će zapravo obezbediti duže preživljavanje sistema.“