Isti posao, a veća plata honorarcu?

Kancelarija, dva radna stola. Za jednim sedi „lojalni“ radnik, koji još od završetka studija radi za istog poslodavca. Drugi je barem jednom u tri godine promenio svoje radno mesto. Dakle isti posao, ista starost i godine staža. I ko od njih zarađuje više? Studija je pokazala da oni koji dolaze „spolja“ ili „spoljni“ saradnici kako ih još nazivaju, imaju veća primanja od „internih“. Razlika u visini zarade je i do dve grupe, odnosno 20 odsto.

Istraživanje je bilo prilično obimno obuhvatilo je podatke o primanjima više od 100.000 zaposlenih i odnosili su se u najvećoj meri na zaposlene u bankarskom sektoru. Martin Emerih iz konsultantske firme „Tower Perrin“ kaže da su se „pod lupom“ našle i plate i lični podaci zaposlenih i u drugim branšama. On međutim ističe da rezultati istraživanje ne ukazuju na nepravdu ili neravnopravnost „internih i spoljnih“. Emerih podseća da oni koji se češće odlučuju na promenu posla podležu riziku da sa novim poslom i poslodavcem, ne prođe onako kako se planiralo. „Premija o kojoj bi se moglo govoriti jeste svojevrsna kompenzacija za taj rizik“, zaključuje Dirk Slivka, profesor ekonomije na Kelnskom univerzitetu, a prenosi Frankfurter algemajne cajtung.

Kako se zovete i kada ste rođeni? Nije važno – konstatuje autor teksta u Zidojče cajtungu koji se osvrće na jednu sasvim novu praksu u Francuskoj, a reč je o anonimnom prijavljivanju za posao. „U Americi anonimno apliciranje za posao nije neuobičajeno, u Nemačkoj je nezamislivo, a u Francuskoj to upravo testiraju. Zvuči kao pošalica, ali 50 francuskih preduzeća je pristalo da narednih meseci na formularima za prijavljivanje za neko radno mesto izostavi rubrike poput ime, adresa, datum rođenja… Cilj je da poslodavac stekne pravu sliku o radnim sposobnostima budućeg radnika, ali i da se izdejstvuje veća ravnopravnost.“

Ono što za neke zvuči apsurdno, za druge je u nekim branšama, uveliko u primeni. Primera radi, pojedini orkestri u potrazi za novim muzičarima organizuju po malo neobične audicije. Oni koji bi se prijavili, odsvirali bi par kompozicija, ali skriveni iza platna – i niko ne bi znao njihov identitet. Zakoni protiv diskriminacije nigde nisu tako strogi, kao u Americi. Moglo bi se reći da su propisi poslodavcima „uterali strah u kosti“, pa sada rado pristaju na anonimnost kandidata, jer se plaše skupih žalbi i sudskih procesa „odbijenih kandidata“ koji se na kraju osete diskriminisanim.

U Francuskoj je to još uvek eksperiment. Poslodavci su skeptični. Portparol kompanije „Accor“ ne vidi razlog za anonimno prijavljivanje: „Niko Vas samo na osnovu anonimne prijave neće zaposliti“, kaže Frederike Pogi. Uostalom pre ili kasnije ugovara se prvi razgovor sa kandidatom i to je prilika da se „budući radnik“ upozna. Pa ipak, od jula 2009. godine i ova firma na svojim internet stranicama nudi mogućnost anonimne prijave za posao.

U susednoj Nemačkoj je sve to, još uvek nezamislivo. „Svaki poslodavac ima pravo da donese odluku koje informacije u prijavama kandidata želi da ima“, tvrdi Roland Volf, ekspert za prava radnika pri Udruženju nemačkih poslodavaca. „Kod nas se radnici traže na osnovu kvalifikacije. Rizik od diskriminacije u tom procesu je prema mom mišljenju prilično nizak“, rekao je Volf za Zidojče cajtung.

Pripremio: Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković