Island i pre Zapadnog Balkana u EU?
27. jul 2009.
Evropska dvadesetsedmorica su istakli da i dalje na snazi ostaje "stav o daljem proširivanju" Unije "uključujući načelo da će svaka zemlja-kandidat biti ocenjena prema sopstvenim zaslugama" u sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi. Iako je postojala mogućnost da se raspravlja o eventualnoj promeni holandskog stava prema Srbiji – toga ni ovog puta nije bilo.
Evropska komisija je dobila „zeleno svetlo“ za pregovore sa Islandom o kandidaturi za članstvo u EU. Donet je i zaključak da priključenje Islanda „prečicom“ nikako ne sme da uspori približavanje zemalja zapadnog Balkana Uniji. Na takvom zaključku insistiralo je više ministara.
Demokratija "na nivou"
Kao ključni argumenti za brži prijem Islanda, pored jedinstvenog ekonomskog tržišta sa Unijom, u Briselu navode i to da je u pitanju uzorna demokratija sa preko 70 procenata zakona koji odgovaraju evropskim standardima.
Predsedavajući zasedanja, Karl Bilt, je objasnio da neće biti "brze trake" ili prečice za prijem Islanda u EU. "Biće to pre kraća traka jer su Islanđani", objasnio je, "već ugrađeni u jedinstveno tržište i šengensku zonu".
Island bi, kako se procenjuje, najranije krajem 2011. ili početkom 2012. mogao biti primljen EU, moguće zajedno sa Hrvatskom, iako su pregovori Zagreba zasad blokirani zbog hrvatsko-slovenačkog graničnog spora.
Ne zaboraviti Zapadni Balkan?
Govoreći o Srbiji, Karl Bilt je naglasio da, ukoliko se evropski zamah uspori ili zaustavi, na kormilo države bi mogle doći druge snage, u odnosu na trenutno proevropsko vođstvo. U tom „evropskom zamahu“ Srbije, posle preporuka o viznoj liberalizaciji, sledeći korak bi bio odmrzavanje Prelaznog sporazuma sa EU.
Iako je ovaj sastanak šefova diplomatija mogao da bude mesto nastavka razgovora među zemljama članicama o mogućnosti promene holandskog stava koji blokira primenu tog Sporazuma, prema najavama iz švedskog predsedništva, ne očekuje se da će pitanje odmrzavanja Sporazuma sa Srbijom biti na dnevnom redu u Briselu, jer kako je rečeno, „nema novih elemenata koji bi to omogućili“.
autor: Marina Maksimović
odg. urednik: N. Jakovljević