Islamu ne treba Martin Luter | Politika | DW | 21.05.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Islamu ne treba Martin Luter

Posle svakog islamistički motivisanog terorističkog napada čuju se glasni pozivi za reformama islama. Međutim, islamu nije potreban Martin Luter, već pomirenje sa ustavno utemeljenom državom, smatra Loaj Madhun.

Lord Kromer je bio britanski generalni konzul u Egiptu, kada je 1880. izgovorio čuvenu rečenicu: „Reformisani islam više nije islam.“ S tim bi se saglasili i islamisti i zagovornici tradicionalnog islama i pripadnici muslimanskih zajednica na Zapadu. Za njih, kao i za većinu vernika, „islam“ je principijelno savršen i stoga se ne može „reformisati“. No, ta nedovoljno promišljena pozicija ne može da zavara: ne postoji jedan „islam“ sa nepromenljivim skupom normi. Islamska vera je oduvek bila i ostaće dete svog vremena.

Ugledni iranski filozof Abdolkarim Soruš, jedan od najvažnijih aktera u globalnoj debati o reformama, u svojim spisima naglašava promenljivost verskih saznanja. Prema njemu ne može postojati jedna „verzija“ islama koja bi važila za sve epohe: „Uporediću to sa rekom. Prorok je bio samo izvor reke. Ukupna islamska tradicija je reka. Ona teče u pravcu večnosti. Mi smo na određenom odsečku rečnog toka. Sledeća generacija će biti drugi odsečak. Nikada ne bi trebalo da pretpostavimo da je religija stajaća voda. Ona je kao reka koja teče.“

Ključ u pluralitetu tumačenja

Insistiranje na fikciji „čistog i savršenog“ islama je dobrim delom odvojeno od istorijske stvarnosti te religije. Čak je i razgranata i izuzetno izdiferencirana islamska teologija oduvek bila sredstvo politike. Prečesto je bila odraz realnih, svetovnih odnosa moći.

Fatalno je to što tradicionalisti previđaju da je od početka islamskog računanja vremena bilo ambicioznih pokušaja islamskih intelektualaca da obnove religiozni diskurs i da protumače njegove izvore na savremen način. Naposletku, Kuran strasno apeluje na čovekovu želju za saznanjem.

To je razlog što se sirijski reformistički mislilac Mohamed Šahrur još pre tri decenije zalagao za to da se muslimani bez snishodljivosti prema islamskim duhovnim vođama orijentišu na osnovu pisane objave, koja je kriterijum božije istine. „Kuran sadrži apsolutnu Božiju istinu. Nju, međutim, čovek može shvatiti samo relativno.“ To je suština Šahrurovog učenja. To je pretpostavka svih ozbiljnih reformističkih stremljenja.

Mudhoon Loay Kommentarbild App

Loaj Madhun je urednik portala quantara.de, DW-ove platforme za interkulturnu debatu o islamu

Odlučujuće je da Kuran dozvoljava puno različitih tumačenja. To je ključ reformi. Naime, sveti spis muslimana je otvorena objava, a ne strogi zakonik, kako nam prosečni islamisti ali i populistički kritičari islama žele utuviti. Ponovimo, apsolutnu istinu Kurana čovek je u stanju da shvati samo relativno, kaže reformski mislilac Šahrur.

Izmirenje islama i moderne

Posle svakog ubilačkog napada islamističkih fanatika negde u svetu podignu se glasovi koji zahtevaju reformu islama. To je razumljivo. Ali nije realno niti poželjno. Pre svega, nije jasno kako bi ta „reformacija“ izgledala. I ko bi je realizovao.

Doduše, u islamskim zemljama kojima se autoritarno vlada, još od uspona islamističkih nihilista u toku je debata o uzrocima i odgovornosti za razgoropađivanje samozvanih „Alahovih ratnika“. Ali nema istinske debate o usklađivanju islamskih vrednosti sa vrednostima, normama i dostignućima političke moderne.

Brojne su islamske zemlje koje su zaokupljene unutrašnjim konfliktima ili ratovima koje vode za tuđ račun, a ne raspravama o reformi. A reforme koje najavljuju nasilni vladari poput Al Sisija u Egiptu ne mogu se shvatiti ozbiljno. Oni uglavnom nanose štetu verodostojnosti reformske debate. Vladar je pod svoje stavio i nekada najpoznatiji islamski univerzitet „Al Azhar“. Bez političkih sloboda neće biti moguća ni reforma vere.

Otud se sve nade polažu u reformske impulse evropskih muslimana. Oni mogu bez represije razviti nove ideje. Pri tom ne bi trebalo da se neka određena humanistička i liberalna verzija islama stavi u prvi plan. Mnogo je važnije da, recimo, na nemačkim univerzitetima i u centrima za islamsku teologiju pluralno shvatanje islama postane standard. Islamu sigurno nije potreban Martin Luter! Njemu je potrebno pomirenje sopstvenih etičkih normi sa dostignućima i realnošću moderne ustavne države.

Stoga je zadatak islamskih kritičkih mislilaca da razviju integrativne modele i tumačenja islama, koji se jednoznačno kreću u okviru našeg slobodarsko-demokratskog poretka. A zadatak svih nas je da te snage podržimo.

DW.COM