Islamski feminizam u BiH: sa Kuranom za prava žena

Kada muslimani u Bosni i Hercegovini petkom hrle na molitvu, uglavnom dolaze samo muškarci. Kao i u mnogim patrijarhalno oblikovanim islamskim društvima, ni tamo među muslimanima nije uobičajeno da žene učestvuju u molitvi petkom u džamiji.

„Formalno, to nikada nije bilo zabranjeno. To zbog čega žene nisu bile prisutne, jednostavno je bio rezultat kulture oblikovane muškarcima“, kaže sociološkinja Dermana Kurić sa Univerziteta u Sarajevu u razgovoru za DW.

Ali to se polako menja, jer muslimanske vernice više ne žele da budu nevidljive.

Tako je u aprilu 2026. Savet za verska pitanja Islamske zajednice u Zenici ohrabrio muslimanke da učestvuju u molitivi petkom u svim džamijama u tom okrugu. I dve džamijske zajednice u Sarajevu otvorile su petkom molitve za žene. Muslimanke se mole odvojeno od muškaraca, u posebnoj prostoriji ili na balkonu.

„Vidimo da su muslimanke u poslednjih nekoliko decenija izborile više prostora unutar islamske zajednice“, kaže Kurić.

Borba za prava 

Bosna i Hercegovina je sekularna država, pred zakonom su muškarci i žene ravnopravni. Sociološkinja Kurić objašnjava:

„Muslimanske feministkinje bore se za prava žena unutar islamskog referentnog okvira“. 

Mnoge to čine tako što aktivno učestvuju u društvu, a da pritom otvoreno ne dovode u pitanje mizogine interpretacije Kurana.

Visoko obrazovane muslimanske žene se takođe svesno suočavaju sa tumačenjima tradicionalne islamske učenosti koja ženama dodeljuju podređenu ulogu u porodici i islamskoj zajednici.

„Za islamske feministkinje reč je o odnosima među polovima zasnovanim na autonomiji i ličnoj odgovornosti – a ne na kontroli ili dominaciji“, kaže Kurić.

Čitanje Kurana iz ženske perspektive

Feministički orijentisane bosanske muslimanke deo su šire struje koja od 1980-ih godina dobija na značaju u islamskom svetu. One čitaju Kuran iz ženske perspektive i vide ga kao osnaživanje za borbu za veća prava.

Istraživačica rodnih tema, Zilka Spahić-Šiljak sa Univerziteta u Sarajevu, dala je značajan doprinos širenju ideja islamskog feminizma u BiH, prevodom knjige „Sultanija. Snaga žena u svetu islama“ (2005.). Autorka je marokanska sociološkinja Fatima Mernisi (1940–2015), jedna od majki islamskog feminizma.

„Kao i druge religije, islam je oblikovan tumačenjima svojih svetih spisa od strane muških učenjaka, u skladu sa njihovim iskustvima“, kaže Spahić-Šiljak. „Iskustva žena u tome gotovo da ne postoje, osim u retkim izuzecima. Ali pravda je centralni princip u Kuranu – a nema pravde ako žene nisu ravnopravne.“

Osim što predaje na Univerzitetu u Sarajevu, Spahić-Šiljak je 2021. zajedno sa feminističkom katoličkom monahinjom Jadrankom Rebekom Anić osnovala i onlajn-školu „Feminizam i religija“, dodatno učvrstivši ovu temu na univerzitetima.

Islamski feminizam, međutim, nije samo akademska tema.

Nema opravdanja za nasilje

Poslednjih decenija u Bosni i Hercegovini su učinjeni značajni napori da se žene bolje zaštite od nasilja i da se smanji diskriminacija po osnovu pola. Ipak, u muslimanskim porodicama delimično i dalje postoje vrlo konzervativne predstave o rodnim ulogama.

U okviru kampanje protiv porodičnog nasilja, Spahić-Šiljak je 2023. kritikovala islamske učenjake koji, pozivajući se na suru 4:34, opravdavaju nasilje muževa nad ženama.

Uticajni imam Senaid Zajimović prihvatio je njene argumente i pokazao otvorenost za novo tumačenje te sure. U teološkom stavu naglasio je da se Kuran ne sme koristiti za opravdavanje muške dominacije i nasilja nad ženama.

Nedostaje strategija za unapređenje položaja žena

„Ženama je i dalje teško da dođu do pozicija moći i uticaja u islamskoj zajednici“, kaže politikološkinja Dževada Garić za DW.

„Na primer, imamo mnogo nastavnica u islamskim školama, ali nijednu ženu u Rijasetu, najvišem organu odlučivanja, niti u Savetu muftija. Samo 11 od ukupno 87 predstavnika u parlamentu Islamske zajednice su žene.“ Garić je i sama bila jedna od prvih žena na rukovodećoj funkciji, kao referentkinja za međunarodne odnose.

Dermana Kurić ipak ističe promene: danas ima više žena koje se usuđuju da se kandiduju za funkcije, na primer u parlamentu Islamske zajednice.

Promene su vidljive i među teološkinjama. Iako na islamskim teološkim fakultetima još nema profesorki teologije, ima ih u oblastima jezika i pedagogije. Teološkinje mlađe generacije već rade kao asistentkinje na fakultetima – i postoji nada da će uskoro napredovati do profesorskih pozicija.

Osim toga, aktuelni reis-ul-ulema Husein Kavazović, najviši predstavnik muslimana u BiH, osnovao je i posebano odeljenje za unapređenje položaja žena. Islamske teološkinje sada dobijaju profesionalnu perspektivu i priliku da se upoznaju sa institucijama i strukturama islamske zajednice u Bosni.

Među muškarcima muslimanima „ne postoji otpor u smislu da je neko rekao ‘ne smete da zauzimate rukovodeće pozicije’“, kaže sociološkinja Kurić.

Ipak, na unapređenju položaja muslimanki u Bosni i Hercegovini, ima još mnogo toga da se uradi: „Ono što nedostaje jeste jasna institucionalna strategija islamske zajednice za ozbiljno unapređenje i bolje uključivanje žena – i kao vernica i kao teološkinja.“