Islam u vrletima kampanje | Evropa | DW | 02.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Islam u vrletima kampanje

Izbeglička kriza, bezbednost, terorizam: to su za mnoge Nemce najvažnije teme pred izbore za Bundestag. I sve su nekako povezane sa – islamom. Na tu religiju se misli kada se vode i temeljne debate o multikulturalnosti.

Nemačka je sekularna zemlja, religija najčešće ne igra nikakvu ulogu u politici. Međutim, zbog masovnog dolaska mahom muslimanskih izbeglica od jeseni 2015. i zbog islamističkog terora – islam je u Nemačkoj postao važna politička tema. „Nemačka nije burka“, rekao je na primer nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer krajem aprila. A bivši nemački predsednik Kristijan Vulf je 2010. u svom čuvenom govoru rekao: „Islam je deo Nemačke.“ No, krajem septembra se bira novi saziv Bundestaga i klasične partije strahuju od konkurencije desničarskih demagoga.

Uprkos tome, velike partije, socijaldemokrate (SPD) i partije hrišćanske unije (CDU/CSU) izbegavale su da se u kampanji bave islamom, takozvanom izvornom nemačkom kulturom i integracijom sve dok se socijaldemokratski kandidat za kancelara Martin Šulc sredinom jula nije dohvatio „izbegličke krize“.

Prema mišljenju berlinskog politikologa Oskara Nidermajera izbeglička problematika je u očima naroda duboko isprepletena sa islamom i terorom i daleko je najvažnija tema. Ovaj politički analitičar, specijalizovan za političke partije, kaže za DW da bi se na tu temu moglo dobro zakuvati u poslednjim nedeljama pred izbore.

Problem i u Nemačkoj

Diskusije o islamu i šerijatskom pravu dodatno komplikuje to što postoje mnoga tumačenja i jednog i drugog. „Sa šerijatskim pravom možete da gazite ljudska prava ili da ih branite“, rekao je za DW stručnjak za islam Matijas Roe.

Međutim, tamo gde se šerijatsko pravo sprovodi kao sistem normi pre svega su vidljive represivne tendencije, kaže Suzane Šreter. U intervjuu za DW, šefica frankfurtskog centra Globalni islam (FFGI), kao primer navodi rodni poredak. „U svakom tumačenju šerijatskog prava muškarci i žene nisu ravnopravni već muškarci imaju privilegije.“

Tendencije da se sprovede represivni islamski poredak, Šreterova vidi i u Evropi: „To se vidi svuda gde postoje muslimanske četvrti, posebno u Velikoj Britaniji, ali i u predgrađima Pariza. U tim četvrtima žene više uopšte ne dolaze u kafiće i restorane, a tokom Ramazana je sve zatvoreno. Tamo se ni ne postavlja pitanje da li žena koja nije pokrivena može da izađe na ulicu. Tamo više uopšte nema nepokrivenih žena.“

Naša sagovornica je svesna toga da je Nemačka daleko od toga, ali, i ovde postoji pritisak na muslimanske devojčice da u školi nose maramu i da se drže podele među polovima. „Nad tim devojčicama se vrši mobing, snimaju ih, postavljaju snimke na internet, a roditeljima kažu da im je ćerka drolja“, kaže ova ekspertkinja za islam iz Frankfurta.

Zablude multikulturalizma?

Politikolog iz Drezdena Verner Pacelt u tome i tome sličnom vidi „zablude multikulturalizma“. Za Pacelta je ravnopravnost polova poseban deo evropske, zapadne kulture – koja je preduslov za zapadni stil života u celini. Pacelt zastupa mišljenje da multikulturalizam u suštini polazi od toga da svi useljenici prihvate zapadnu kulturu, i da se zapravo samo folkloristički razlikuju po odeći, praznicima... „Ali kada neki ljudi ozbiljno shvataju određeno tumačenje svoje religije, onda to nije tako.“

O vezi sa političkim partijama Pacelt kaže: „Što desnije, tim glasniji zahtev: naša nemačka kultura ne sme da se menja. I tim manje skrupula da se to zahteva i od migranta. Oni insistiraju na tome da se prihvati nemački model kulture.“

Analizirajući izborne programe partija, Nidermajer primećuje da je u njima itekako zastupljeno pitanje da li bi Nemačka trebalo više da se otvori u pravcu mulitkulturalnog društva, ili bi pak trebalo više naglasiti istorijski srasle sisteme i norme nemačkog društva. Međutim, Nidermajer takođe primećuje da se nijedna partija u svojoj kampanji do sada nije obratila muslimanima kao specifičnoj ciljnoj grupi. Pri tom u Nemačkoj živi skoro pet miliona muslimana. Doduše, ne zna se tačno koliko njih ima pravo glasa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android