Islam u kineskom stilu
11. januar 2019.
Kina neće odustati od svog, kako to kažu, „veoma uspešnog programa deradikalizacije“ u Sinkjangu. A onda – „vremenom će sve manje ljudi prolaziti kroz državni mehanizam vaspitanja i obrazovanja“, dodaje guverner tog regiona Šorat Zakir.
On je to, kako je preneo Rojters, izjavio tokom proteklog vikenda u Urumčiju, glavnom gradu Sinjkanga. Novinari te agencije tada su organizovano posetili tzv. Centre za stručno obrazovanje, u kojima je, prema procenama Zapada, internirano do milion Ujgura s ciljem da budu „prevaspitani“.
Tokom posete trojim takvim centrima, ljudi su – u prisustvu kineskih pratilaca – izjavljivali da tamo borave dobrovoljno kako bi se „oslobodili ekstremističkog načina razmišljanja“. Poseta centrima i razgovori sa osobama koje tamo borave obavljena je uz stalnu pratnju i nadgledanje predstavnika kineskih vlasti.
„Dobrodošli su svi“
„To što je Kina prisiljena da organizuje takve posete novinara, pokazuje da međunarodni pritisak ima efekta“, tvrdi Maja Vang iz hongkonškog ogranka organizacije „Hjuman rajts voč“. Neposredno pre te novinarske posete, Kina je organizovala još jednu sličnu, samo za diplomate iz 12 nezapadnih zemalja, među kojima su Rusija, Indonezija, Indija, Tajland i Kazahstan.
I na kraju, Ministarstvo spoljnih poslova u Pekingu, u ponedeljak (7.1.) je saopštilo da su predstavnici UN i svih država dobrodošli da posete Sinkjang – „pod uslovom da poštuju odgovarajuće propise o putovanju, ne mešaju se u unutrašnja pitanja i zadrže objektivan i neutralan stav“. Inače, nemačka poverenica za ljudska prava Berbel Kofler do nedavno nije mogla da poseti Sinkjang, iako je to nameravala.
„Sinizacija islama“
I dok kinesko rukovodstvo pokušava da signalizuje da je spremno na veću transparentnost u Sinkjangu, istovremeno se nastavlja i sa onim što neki na Zapadu nazivaju „sinizacija islama“. S tim ciljem je, prema navodima lista „Global tajms“, sačinjen petogodišnji plan o kojem se početkom januara u Pekingu diskutovalo i sa muslimanskim predstavnicima iz osam provincija i regiona. Jedan visoki funkcioner Komunističke partije Kine izjavio je da je 2019. godina „odlučujuća za sprovođenje odgovarajućih smernica“ i da kineska muslimanska zajednica mora da „poboljša svoj politički stav i poveri se rukovodstvu stranke“.
Prethodno je kineska država još jednom ponovo kako izgleda njen način ophođenja sa „neregularnim“ islamom. Tri, kako su naveli, „ilegalne džamije“ na jugozapadu provincije Junan, zatvorene su nakon policijske racije, policija je nasilno od ulaza u te džamije odvukla pripadnike muslimanske, ali već decenijama „sinizirane“ etničke grupe Hui. Prema nekim izveštajima, tokom proteklih deset godina odbijeni su brojni zahtevi da džamije u okrugu Vajšan budu registrovane.
Protiv arapskih uticaja
Muslimanska manjina u Junanu, provinciji koja se graniči sa Laosom i Mjanmarom, do sada je bila relativno van dometa državne represije. U drugim područjima, tamo gde žive Hui-Kinezi – u Ningsiju i Gansu – u poslednje vreme je zabeležena „serija šikaniranja muslimana“. Kako izveštava , hongkonški list „Saut Čajna morning post“ zatvarane su džamije i arapske škole.
Američki ekspert za kinesku politiku prema manjinama Dejvid Stroup sa Univerziteta Oklahoma, na osnovu takvih mera izvlači zaključak generalnoj liniji kineske politike: to nije samo usmereno protiv neregistrovanih verskih objekata, već generalno protiv „stranih“ građevina. To bi trebalo da bude prognano iz javnosti, a pre svega džamije u „arapskom“ stilu gradnje. A i natpisi na arapskom pismu bi morali da budu mnogo ređe vidljivi.
Sinkjang – model i za druge regione
Istoričar Hajdžun Ma sa univerziteta Frostburg stejt u Merilendu, uklanjanje stranog uticaja takođe vidi kao glavni motiv za donošenje petogodišnjeg plana o „sinizaciji islama“. „Arapski uticaj sagledava se kao širenje kancera i trebalo bi da bude uklonjen iz života muslimana u Kini“, kaže Ma za DW. „To znači da bi kulturološke veze kineskih muslimana sa islamskim zemljama trebalo da budu svedene na minimum ili da se potpuno prekinu.“
„Global tajms“ je u novembru izvestio da bi i drugi regioni u kojima živi pomena vredan procenat muslimanskog stanovništva, mogle da počnu da koriste iskustva regiona Sinkjanga. S tim se slaže i stručnjak za Kinu iz Oklahome Stroup. On smatra da je sasvim moguće da model iz Sinkjanga bude primenjen i u drugim delovima Kine.