Irska: Stezanje kaiša i u sledećoj godini

U najnovijem govoru o budžetu, irski ministar finansija Majkl Nunan citirao je pesnika Vilijama Batlera Jejtsa: „Predugo žrtvovanje može da okameni srce“. Irski poreski obveznici i svi oni koji zavise od države, dobro znaju šta ti stihovi znače. Naime, borba da se državni budžet dovede u red traje još od 2008. godine, a nastaviće se i sledeće godine – državni rashodi biće dodatno smanjeni, a prihodi povećani. I pored toga, očekuje se deficit od 4,8 odsto bruto društvenog proizvoda. Doduše, za taj deficit zaslužne su kamate na državne dugove.

Ishod šok-terapije

Prekrajanje državnih finansija će navodno Irskoj doneti preko 30 milijardi evra uštede, ako se u obzir uzmu poslednjih sedam godišnjih budžeta – jer kriza u toj zemlji je počela još 2007. Mere štednje su bez presedana. Irci plaćaju nove doprinose za socijalno osiguranje i porez na nekretnine, porez na prihod je povećan, a zaposleni u državnoj administraciji plaćaju dodatno penziono osiguranje. Slom privrede prouzrokovao je prenaduvani sektor građevine i nekretnina. Rasprskavanje tog mehura, povuklo je i irske banke. Broj nezaposlenih je porastao sa oko četiri na 15 odsto – bio bi još i veći da desetine hiljada ljudi nisu u međuvremenu emigrirali.

Kolaps banki je irske poreske obveznike koštao 64 milijarde evra. Kao rezultat, ostrvska zemlja je morala da se skloni pod kišobran Trojke, odnosno Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, krajem 2010. godine. Trojka poslednje tri godine obezbeđivala sredstva za kredite, a za uzvrat je u Irskoj uspostavljena stroga politika štednje.

Zahvaljujući sektoru izvoza kojim uglavnom dominiraju međunarodni koncerni, irska privreda je uspela da se pokrene sa mrtve tačke. Istovremeno, potrošnja je i dalje na niskim granama, jer građani pate pod teretom dugova i nezaposlenosti. Ipak, izgleda da Irska od 15. decembra više neće biti pod pokroviteljstvom Trojke. U državnoj kasi je trenutno oko 25 milijardi evra, što je dovoljno za finansiranje kredita u sledećoj godini.

Traže se krivci

Irska država je na taj način smanjila zavisnost od uslova na finansijskom tržištu, ali okončanje programa pomoći ne znači i kraj svih ekonomskih problema. Budžet za 2015. mogao bi da predvidi nove mere štednje, Doduše, irski narod za sada reaguje izuzetno trpeljivo. Njihov gnev je usmeren ka bankama, koje su izazvale slom tržišta, pogotovo jer nijedan od bankara nije uhapšen.

Na meti negodovanja su i političari koja su bili na vlasti tokom početka krize – irski republikanci iz stranke Fiana Fail. Ministar za troškove i reformu Brendan Haulin njih krivi za stezanje kaiša: „Štednja je ono što nam preostaje, pošto nas je vlada partije Fiana Fail dovela do prosjačkog štapa, naterala da ponovo bežimo u inostranstvo, kao tokom perioda gladi u našoj istoriji.“ Poređenje je isuviše drastično, okrivljavanje previše jednostrano, ali irska omladina i osiromašene porodice upamtiće tu rečenicu.

Autori: Martin Aliot / Darko Janjević
Odg. urednik: Nemanja Rujević