Iran hoće da se razjasni uloga Ramštajna u napadima SAD

Iranski ambasador u Nemačkoj, Madžid Nili, zatražio je od nemačke vlade „objašnjenje” o Ramštajnu: da li se upotreba ove vazduhoplovne baze od strane SAD za napade na Iran - smatra „agresijom” u smislu Rezolucije UN 3314?

Prema toj rezoluciji, činom agresije smatra se situacija kada jedna država napada drugu sa teritorije treće države.

Ambasador ne tvrdi da je to već slučaj: „Još ne znamo da li se to odnosi na Ramštajn ili ne”, rekao je Nili.

Američka baza - ugovor od 1954.

Ramštajn, u saveznoj pokrajini Rajnland‑Falc, najveća je američka vojna vazduhoplovna baza u Evropi. Baza ima poseban status: iako se nalazi na nemačkoj teritoriji, uživa svojevrsni imunitet — nemački zvaničnici smeju da uđu samo uz odobrenje američkog komandanta.

„Ramštajn je izuzetno važno logističko čvorište američke vojske”, kaže bivši direktor NATO‑a Vilijam Alberk za DW. „Baza se naziva i vratima prema Evropi. Odavde se letovi iz SAD nastavljaju ka Africi, kao i ka Bliskom i Srednjem istoku.”

Osnova za korišćenje Ramštajna od strane SAD je pravo stacioniranja regulisano Sporazumom o od 23. oktobra 1954. Njegova primena potvrđena je i nakon nemačkog ujedinjenja 1990. Tu su i dodatni dogovori iz NATO‑vog Statusa snaga.

Nejasna uloga Ramštajna u operacijama protiv Irana

Kakvu tačno ulogu Ramštajn ima u američkim napadima na Iran, Alberk nije precizirao. Ipak, kaže: „Ramštajn nije čvorište za borbene operacije.”

Na početku rata Španija je blokirala korišćenje svojih baza za američke operacije, smatrajući da su napadi na Iran protivni međunarodnom pravu. Nemačka stranka Levica zatražila je isto i za Ramštajn.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorius (SDP) za sada ne vidi razlog da ograniči američko korišćenje baze. „Trenutno ne vidim razlog da sumnjam u zakonitost upotrebe Ramštajna”, rekao je u ponedeljak, 16. marta.

Stručna služba Bundestaga: moguća klauzula o otkazivanju

Može li Nemačka uopšte nešto da promeni u vezi sa korišćenjem baze?

„Bilo bi veoma teško ograničiti američke operacije u Ramštajnu”, navodi Alberk. „Ako bi zaista hteli — mogli bi, ali to bi bilo vrlo neobično. I ne verujem da to žele.”

Podseća i na to da SAD imaju i druge važne vojne objekte u Nemačkoj, te da Berlin ne želi da dovede u pitanje savezničku lojalnost.

Stručna služba Bundestaga daje precizniji odgovor: Sporazum o boravku i NATO‑ov Status snaga mogu se i otkazati, navodi služba, dodajući da bi povlačenje američke vojske bilo moguće tek nakon dvogodišnjeg prelaznog roka. Takva odluka — vrlo malo verovatna — ne bi imala nikakav uticaj na aktuelne operacije.

Upravljanje borbenim dronovima iz Ramštajna

Ramštajn je i ranije bio kontroverzan. Baza ima sve veću ulogu zbog svog centra za nadzor američkih borbenih dronova. To je više puta otvaralo raspravu o mogućoj uključenosti Nemačke u ciljane likvidacije osumnjičenih za terorizam u Aziji i Africi.

Protiv nemačke države vodio se i sudski postupak: radilo se o smrtonosnim napadima dronovima u Jemenu 2012, koje su SAD sprovodile preko Ramštajna. Tužioci su bila dvojica Jemenaca čiji su članovi porodica poginuli. Godine 2025. Savezni ustavni sud presudio je da je Ramštajn u tom slučaju korišćen zakonito — ali presuda nije predstavljala „blanko‑ček” za neograničenu vojnu upotrebu baze.

Bivši kancelar Šreder stao uz Mercа

Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder (SPD) izjavio je u jednom intervjuu da se 2003. nije pridružio SAD u ratu protiv Iraka, ali da je Amerikancima omogućio neograničenu upotrebu Ramštajna — „kao što danas čini kancelar Fridrih Merc u ratu protiv Irana”, dodao je.

Za list Zidojče cajtung rekao je: „Mnogi u mojoj stranci hteli su da postupim oštro. Rekao sam im: da zatvorim aerodrom? Kako to zamišljate — to bi značilo kraj nemačko‑američkih odnosa.” Dodao je: „Naravno da smo im stavili na raspolaganje aerodrome i odobrili prelete. Ali bitno je bilo da u ratu nismo učestvovali.”