Interpol dobio spornog predsednika | Politika | DW | 25.11.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Interpol dobio spornog predsednika

Uprkos optužbama za mučenje, za novog predsednika Interpola izabran je general-major Ahmed al-Raisi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ali to nije jedini sporan potez u istoriji Interpola.

Ahmed al-Raisi je do sada bio glavni inspektor u Ministarstvu unutrašnjih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata. Na opštoj skupštini Interpola u Istanbulu u Turskoj, na kojoj su učestvovali predstavnici svih 195 članica, izabran je na dužnost predsednika te organizacije za naredne četiri godine.

Mnogi smatraju da je Al-Raisi simbol agresivnog sigurnosnog aparata, u kojem se hapse, pa čak i zlostavljaju, kritičari vlade. U najmanje pet zemalja protiv njega su podignute optužnice zbog mučenja.

Ujedinjeni Arapski Emirati su još 2015. godine počeli velikodušno da finansiraju Interpol. Mnogi su se pitali da li ta država želi da na taj način kupi uticaj u toj međunarodnoj organizaciji. Emirati su danas po iznosu koji uplaćuju Interpolu odmah iza SAD.

No, i bez tog spornog kandidata, Interpol se nalazi na meti brojnih kritika.

Šta radi Interpol?

Međunarodna kriminalističko-policijska organizacija (Interpol) osnovana je u Beču 1923. godine, a sedište joj je u Lionu u Francuskoj. Trenutno su u nju uključene 194 države. Nakon Ujedinjenih nacija (UN), druga je najveća međuvladina organizacija na svetu. Njen cilj je da podržava sve institucije koje pomažu u sprečavanju ili borbi protiv kriminala. To se, između ostalog, odvija kroz razmenu podataka i informacija o traženim osobama i organizacijama.

Interpol je već godinama na meti kritika - ne samo zbog kadrovske politike

Interpol je već godinama na meti kritika - ne samo zbog kadrovske politike

Svaka država-članica mora da imenuje centralnu nacionalnu kancelariju koja koordinira saradnju s Interpolom. U Nemačkoj tu ulogu ima Savezni ured kriminalističke policije (BKA). Najoštriji „mač“ koji ta agencija ima jeste njegova poternica, odnosno poziv zemljama-partnerima da uhapse određenu osobu. To je obično povezano sa zahtevom za izručenje.

Puno donacija iz privrede

Zadatak Interpola uključuje i obuku policijskih službenika i carinika iz čitavog sveta. Do 2011. godišnje doprinose za rad organizacije plaćale su gotovo isključivo države-članice, a budžet je bio oko 48 miliona evra. Tokom mandata Amerikanca Ronalda Noblea, koji je bio generalni sekretar Interpola od 2000. do 2014, model finansiranja je promenjen.

Interpol je tako 2012. od FIFA dobio 20 miliona evra, od farmaceutske industrije još 4,5 miliona, a uplatu je izvršila i duvanska tvrtka „Filip Moris“. Države-članice su 2014. odlučile da se budžet može dopuniti uplatama iz privrede i to čak do 50 odsto. S organizacionim odborom kontroverznog Svetskog prvenstva 2022. u Kataru potpisan je ugovor težak devet miliona evra.

Problem crvene poternice

Jedna od najvećih kritika na račun Interpola je uticaj autoritarnih država. Zapravo, statut organizacije zabranjuje pomaganje u politički motivisanim deliktima i vojnim ili verskim pitanjima. Time se želi da se zagarantuje osnovni preduslov za neometanu saradnju između država s različitim političkim sistemima i religijama.

Praksa je, međutim, drugačija: od 1980-ih moguće je da se politička procena krivičnih dela prepusti državama. U praksi se to, između ostalog, jasno pokazuje i takozvanom crvenom poternicom. Reč je o zahtevu države-članice da se utvrdi gde se određena osoba nalazi i da se ona privremeno uhapsi. Crvena poternica bazira se na važećem nacionalnom nalogu za hapšenje i izdaje se policijskim organima širom sveta.

Da li je Turska u slučaju Dogana Akhanlija zloupotrebila Interpol?

Da li je Turska u slučaju Dogana Akhanlija zloupotrebila Interpol?

Slučaj Akhanli

Kobne posledice izdavanja crvene poternice morao je da iskusi na sopstvenoj koži i književnik turskog porekla Dogan Akhanli, u međuvremenu pokojni. Akhanlija, koji je godinama živeo u Kelnu, vlasti su privremeno uhapsile u leto 2017. dok je bio na odmoru u Španiji. Razlog je bila crvena poternica koju je izdala Turska.

Kancelarka Angela Merkel optužila je tursku vladu za zloupotrebu Interpola. Tom mišljenju se, između ostalih, pridružio i ugledni američki trust mozgova „Heritage Foundation“ sa sedištem u Vašingtonu. Ta organizacija saopštila je da smatra da turska vlada spada među najaktivnije u istoriji kada je reč o tome da se Interpol koristi za sopstvene ciljeve.

Kontroverzni lideri

Neprestane su i kritike na račun popunjavanja rukovodećih mesta. Recimo, Nemac Paul Dikopf bio je predsednik od 1968. do 1972. godine. U nacističkom Trećem Rajhu Dikopf je, između ostalog, bio SS-ovac u Službi bezbednosti (SD), centralnom delu aparata moći i ugnjetavanja u sistemu nacista.

A sada je Interpol očigledno ponovo dobio još jednog spornog predsednika.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu