Internet-cenzura: simptom vlasti bez kontrole | Politika | DW | 12.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Internet-cenzura: simptom vlasti bez kontrole

Dok se širom sveta obeležava Dan borbe protiv internet cenzure, u nekim državama građani su upravo u ovom trenutku pod „internet nadzorom“ vlasti. Korisnici interneta u Kini i Iranu, najbolje znaju šta to znači.

Otkrića bivšeg saradnika američke obaveštajne agencije NSA, Edvarda Snoudena, osvestila su milione ljudi u svim delovima planete: svet digitalnih komunikacija nije nimalo bezbedan. Lični podaci građana nisu interesantni samo za lopove i kriminalce, već i tajne službe vrebaju sa svih strana, a među njima, posebno su aktivne američke.

Osude stižu sa raznih strana, ali se od tada nije mnogo toga promenilo. Jedino su brojne nevladine organizacije postale glasnije u apelima i kritikama na račun režima i državnih službi. Organizacija „Reporteri bez granica“ je američku NSA i britansku službu GCHQ svrstala među najveće neprijatelje interneta u 2014. godini. „Metode nadgledanja građana, poput onih na koje nam je ukazao Snouden, posebno su nepodnošljive u državama sa autoritativnim režimima kao što su Iran, Kina, Turkmenistan, Saudijska Arabija ili Brahrein. Saznanja bivšeg saradnika NSA su u tim državama poslužila kao opravdanje za narušavanje slobodnog protoka informacija“, navodi se u izveštaju te organizacije.

„Kako tzv. demokratske zemlje mogu da vrše pritisak na režime koji proganjaju novinare, kada i same primenjuju sporne metode nadziranja građana?“ Tako su se na listi zemalja u kojim je ugrožena sloboda medija, našle i SAD i Velika Britanija, zajedno sa režimima u Teheranu i Pekingu.

Teška godina za slobodu govora na internetu

Teška godina za slobodu govora na internetu

Iran ne odustaje od „Halal-interneta“

Uprkos manje rigoroznim ograničenjima, nakon imenovanja novog iranskog predsednika Hasana Rohanija, vlasti u Iranu i dalje insistiraju na razvoju sopstvenog „nacionalnog interneta“ (halal-interneta), u kojem nije moguć pristup „neprihvatljivim sadržajima“, navodi se dalje u izveštaju „Reportera bez granica“.

„Bilo je izvesnog kolebanja i promena, jer i predsednik Rohani u međuvremenu koristi Tviter, ali je problem u suštini ostao netaknut“, kaže Araš Abadpur, iranski bloger, istraživač i inženjer, koji živi i radi u Kanadi. „Režim koji filtrira protok informacija je realnost. Aktivnosti na internetu su kriminalizovane“, kaže Abadpur za DW.

U Iranu se blogeri i internet-aktivisti i dalje privode, zatvaraju. Kontrola internet-saobraćaja, presretanje komunikacija, kibernetički napadi i slične mere, uobičajena su svakodnevnica u toj zemlji. Nezadovoljstvo među građanima raste, kao i pritisak Zapada na iranski režim, ali uprkos pozivima na bojkot „nacionalnog interneta“, nikome nije jasno na koji način vladu u Teheranu primorati na odustajanje od ovog projekta.

U Kini autocenzura uzima maha

Nacionalna mreža koja pruža određene usluge građanima Irana, bez pristupa većem, sadržajnijem i globalnijem internetu, mogla bi biti razvijena i u Kini. Tamo su nadležni organi već prilično dobro usavršili tehniku kontrole internet-saobraćaja, uz pomoć „svemoćnog Fajervola“. „Novinari i blogeri imaju opštu predstavu o tome kojim sadržajima je moguće pristupiti, a kojim ne. Crvena linija se ne sme preći. Pri tome se ona konstantno pomera“, tvrde u organizaciji „Reporteri bez granica“.

„Halal-internet“ u Iranu

„Halal-internet“ u Iranu

Međutim, kontrola interneta nije nimalo jednostavan proces, posebno u vremenima kada se tehnologija iz dana u dan usavršava. Režimi imaju sve manje novca na raspolaganju za onakav monitoring interneta kakav priželjkuju. Ipak, autocenzura opstaje, kaže Hu Jong, kritičar kineskog režima, inače član žirija koji dodeljuje nagradu za najbolje blogove u svetu u ime Dojče velea: „Pretnja od zatvaranja je internet kompanije primorala da angažuju dosta radne snage koja bi se bavila nadgledanjem interneta, usavršavajući razne algoritme. Dakle, problem je i u autocenzuri“, dodaje Hu.

Ne samo što Kina, prema oceni „Reportera bez granica“, raspolože najperfidnijim sistemom kontrole interneta, već je ta zemlja postala i „najveći zatvor za onlajn-aktiviste“. Trenutno je zbog aktivnosti na internetu u pritvoru najmanje 70 ljudi.

Nekontrolisana snaga

„Borimo se protiv cenzure“, naziv je projekta organizacije „Reporteri bez granica“, kojim su obuhvaćeni svi aktivisti koje je internet koštao slobode. Na tom spisku je 166 aktivista, a troje je prošle godine ubijeno. Ta uznemirujuća statistika je američkom Komitetu za zaštitu novinara poslužila za objavljivanje „stepena rizika“ – liste zemalja koje su opasne za novinare.

Doduše, sve nacije koje na tom spisku nalaze, imaju još nešto zajedničko. „Nekontrolisano nadgledanje i cenzura je u rukama svega par ljudi. Oni odlučuju šta javnost može da pročita, napiše i komentariše“, ističe Abadpur. „Problem je u nekontrolisanoj moći. Nije važno ko je ima. Voleo bih da vidim listu neprijatelja, koji ne važe samo za kontrolore interneta, nego su opasnost po celo čovečanstvo.“

Autori: S. Siniko / J. Leon
Odgovorni urednik: I. Đerković