Interakcija deteta i okruzenja kljucna za razvoj govora deteta

Na pocetku je prvi vrisak bio dobar znak za roditelje i babicu; znak da novorodjence raspolaze dobro izgradjenim glasovnim organima. A ako je mozak deteta u redu, onda vec ima dobre predispozicije da nauci da govori. Jer bez ogromne mozdane sposobnosti za ucenje nista ne funkcionise. Cinjenica da sve bebe uce bilo koji jezik, pokazuje, da odojcad vec imaju ogroman potencijal. Ali put do savladavanja jezika je dug. Sledeci korak objašnjava Eberhard Kruse, profesor fonijatrije na Univerzitetu u Goetingenu:

“Sa stanovista funkcionalnosti, nakon rodjenja, pve aktivnosti su vezane za ishranu, tj. sisanje i gutanje. Prevedeno kasnije na nivo govora, to znaci, da se ovde trenira motorika usana, sto nazivamo intra-oralnom motorikom.”

Bebe kombinuju treniranje muskulature usana i čula dodira, zbog kojeg bebe često stavljaju stvari u usta, kada napune dva meseca, i sa glasom:

”Ranu fazu u razvoju deteta, prvih meseci, nazivamo fazom gugutanja. Ova faza kombinuje motoriku kod hranjenja i glasovno oglašavanje, koje aktiviramo sa prvim vriskom. Sve to zajedno zovemo gugutanje. Gugutanje je uzbudljiva faza, i svuda u svetu se isto odvija. Pa tako ne postoji nemacko ili kinesko gugutanje, vec samo gugutanje. To ujedno i pokazuje da je dete aktivno. Ne mozemo da pokazemo detetu kako da guguče. Znaci ovde postoji interakcija obeju strana, sto je ključna osnova za dalji razvoj.»

Koliko je interakcija izmedju deteta i okruzenja bitna, vidi se na primeru Kaspara Hausera. Usled nedostatatka osoba sa kojima bi mogao da prica, jedva je naucio da govori. Da bi dete naucilo da govori, potrebno je ohrabrenje roditelja što obično i dobija:

«Zaprepašćujuće je da odnos sa decom odrasli ne moraju da uče. Opažanja sa Decjeg centra u Minhenu, pokazala su da bračni par Papušek, ispravno postupa sa malom decom, pogotovu sa onom u uzrastu od jedne godine. To znači da nikom ne pada na pamet, da kada dete guguče, počne normalno da govori, već se odrasli spuštaju na nivo deteta i guguču zajedno sa njim. Ovde treba jedno raščistiti: reč je o dinamičnom procesu koji se ne može jednostavno objasniti.»

Čovek i razumevanje puno ljubavi ne mogu da nadomeste radio ili televizija. Samo ljudi mogu dete da ohrabruju da vezba gugutanje, pružajuci mu odgovore i osmehe. Takodje je i slušanje bitno za razvoj govora. Kako bi dete preslo sa gugutanja na maternji jezik, neophodan je dobar sluh, potvrdjuje Profesor Kruse:

«Jezik, pa tako i izgovor i dijalekte, ucimo iskljucivo putem slušanja. Dijalekt ne mozemo da napipamo ili vidimo.»

Predispozicije roditelja prenose se i na dete. Što dete bolje čuje, utoliko bolje uči da govori. Zato lekari specijalsiti zahtevaju da se prekontroliše sluh svih novorođenčadi, kao sto je praksa u nekim zemljama.

«Danas znamo da urodjene smetnje sluha moraju da budu dijagnostikovane do treceg meseca, da bi se pomoglo deci u daljem razvoju.»

To omogucujemo tako sto u uvo ubacujemo malecni zvučnik. Njegove šumove snima mikrofon, koji, tako da kazemo, meri zvucnost u uvu. Od 1000 novorodjenčadi jedno ima defekt sluha. Stopa raste kod riskantnih trudnoca na dva do tri odsto. Pregled kosta 13 evra. Ako se otkrije defekt, deci se moze pomoći, kaze prof. Kruse:

«Ako kod nas dodju deca do tri meseca starosti, pa cak i deca koja su potpuno gluva, postoji sansa da adekvatnom pomoci, 50 do 60 odsto ove dece osposobimo za odlazak u redovnu školu.»

Više od 15 odsto školaraca u Nemačkoj ima poremecaje sluha i njihov prozenat raste. Ali jedno treba imati na umu: koliko god bili različiti uzroci poremecaja sluha, isto toliko su raznolike i metode koje pomazu u njihovom otklanjanju. Počevši od treninga za govor kod logopeda do proteze, koja ostecenom uvu ponovo vraca funkcionalnost.