Integracija uz pomoć igle i konca | Mozaik | DW | 01.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Integracija uz pomoć igle i konca

Mogu li igla i konac da pomognu u integraciji izbeglica u Nemačkoj? Mogu, kažu dve modne dizajnerke. One su pokrenule kurs krojenja i šivenja za izbeglice.

U maloj radionici u Bornhajmu, gradskoj četvrti Frankfurta na Majni, police su pune raznovrsnih platna. U uglovima je više rolni sa platnima. Ezra tu uči krojački zanat. Nagnuta nad stolom u sredini prostorije, uz pomoć uzorka oprezno od svetlozelenog platna izrezuje delove od kojih će da sašije bluzu.

Ezra je jedna od preko milion izbeglica koje su 2015. stigle u Nemačku. Većina ih je pobegla iz Sirije, Iraka i Avganistana. Nakon što su uspešno prebrodili dugo, teško putovanje, pred njima je novi izazov – integracija u nemačko društvo. U gotovo svim slučajevima to znači: učenje nemačkog jezika i potraga za poslom.

Pre nego što je njena porodicama pobegla iz Sirije Ezra je u Damasku studirala modni dizajn. Ona bi rado nastavila studije u Nemačkoj, kaže Ezra, ali najpre mora dobro da nauči nemački jezik. I dok uči nemački, dobila je mogućnost da prikupi i praktična iskustva sa šivenjem – što je njen prvi posao u Nemačkoj.

Šta možemo da uradimo?

Projekat „Ubod po ubod“ (Stitch by Stitch) pokrenule su krojačica Klaudija Frik i grafička dizajnerka Niki fon Alfensleben. One se nadaju da tako mogu da pomognu izbeglicama da se naviknu na život, kulturu i posao u Nemačkoj. „Pitale smo se šta mi možemo da uradimo, a ne šta može da uradi Angela Merkel ili šta mogu da urade drugi ljudi da bi pomogli“, objašnjava Klaudija Frik. Ona se nada da će brojne krojačice koje ovde prođu kurs za nekoliko godina otvoriti sopstvene radionice.

Faden Nadel & Nähmaschine

Studirala je modni dizajn, a sada skuplja iskustva kao krojačica

Za Ezru je bila velika stvar to što je u Nemačkoj dobila bilo kakav posao. Niki fon Alfensleben dobro se seća trenutka kad je upoznala Ezrinu porodicu i odlučila da je pozove da se priključi njenom projektu. „Njen otac je sedeo nasuprot nas. Uzeo je mobilni telefon i napravio fotografiju. Bio je tako ponosan, shvatila sam da će tu fotografiju verovatno da pošalje prijateljima, komšijama i drugim ljudima iz njegove domovine s porukom: 'Gledajte, moja najmlađa ćerka prva je dobila posao u Nemačkoj'. Imala sam osećaj da stvarno radimo nešto važno.“

Preskakanje prepreka

Dve preduzetnice morale su da savladaju mnogo prepreka. One, istina, imaju bogato iskustvo, jer već više od deset godina vode sopstveno preduzeće, ali pokretanje projekta „Ubod po ubod“ donelo je sasvim druge probleme- između ostalog i svakodnevnu borbu sa birokratijom. To je za njih bilo novo, kaže Fon Alfensleben. „Mislim da je za nas najveći izazov da sarađujemo sa Uredom za strance. Ako samo jedna ustanova ili jedna osoba ne pomaže projektu, sve propada.“

Uz sve to, brojne izbeglice suočavaju se sa traumama nakon puta ka Evropi – ali Frik i Fon Alfensleben imale su na umu upravo to. Dok su pokretale projekt konsultovale su psihologe. One žele da njihova radionica bude mesto pozitivnih iskustava na kojem će mlade krojačice potpuno da se koncentrišu na svoj rad. „Nakon traumatičnih iskustava umirujuće je raditi sa raznim bojama i lepim materijalima. To čoveka ispunjava i na kraju dana je svestan da je nešto stvorio“, kaže Fon Alfensleben.

Deutschland Berlin Flüchtlinge und Arbeitsmarkt Jobbörse im Berliner Hotel Estrel

Više od milion izbeglica želi da nađe bilo kakav posao

Pozitivne reakcije

Od projekta bi koristi trebalo da imaju izbeglice, a dugoročno bi on trebalo da bude i profitabilan. Cilj je pravljenje dizajnerskih modela za male modne proizvođače. Dosadašnje reakcije su isključivo pozitivne. Lokalni proizvođači odeće već su pokazali interesovanje i najavili moguće narudžbine.

Ezra je za sada jedina krojačica koja radi u projektu „Ubod po ubod“, ali do kraja godine Frik i Fon Alfensleben nameravaju da zaposle još pet krojačica. Ako sve bude išlo po planu, ekipa bi uskoro trebalo da se preseli u veću radionicu i svoje ideje jednoga dana prenese i u druge nemačke gradove.