Integracija Roma uz modne trendove | Mozaik | DW | 28.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Integracija Roma uz modne trendove

Četvrt Brukhauzen u Duisburgu je posebna: oko 90 odsto od oko 5.000 tamošnjih stanovnika danas su Romi. Goruće probleme integracije grad pokušava da reši i uz pomoć jednog modnog salona – sa besplatnom odećom.

Otkako je Rumunija 2007. pristupila Evropskoj uniji, naglo je porastao broj državljana te zemlje u mnogim zemljama EU. Prema evidenciji statističkog ureda „Statista“, samo u Nemačkoj živi oko 120.000 Rumuna. Među njima je veliki broj Roma koji se i inače suočavaju sa siromaštvom i diskriminacijom. Nemačka nije zaboravila užasan zločin koji su nacisti počinili nad tim narodom, ali koliko god da se zvanična politika trudila, mnogi i dalje neguju predrasude, a Rome povezuju s kriminalom. To nepoverenje dodatno otežava integraciju.

Industrijski grad Duisburg na zapadu Nemačke je inicirao projekt koji pomaže integraciji Roma u novu sredinu. Na trećem spratu Kulturbunkera u četvrti Brukhauzen nalazi se prava „Aladinova pećina“ za polovnu odeću. Tu stižu mnoge donacije koje se skupljaju kako bi se pomoglo tamošnjim Romima. U Duisburgu trenutno živi oko 11.000 pripadnika te etničke grupe – većina upravo u toj četvrti.

Duisburg Freeshop für Roma Jugendliche

Direktor tog kulturnog i socijalnog centra u Brukhauzenu Mihael Freling (na naslovnoj fotografiji sa saradnicama) je pre otprilike šest meseci počeo da skuplja odeću za Rome. „Počeli smo tako što smo skupljali komplete odeće za ljude koji su ovamo stigli s decom i koji nisu imali ni kapute niti cipele za zimu. A tu su bili i roditelji koji su nas molili da im damo nekakvu odeću za njihove bebe“, objašnjava Mihael.

Pošto je taj prvi pokušaj postigao veliki uspeh, čitav projekat razvio se u program za integraciju Roma. Sve se i dalje vrti oko ove „trgovine“ odećom, a Frelingu je pomoglo i iskustvo njegove ćerke koja je radila u Italiji u jednoj prodavnici za razmenu odeće. Doduše, tamo je koncept bio da ljudi razmenjuju odeću i donose onu koja im više ne treba, a u Duisburgu su u pitanju ljudi koji nemaju šta da donesu. Koncept je na taj način izmenjen.

Mladima je odeća važnija nego što mislimo

Sve u svemu, to je mesto gde se „mušterije“ mogu da se obuku od glave do pete, a da ih sve to ne košta ni jedan cent. „Preuzeli smo tu italijansku ideju i stvorili malu trgovinu u kojoj je sve organizovano i složeno po veličini. Tu možete naći dobru, čistu odeću i ljudi su zadovoljni. Sve je skoro kao kod prave kupovine“, objašnjava Mihael.

Usput, projekat pomaže i borbi protiv kriminala. „Dolazile su nam i devojke koje su poslale sudske službe za maloletnike. One su bile uhvaćene u krađi u prodavnicama jer nisu imale novca. Ovde su mogle da uzmu šta žele i sjajno su se osećale.“

Voditelj Kulturbunkera, kulturnog i socijalnog centra u Brukhauzenu, ističe da mladima ni u kom slučaju nije svejedno šta nose. Ako želiš da budeš prihvaćen među vršnjacima, onda neke stvari jednostavno moraš da imaš: „Mnogi mladi ljudi dolaze ovde po odeću jednostavno zato što žele da budu moderni i jer osećaju da postoji to takmičenje s ostalim mladim ljudima. U tom uzrastu svi žele da izgledaju kul. Želimo da im pomognemo koliko možemo jer i njima bi trebalo pružiti imati iste šanse kao i drugim mladi ljudima.“

Dok prelazimo pogledom po ovoj maloj trgovini, jasno nam je zašto se mladi Romi ovde osećaju dobrodošli – tu mogu da na miru prebiraju po ogromnoj ponudi odeće, bez obzira na to da li traže nešto što bi bilo praktično ili nešto s čim mogu da izađu disko koji je inače tu, nedaleko od Kulturbunkera.

Prvo odeća, pa onda i zdravlje, škola...

Kao rezultat tih aktivnosti u „besplatnoj prodavnici“, Mihael i njegovi saradnici uspevaju da doseljenicima pomognu i u drugim problemima koji ih muče. „Ovde uočavamo i druge probleme, poput zdravstvene zaštite. Isto tako želimo da budemo sigurni da njihova deca idu u školu tako da evidentiramo mališane koji bi zapravo trebalo da budu u školi“, kaže Mihael.

Tako se događa i da nešto od novca koji bude poklonjen za odeću, završava na drugim mestima, na primjer za školske potrepštine ili za plaćanje gradskog prevoza, ako porodica mališana nema novca za to.

Mihael Freling se nada da će se ta inicijativa proširiti i na mnoge druge projekte integracije. Njegov Duisburg čini što može, ali Mihael smatra da se problemom integracije i siromaštva među doseljenicima moraju pozabaviti i nemačka država i Evropska unija. „To je problem u čitavoj EU“, smatra upravnik centra.

„Nadamo se da ćemo u budućnosti dobiti i neka sredstva. Videćemo da li će to biti iz lokalnog ili iz državnog budžeta, ali ako ne uspemo da integrišemo te ljude, onda ćemo u budućnosti biti suočeni sa još većim izdacima“, smatra Mihael.

„Mnogo je bolje, zahvaljujući Mihaelu“

Dok razgovaramo, stižu džakovi sa novom odećom iz čitavog Duisburga. Odmah se proverava šta je stiglo: „Uvek dobro prekontrolišemo da li je odeća oprana i čitava. Ali ono što nam je uvek potrebno jesu donacije za bebe i odeća za decu“, kaže Mihael.

U „prodavnici“ mu pomaže i Gabrijela Dobresku. Ona ima 27 godina i već skoro pet godina živi u Nemačkoj: „Otkako sam došla, stanje se popravilo, a moj šef je u tome pomogao“, kaže nam i sa osmehom pokazuje na Mihaela. Ovaj centar je i njoj postao važan: „Želim da dovedem i svoju decu u Nemačku. Tu ima toliko toga što oni u Rumuniji nemaju.“

Gabrijela radi u centru bez ikakve naknade, ali traži posao. „Želim da bude prevodilac za rumunski i nemački“, kaže uverena da će jednog dana pronaći pravo radno mesto. Ali do tada ima mnogo posla i sa slaganjem odeće za one kojima je potrebna.