1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Indijska demokratija u opasnosti

28. januar 2020.

Indijski premijer Narendra Modi svojim političkim programom povređuje i duh i slovo Ustava, smatraju mnogi u toj zemlji. Trenutno se najveći sukobi vode oko novog Zakona o državljanstvu.

https://p.dw.com/p/3Wu1S
Foto: picture-alliance/AP

Indiju sa njenih 1,3 milijarde stanovnika često se naziva „najvećom demokratijom na svetu“. Razlog za to je Ustav koji je donet pre 70 godina, tri godine nakon proglašenja nezavisnosti.

Taj „usavršeni kolonijalni ustav“, kako ga u Indiji nazivaju, zasniva se na „radikalno promenjenoj, demokratskoj osnovi“. Između ostalog, uvedeni su opšte pravo glasa, individualna temeljna prava i „velikodušna garantija korišćenja pravne procedure koja uključuje i pravo direktnih pritužbi Vrhovnom sudu“.

Diskriminacija muslimana

Sredinom decembra, indijski parlament u kojem većinu ima vladajuća Indijska narodna partija (BJP) premijera Narendre Modija, izglasao je novi Zakon o državljanstvu. On omogućava pojednostavljeno dobijanje državljanstva za ilegalne izbeglice koje su pre 2014. došle u Indiju iz susednih država kao što su Bangladeš, Pakistan i Avganistan. Ali ta se mogućnost odnosi samo na pripadnike određenih religioznih grupa, kao što su hindusi, siki, parsi i hrišćani. To znači da te odredbe ne važe za muslimane.

Protesti u Kalkuti protiv novog Zakona o državljanstvu
Protesti u Kalkuti protiv novog Zakona o državljanstvuFoto: Reuters/R. de Chowdhuri

Modijeva vlada taj zakon predstavlja kao humanitaran i tvrdi da muslimani u tim zemljama nisu progonjeni. Kritičari međutim odgovaraju da to nije tačno, jer se i tamo progone neke muslimanske sekte. Osim toga, dodaju, Modi i njegovi hindu-nacionalistički jastrebovi žele pre svega da muslimane generalno isključe, jer smetaju njihovoj viziji „Indije hindusa“.

„Novi zakon krši Ustav“

Prava građana koja su garantovana Ustavom ključni su faktor u sadašnjim političkim sukobima u Indiji. Kritičari novog zakona o državljanstvu (Citizenship Amendment Act, CAA) obratili su se Vrhovnom sudu s namerom da zakon sruše.

-pročitajte još: Šta može BRIKS?

„Ustav garantuje pravo na jednaki tretman svih ljudi, a ne samo onih koji imaju državljanstvo“, kaže za DW Madhav Kolsa, docent za politikologiju i teoriju prava na univerzitetima Kolumbija i Ašoka. „A budući da novi zakon bez jasnog obrazloženja ne-muslimane tretira drukčije od muslimana, to predstavlja jasnu povredu Ustava“, uveren je Kolsa. Osim toga, „jedna od temeljnih ideja Ustava jeste odvajanje pitanja državljanstva od pitanja pripadnosti nekoj religiji. A novi zakon taj princip grubo krši“, kaže taj stručnjak za ustavno pravo.

Registar građana – korak u pravcu dvoklasnog društva

U svojoj borbi protiv ilegalnog useljavanja premijer Modi i njegova stranka imaju još jednu polugu. Kako bi sprečio da se milioni ljudi iz susednih zemalja „infiltriraju“ u Indiju, radi se na organizovanju nacionalnog registra građana (NRC).

Ministar unutrašnjih poslova Amit Šah snažno se protivi „ilegalnom useljavanju“
Ministar unutrašnjih poslova Amit Šah snažno se protivi „ilegalnom useljavanju“Foto: Reuters

Kako je u jednoj analizi objavio časopis „Ekonomist“, muslimani se boje da bi moglo da dođe do perfidne kombinacije tog registra s novim zakonom. Ko ne uđe u registar, može da dobije državljanstvo na osnovu zakona – ako pripada hrišćanskoj ili nekoj staroindijskoj religioznoj zajednici. Muslimani bi tu bili zakinuti, jer mnogi nemaju potrebne potvrde i dokumenta. To bi sve moglo da dovede do toga da muslimani u Indiji postanu manjina – od 200 miliona ljudi, 14 odsto stanovništva. Od ravnopravnih građana oni bi onda postali „građani drugog reda“, piše „Ekonomist“.

Novi kvalitet protesta

Odmah nakon što je najavljen novi zakon o državljanstvu, došlo je do protesta – najpre na muslimanskim univerzitetima i gradskim četvrtima u Nju Delhiju gde žive muslimani, a onda se proširio i na druge slojeve. Na to su snage bezbednosti i „zabrinuti građani“ reagovali delomično vrlo brutalno.

Prema mišljenju Martina Kemphena, koji živi u Indiji i dobro poznaje tamošnju situaciju, tu se rađa „nova protestna kultura“ koja podseća na nenasilni protest u tradiciji Mahatme Gandija. Tu više ne učestvuje samo muslimansko stanovništvo, već i „studenti , hrišćani i deo obrazovanih hindusa u gradovima. Novo je i da je tu mnogo žena.“ Prema Kemphenovom mišljenju, na delu je „talas solidarnosti koji prevazilazi uobičajene podele na kaste, prema polu ili religijskoj pripadnosti“.

Policija u kampusu univerziteta Džavaharlal Nehru u Nju Delhiju
Policija u kampusu univerziteta Džavaharlal Nehru u Nju DelhijuFoto: Reuters/A. Abidi

Jak sud, slaba opozicija

Sada je pitanje kako će da presudi Vrhovni sud? Odlučujući faktor će i tu da bude Ustav. On doduše, prema britanskom modelu, daje veliku moć lideru najjače stranke u parlamentu, ali – za razliku od Velike Britanije – predviđa i jaku ulogu ustavnog suda.

Ipak, trenutno teško može da se proceni ko će da prevagne. Ali kako god da pet sudija Ustavnog suda odluče, prema mišljenju stručnjaka za ustavno pravo Madhava Kosle još je važnije šta će da bude s indijskom demokratijom. Za to bi bilo važno jačanje stvarne političke opozicije na nacionalnom nivou. Osim vladajuće stranke BJP, sve druge su „zakazale“, smatra Kosla. On dodaje da presudno pitanje nije da li Ustav može da spasi demokratiju u Indiji, već da li indijska politika može da spasi Ustav.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android