Indijka na čelu radničke revolucije u Sijetlu | Politika | DW | 11.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Indijka na čelu radničke revolucije u Sijetlu

Prošle sedmice je grad Sijetl odobrio novu minimalnu satnicu koja će se uvoditi postepeno narednih godina. To je pobeda Kšame Savant – ona je govorila u ime 120.000 radnika koji zarađuju manje od 15 dolara na sat.

15 Now je parola pod kojom su građani Sijetla tražili minimalnu satnicu do sada nepojmljivu za kapitalističke Sjedinjene Države. Kampanja je podrazumevala 15 dolara odmah i to za sve radnike u velikim kompanijama, dok bi oni u manjim minimalac dostizali postepeno, tokom tri godine. Simbol ovog zahteva je socijalistkinja Kšama Savant, 41-godišnja profesorka ekonomije poreklom iz Indije. „Njeni zahtevi poput minimalca ili jačeg oporezivanja bogatih gotovo da su anatemisani u zemlji gde već pomen socijalizma izaziva duboku sumnju i prezir“, piše indijski Tajms. Ipak, Savant je pobedila demokratskog takmaca prošlog novembra i postala prvi socijalista koji je dobio izbore na teritoriji celog Sijetla još od 1916. godine. Zauzela je uticajnu funkciju u devetočlanom gradskom veću američke metropole i tako primorala demokratskog gradonačelnika Eda Marija da prihvati minimalac od 15 dolara po satu.

Bez referenduma

Kada je video odakle vetar duva, Mari je nominalno podržao zahteve radnika, ali istovremeno tražio što više rupa i izuzetaka od pravila kako ne bi izgubio podršku malih poslodavaca i krupnih kapitalista. Na kraju levičarski pokret nije dobio svojih strong 15 baš odmah – firme sa preko 500 zaposlenih dostizaće taj minimalac postepeno do 2017, one sa zdravstvenim osiguranjem do 2018, manje firme do 2019, a one u kojima zaposleni uzimaju i bakšiš do 2021. „Ipak, ova odluka predstavlja korak od sedam na milja u odnosu na status kvo u ostatku SAD“, piše marksistički berlinski dnevnik Junge velt. Naime, minimalna nadnica u Sjedinjenim Državama je tek 7,25 dolara, dok Barak Obama predlaže 10,10 dolara.

Kshama Sawant

Kšama Savant (desno) postala prvi socijalista koji je dobio izbore na teritoriji celog Sijetla još od 1916. godine.

Pobeda postaje još veća kada se zna da je Kšama Savant vodila kampanju pomoću štapa i kanapa, na energiji običnih ljudi i bez velikog budžeta. Plan je bio da nakon pobede pokrene referendum o uvođenju satnice od 15 dolara odmah i bez izuzetka, ali poslodavci i većina sindikalnih prvaka već su krenuli sa kampanjom straha usmerenom na tradicionalno slabo plaćene radnike velikih lanaca poput Volmarta, Mekdonaldsa ili Starbaksa. Oni su iz dana u dan slušali da uvođenje visokog minimalca za mnoge od njih može da znači gubitak posla. Udruženje poznatih franšiza je čak najavilo tužbu, mnogi trgovački lanci i restorani najavili su da će troškove viših plata jednostavno preliti na mušterije. Stoga je Kšama Savant procenila da je ipak pametnije prihvatiti postepeno uvođenje nadnice od 15 dolara nego rizikovati sve na referendumu.

Mnogi vide socijalističke tendencije u Sijetlu kao čisti populizam. Portal Dejli Trojan piše da povećanje plata predstavlja političku odluku, bez utemeljenja u realnoj ekonomiji. „Savant tvrdi da se bori protiv korporativne politike, ali ovo nije jednostavna borba zaposlenih i korporacija. Mali biznis može biti oteran u bankrotstvo, čak i velike firme koje sebi mogu da priušte više plate možda će morati da seku troškove“, piše portal. Navodi primer jedne konobarice koja tvrdi da je bolje živela sa sedam dolara po satu uz bakšiš – sada će imati višu satnicu, ali će joj biti ukinute druge povoljnosti poput besplatnog parkinga ili ishrane na poslu. Uopšte, poslodavci mogu biti veoma kreativni kada moraju da se drže zakona, a ipak ne žele da povećaju rashode.

Heroina slabo plaćenih

Podrška minimalcu pre svega dolazi od nekvalifikovanih radnika – procenjuje se da 120.000 ljudi (oko četvrtine zaposlenih) zarađuje manje od novog minimalca. Recimo Hana Martenson, koja se obratila Veću grada pre istorijske odluke prošle sedmice. Ona radi u jednom diskontu za 9,61 dolar na sat. „Za te pare radim veoma naporno. Za mene 15 dolara znači priliku da priuštim sebi osnovne stvari. Zdravstveno osiguranje, nove cipele pre nego što mi se stare raspadnu, da deca ili ja odemo kod zubara pre nego što nam zubobolja uništi život. Stvarno bih volela da uštedim nešto za penzionerske dane ili da, ako se nešto desi, ne završim na ulici.“ Slično razmišlja većina ljudi koji su glasali za Kšamu Savant.

„Uvek sam bila socijalista u duši“, rekla je heroina američkog radništva u jednom intervjuu indijskom Tajmsu. Posle inženjerskih studija u rodnom Mumbaju, onda je odlučila da studira ekonomiju u SAD. „Ali univerziteti u Americi nisu usmereni na traženje rešenja već samo proizvode intelektualna opravdanja za kapitalizam. Tamo vam kažu da su sindikati zlo, a da su siromašni ljudi takvi jer su lenji.“ Trenutno je ova rođena Indijka u centru pažnje, u gradovima poput San Franciska i Čikaga radnici su otvorenih očiju pratili primer Sijetla. Neki novinski komentatori čak prognoziraju da pobeda Kšame Savant znači oporavak američke levice i ozbiljan izazov američkom dvoparijskom sistemu.