„Nisam ja nametnuo kolektivnu krivicu, već Skupština RS“
4. februar 2021.
Pismo Valentina Incka stiglo je u parlament Republike Srpske tek što su se smirile strasti u vezi sa izjavom lidera SDA, Bakira Izetbegovića o srpskom narodu kao lošem. Incko traži od predsednika Narodne skupštine RS Nedeljka Čubrilovića da povuče povelje za zasluge koje je Organizacioni odbor za obeležavanje 25 godina rada parlamenta pre četiri godine dodelio Radovanu Karadžiću, Biljani Plavšić i Momčilu Krajišniku, koji su u Haškom sudu osuđeni za ratne zločine.
Incko u pismu daje ultimatum prvom čoveku parlamenta da do kraja aprila oduzme povelje osuđenim ratnim zločincima, „čiji su postupci tokom oružanog sukoba šokirali svet i uzrokovali nezamislive ljudske patnje“.
-pročitajte još: Nemački kandidat za Visokog predstavnika u BiH
Kolektivna odgovornost
„Tim činom bi se ispravilo poniženje koje je počinjeno prema žrtvama ratnih zločina, njihovim porodicama i svim građanima BiH, ali i uklonila kolektivna odgovornost sa srpskog naroda, a uklanjanjem kolektivne krivice i eliminisanjem bremena prošlosti, celokupan narod bi se rasteretio i mnogo lakše kretao prema plemenitim ciljevima budućnosti, uključujući i pristupanje EU“, navodi se između ostalog u pismu.
Polemiku i žestoke reakcije u RS izazvala je Inckova formulacija koja pripisuje srpskom narodu kolektivnu krivicu, za koju u RS kažu da neće biti dobra za buduće dijaloge. I analitičari ističu da nijednom narodu nije pripisana kolektivna odgovornost, pa ni nakon zločina tokom Drugog svetskog rata.
Profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, Enver Kazaz, nijednog trenutka ne spori da veličanje ljudi koji su optuženi za ratni zločin treba sprečiti i osuditi, ali je, kaže, nametanje kolektivne odgovornosti jednom narodu, apsurd.
„Nemoguće je govoriti o etničkoj kolektivnoj odgovornosti, već o političkoj, institucionalnoj i individualnoj odgovornosti za ratne zločine u ratu u BiH. Ovakav stav Incka pokazuje da on ne razume problem odgovornosti za ratne zločine. I pokazuje da Incko nije dorastao antropološkom i etničkom planu govora o ratnim zločinima. Takav njegov stav ga ne razlikuje od domaćih političara koji vole govoriti u ime sopstvenih nacija“, kaže Kazaz, navodeći da bi Incko trebalo da se izvini za izjavu o kolektivnoj odgovornosti.
„Oslobađanje odgovornosti“
U prvim reakcijama, Incko za DW kaže da nije on nametnuo kolektivnu odgovornost, već da je RS nametnula srpskom narodu teret krivice. Podseća da su u oktobru 2016. Karadžić, Plavšićeva i Krajišnik dobili tri odlikovanja, a da su njih troje „igrali vodeću ulogu u teškim zločinima nad bošnjačkim i hrvatskim stanovništvom u ratu u Bi“”.
„Nisam ja, već je 24. oktobra 2016. Narodna skupština Republike Srpske nametnula srpskom narodu težak teret krivice, kada je u ime srpskog narada odlikovala tri osobe osuđene za ratni zločin. Iz poštovanja prema žrtvama i njihovom dostojanstvu, ali i da bih oslobodio Srbe tog tereta, uputio sam pismo presedniku Skupštine RS da povuče taj korak“, rekao je Inzko za DW i naglasio da bi diskusija trebalo da se usmerit na osudu glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca i povlačenje odlikovanja. On podseća da Karadžić izdržava kaznu doživotnog zatvora, a da su Plavšićeva i Krajišnik odslužili dugogodišnje kazne u zatvoru, kao i da je Krajišnik nedavno umro od posledica infekcije koronom.
Skretanje pažnje?
Reakcije na zahev za oduzimanjem povelja za zasluge u RS su očekivane. Srpski politički korpus ne želi to pitanje da stavlja na dnevni red, bar za sada, dok se prvi čovek parlamenta Nedeljko Čubrilović, kojem je pismo upućeno, ogradio od svega i odgovornost prebacio na poslaničke grupe koje će se o tome tek izjašnjavati. Inače, radi se o prvom čoveku DEMOS-a, partije svojevrsne „ikebane“ SNSD Milorada Dodika, koja je nastala razbijanjem DNS, a kako bi zadržali političke pozicije u tom trenutku.
-pročitaje još: Štampa: Nemac koji bi trebalo da reformiše BiH
Prvi čovek poslaničke grupe SDS Miladin Stanić kaže za DW da se radi o dogovoru Dodika i Incka: „Suština je da sva ta odlikovanja koja su dobili pomenuti ljudi, ne vrede ukradene ikone koja je poklonjena Rusiji, a zatim vraćena i oko koje se sada vodi spor. Ovo je nametanje novih tema i problema u dogovoru s Inckom da bi se skrenula pažnja sa sopstvenih propusta“, kaže Stanić, uz konstataciju da će Milorad Dodik sve da uradi „kako bi prikrio kriminal“.
„Dok je Dodik na vlasti, on će primiti sve na leđa srpskog naroda da prikrije ono što je uradio. A što se tiče kolektivne odgovornosti, niko nije kolektivno odgovarao za zločine, a da odgovara mali srpski narod“, kaže Stanić.
Da se radi o specifičnom odnosu između vlasti u RS i visokog predstavnika, smatra i predsednik PDP Branislav Borenović, koji kaže da odluka o dodeli povelja nije bila na Narodnoj skupštni.
„Oni jedni druge dopunjavaju i na neki način pokušavaju da zamajavaju javnost sa nekim inicijativama koje se saopštavaju kroz razna pisma nakon nekoliko godina“, kaže Borenović.
Bez stava Dodika
Vlast u Banjaluci nije zauzela jasan stav o tom pitanju, izuzev deklarativnih osuda da se radi o još jednom napadu na RS. Sve su osudili niži predstavnici vlasti u Banjaluci, ali i srpski politički predstavnici u Sarajevu.
„Kompletan srpski narod Incko je kvalifikovao kao odgovoran za dešavanje u proteklom ratu. To je do sada nezabilježena praksa i ja ću moći da kažem više nakon detaljne analize“, rekla je u prvim reakcijama poslanik SNSD u Parlamentu BiH, Snježana Novaković Bursać.
S druge strane, pozitivne reakcije stižu iz bošnjačkog političkog korpusa, odakle pozdravljaju reakciju Incka. Od konačnog buđenja Visokog predstavnika, pa do civilizacijskog iskoraka koji RS treba da načini – u tom rasponu se kreću tamošnja tumačenja reakcije Visokog predstavnika.
Pohvalno ali kasno
Potpredsednik RS Ramiz Salkić (SDA) kaže da je Inckovo pismo za svaku pohvalu, ukoliko predstavlja zaokret u politici međunarodne zajednice: „Negiranje genocida, negiranje pravosnažnih sudskih presuda, veličanje ratnih zločinaca, sistemska diskriminacija – sve to traje predugo i ostavlja dramatične posledice na povratnike u ovom entitetu... Ako je pismo Visokog predstavnika Narodnoj skupštini Republlike Srpske najava zaokreta u politici međunarodne zajednice spram ponašanja predstavnika Srba prema povratnicima, onda je to za svaku pohvalu – iako dolazi prilično kasno i nakon ogromne štete koja je nanesena povratnicima postupcima vlasti RS“, navodi Salkić.
Međutim, da li se zaista radi o zaokretu u politici i zašto bi BiH bilo kome bila važnija sada nego što je to bila u prethodnih 20 godina? U Republici Srpskoj smatraju da je iluzorno očekivati da bi nametanje bilo čega – politika, zakona ili izmena Dejtonskog sporazuma – bila moguća samo na inicijativu jedne strane, bez obzira da li ona dolazi iz BiH ili spolja.
U javnosti se stvorio ambijent da će nova američka administracija ili novi visoki predstavnik Kristijan Šmit, Nemac i član CSU koji bi trebalo da nasledi Autrijanca Incka, napraviti snažan zaokret prema svima koji opstruiraju napredak Bosne i Hercegovine. Međutim, činjenica je da je taj ambijent stvoren u BiH kako bi se ta priča držala u javnosti, iako je jasno, kako kaže Enver Kazaz, da se to neće desiti. Bar ne u onom obliku koji se očekuje.
Vratiti se u racionalne okvire
„Očekivanja u BiH da će Džo Bajden ili nova nemačka politika i njen predstavnik ovde nešto rešiti, liče na fantazme, karakteristične za većinski bošnjački, odnosno građanski nacionalizam. Fantazme upisuju preveliki simbolički kapital BiH na međunarodnom planu i na drugoj strani, umanjuju snagu Rusije na međunarodnom planu. Ono što bi valjalo BiH činiti jeste racionalizacija politike“, kaže Kazaz.
Pre nekoliko sedmica, nemački Bundestag i zvanično je potvrdio kandidaturu Kristijana Šmita, kao kandidata za visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Nemačka je još ranije obavestila sve članove Savjeta za implementaciju mira da planira da predloži svog kandidata. Kako je tada rečeno, Nemačka želi da radi sa svima u BiH, posebno na ispunjavaju uslova i ciljeva za zatvaranje kancelarije Visokog predstavnika, kako bi Bosna i Hercegovina mogla što pre da bude primljena u Evropsku uniju.