Imigracija – jabuka razdora | Evropa | DW | 03.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Imigracija – jabuka razdora

Da li doseljavanje u Nemačku treba regulisati zakonom? Neki političari smatraju da je to nepotrebno, a neki već razmišljaju i o tome kako bi novi zakon trebalo da izgleda.

Već godinama se povećava broj doseljenika u Nemačku. Godine 2013. u tu zemlju je došlo 1,2 miliona ljudi. Ako se oduzme broj onih koji su je te godine napustili, ostaje „plus“ od 430.000 osoba. Trend je u porastu. Da li je Nemačkoj, u svetlu tih brojki, potreban zakon o doseljavanju?

Nema jedinstvenog stava u nemačkoj politici

Mišljenja o tome se razilaze, čak i u okviru vladajuće koalicije. Savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer se protivi novom zakonu. Postojeće zakonske odredbe su dovoljne, rekao je on pre nekoliko nedelja prilikom predstavljanja izveštaja o migraciji. Zeleni, međutim, smatraju da treba napisati novi zakon kako bi se doseljavanje bolje kontrolisalo i imigrantima dala pravna sigurnost.

Thomas Oppermann Forderung NSA Untersuchungsauschuss

Tomas Operman (SPD) zalaže se za sistem bodovanja, sličan onom koji se koristi u Kanadi

Socijaldemokrate su i „za“ i „protiv“. Šef njihovog poslaničkog kluba Tomas Operman založio se za sistem bodovanja sličan onome koji se koristi u Kanadi. Tu inicijativu je podržao i šef stranke Zigmar Gabrijel. On je u dnevniku „Frankfurter algemajne cajtung“ objavio članak u kome piše da bi budući zakon trebalo da reguliše koji stranci bi smeli da dolaze u Nemačku, a koji ne. Neki drugi socijaldemokratski političari, poput premijerke nemačke savezne države Severne Rajne Vestfalije Hanelore Kraft ili potpredsednika stranke Ralfa Štegnera, smatraju da treba zamrznuti trenutno stanje, da je dosta sa olakšicama za doseljenike i da bi umesto novog zakona trebalo razmišljati o merama prekvalifikacije za nezaposlene građane Nemačke.

Hrišćanske stranke su relativno podeljene

Najjasniju poziciju zauzela je Hrišćansko-socijalna unija (CSU) koja odbacuje svaku pomisao na regulisanje doseljavanja zakonom. „Sa mnom to neće ići“, rekao je šef te stranke Horst Zehofer: „Ako u jednu zemlju godišnje dođe milion ljudi, onda nam nije potreban zakon koji će pojačati doseljavanje“. Zehofer, koji je i premijer Bavarske, još jednom se osvrnuo na pojačan priliv kosovskih Albanaca u Nemačku, posebno u Bavarsku.

Köln Politischer Aschermittwoch CSU Seehofer

Horst Zehofer (CSU): Ako u zemlju godišnje dođe milion ljudi, onda nam nije potreban zakon koji će pojačati doseljavanje

On je rekao da na Kosovu i u Albaniji nema političkih progona i da odbijeni potražioci azila sa Balkana moraju biti konsekventno vraćani u svoju zemlju. „Mi nismo zavod za socijalnu pomoć čitavom svetu“, rekao je Zehofer. I generalni sekretar CSU je protiv novog zakona rekavši da je on „suvišan kao i pesak u Sahari“.

U redovima Hrišćansko-demokratske unije (CDU) nisu baš svi odreda tako nabusiti – generalni sekretar demohrišćana Peter Tauber se tako založio za zakonsko regulisanje doseljavanja. On smatra da bi novi zakon zainteresovanim strancima dao signal da su dobrodošli u Nemačkoj. Po njegovom mišljenju, Nemačkoj su potrebni kvalifikovani imigranti koji bi mogli da kompenzuju nedostatak radne snage zbog smanjenja broja stanovnika ove zemlje. No, taj predlog su u CDU podržali samo članovi Ekonomskog saveta stranke koji smatraju da bi sistem bodovanja mogao da se prilagodi konkretnim potrebama Nemačke za radnom snagom.

Nemačka kancelarka Angela Merkel trenutno nemo prati diskusiju – rekla je samo da još nije kompletno formirala mišljenje o toj temi.

Symbolbild ausländische Fachkräfte in Deutschland

Nemačkoj privredi potrebni su stručni kadrovi

Doseljavanje: da - ali bez zakona

Levičarska stranka se decidirano protivi predlogu o uvođenju sistema bodovanja, baš kao i Nemačka industrijska i trgovinska komora. Levičari odbacuju selekciju koju bi takav sistem doneo i tvrde da merilo za prijem doseljenika moraju biti ljudska prava a ne pitanje koliko su korisni za domaće tržište rada. Predstavnici privrede navode da dve trećine imigranata dolazi iz zemalja Evropske unije – za koje nije potreba poseban zakon – a da za ostale postoje sveobuhvatne odredbe koje mogu da se optimiraju, tako da novi zakon nije potreban.

Reklama