Ima li Srbija imidž?

Popravljanje imidža Srbije odvijalo se od 2000. godine sa promenljivim uspehom. Svaka vlada se žalila da nema dovoljno novca za taj projekat, i svaka vlada je poništavala ono što je činila prethodna i počinjala od nule. Dometi takvih akcija su ipak bili relativno skromni: niti je Srbija uspela da bitno popravi svoj imidž, niti je uspela da iznedri neki novi brend.

Prva asocijacija je....?

Srbija je ’težak’ materijal za promociju, kaže za Dojče Vele direktor PR agencije „Pragma“ Cvijetin Milivojević. Ona nema zaokružen državni i vizuelni identitet, i stoga posao brendiranja Srbije ne može biti prepušten samo jednom ministarstvu ili jednom ministru: „Danas je verovatno prva asocijacija za stranca koji je jednom posetio Srbiju možda za nekoga Exit, za nekoga Guča, za nekoga ajvar, za nekoga duvan čvarci, za nekoga Leskovački voz, za nekoga teniseri, i tako dalje. Već ovo što sam nabrojao pokazuje zapravo da prosto postoje proizvodi, usluge, korporacije, i tako dalje, koji nadilaze ono što jeste Ministarstvo trgovine“.

Brend je tradicija

Bitna stvar za brendiranje je tradicija, smatra Milivojević. Brend se stoga ne može brzo stvoriti, i pogrešno je kao brend posmatrati proizvod koji se dobro prodaje neko kratko vreme: „Nikako brend ne može da bude nešto što je nastalo pre dve, ili dve i po godine, ma kako se država hvalila, ili ministri obećavali, kako će to oni preko noći napraviti od nečega brend, pa i od onoga što se zove država Srbija“.

Personalna pitanja - problem

Srbija ima i Savet za promociju Srbije, ali je to telo u javnosti ostalo zapamćeno samo po nizu ostavki. Direktor „Pragme“ smatra da je glavni razlog što ono nema rezultate politizacija čitavog projekta:„To moraju da budu imena ljudi koji su nešto učinili u svetu marketinga, u svetu public relationsa, u svetu ekonomije, u svetu umetnosti, kulture, a ne da to bude neki politički kompromis hajde da izaberemo ljude koji se nikome ne zameraju, i za koje ni vlast ni opozicija neće reći ništa loše“.

Glavni brend - hrana

Cinici primećuju da top listu srpskih brendova uglavnom čine prehrambeni proizvodi. Marketinški stručnjaci ocenjuju da to nije ništa loše, jer je proizvodnja zdrave hrane svetski trend. Problem je što se pored toga malo čini na promociji drugih sadržaja, poput turističke ponude, ili kulturnih i istorijskih vrednosti.