Ima li kraja sipanju para u „Er Srbiju“ i zašto ne? | Evropa | DW | 20.12.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Ima li kraja sipanju para u „Er Srbiju“ i zašto ne?

Dok se zvaničnici hvale uspesima nacionalne aviokompanije, istina je sumorna: Er Srbija je do prošle godine dobila preko 200 miliona evra od države, a sada joj treba još toliko. Tu je pandemija još i najmanji problem.

Dobit postoji samo na papiru

Dobit postoji samo na papiru

„Država ne subvencioniše Er Srbiju ispod žita", glasio je naslov autorskog teksta Siniše Malog u Politici početkom nedelje.

U tekstu punom hvalospeva nacionalnoj aviokompaniji – gde Srbija i Etihad dele vlasništvo u odnosu 51 prema 49 – ministar finansija Siniša Mali navodi da je prošle godine Er Srbija povećala broj putnika, odredišta na koja leti i unapredila povezanost Srbije sa svetom.

Mali, koji je do juna 2018. bio i predsednik Nadzornog odbora Er Srbije, piše da je ta kompanija od nastanka 2013. zaključno sa prošlom godinom ostvarila neto dobit. I zbilja, sve što piše je tačno.

Ali, šta je to ministar prećutao, a od suštinskog je značaja za Er Srbiju?

Siniša Mali nije demantovao analizu Fiskalnog saveta prema kojoj će aviokompaniji biti potrebno bar 200 miliona evra do kraja sledeće godine, i to samo za akutno „gašenje požara". Taj novac neće biti garancija da će Er Srbija izaći iz turbulencija i moći samostalno da posluje od 2022.

Takođe, procenjuje Fiskalni savet, samo za manji deo potrebnih 200 miliona evra (60-80 miliona) može da se okrivi pandemija – ostalo je posledica velikih problema u poslovanju i pre krize.

U tekstu ministar Mali nije naveo ni ko će da pokriva gubitke Er Srbije, niti koliki će oni da budu. Sva je prilika da skoro polovični vlasnik Etihad neće učestvovati u saniranju. Sa druge strane, vratimo se onim ministrovim podacima, koji jesu formalno tačni, ali neće biti ni od kakve pomoći Er Srbiji.

Zašto? Zato što Er Srbija suštinski posluje sa gubitkom sve ove godine. Zato što je dobit Er Srbije – veštačka.

Profit na papiru, gubici stvarni

Od 2014. do danas u bilansima Er Srbije se svake godine nađe više desetina miliona evra prihoda koje se vode kao dotacije države. Do kraja 2016, država je upumpavala keš u skladu sa Rešenjem o dodeli državne pomoći koje je u februaru 2014. odobrila Komisija za kontrolu državne pomoći (KKDP).

Deo tih državnih dotacija išao je kao pomoć u kompaniju, dok je deo svake godine odvajan kao „rata“ starog duga JAT. 

Tako je Er Srbija svake godine imala barem dvadesetak miliona evra fiktivnih, papirnih prihoda, a da novac nije ni ulazio u kompaniju, jer njoj nije bio ni namenjen.

Er Srbija je do prošle godine tako od države dobila 222,8 miliona evra. Deo toga je bio direktna podrška kompaniji, deo se beležio kao vraćanje duga. Koliki su to delovi ne znamo, jer su brojke iz rešenja KKDP cenzurisane, uprkos tome što je reč o javnom novcu.

Osnivanje kompanije 2013. godine

Osnivanje kompanije 2013. godine

No, bez obzira na to koliko je kompanija dobila keša, a koliko je otišlo kao plaćanje dela duga, sve ovo se beležilo kao prihod kompanije. Ukupna dobit Er Srbije, kojom se zvaničnici često hvale, u tom periodu bila je 47,3 miliona evra.

Dakle, da nije bilo dotacija, Er Srbija bi za ovih šest godina imala neto gubitak od čak 175,5 miliona evra, ili skoro 30 miliona evra godišnje. 

Ako pogledamo samo period od poslednje tri godine, kada zvanično nije bilo upumpavanja keša, već samo fiktivnih prihoda od vraćanja starog duga JAT, dolazimo do dobiti od 37,9 miliona evra, uz fiktivnih 62,7 miliona evra prihoda koji nisu ni ušli u kompaniju.

Pravi rezultat Er Srbije u ove tri godine je, dakle, neto gubitak, i to 24,8 miliona evra (8,3 miliona evra godišnje u proseku). 

Koliki je zapravo bio dug JAT

Ovde se ne završavaju nejasnoće u vezi sa starim dugom kojeg je država preuzela na sebe. Podsetimo, zakonom s kraja 2014. godine država je preuzela sve dugove JAT do 31. decembra 2013. na sebe, i to u iznosu od oko 160 miliona evra.

Ministar Mali prećutkuje najvažnije

Ministar Mali prećutkuje najvažnije

Međutim, dve godine kasnije, Siniša Mali već pominje dug JAT od 300 miliona dolara, a 2019. uvećava to na 380 miliona dolara. Napokon, u pomenutom autorskom tekstu u Politici, Siniša Mali piše:

„Ne treba zaboraviti da je pored negativnog kapitala koji je ostao Er Srbiji, na dan 31. decembra 2013. društvo imalo ukupne obaveze u visini od 304,31 milion evra i to prevashodno prema srpskim dobavljačima i srpskim bankama. Taj dug je 2014. u najvećoj meri preuzet zakonom od Republike Srbije i plaćen u dve rate 2014. i 2015. godine.“

Dakle, od 160 miliona evra krajem 2014, ministar Mali je krajem 2020. došao je do skoro dvostruko većeg istorijskog duga JAT. Kako? To ministar nije objasnio, kao što nije objasnio kako je moguće da je država taj dug platila 2014. i 2015. godine, a da ga Er Srbija već godinama beleži u svojim bilansima, i beležiće ga sve do 2023. godine.

Da je istorijski dug JAT promenjiva kategorija, svedoči i potez Ministarstva privrede Srbije iz 2016. godine, kada je od Komisije za kontrolu državne pomoći zatražilo da poništi rešenje kojim se Er Srbiji dodeljuje državna pomoć i da se donese novo. Jer, navodno, država nije znala koliki su bili dugovi JAT, a što je saznala tek u maju 2014, nakon što je prvo rešenje KKDP postalo konačno.

Komisija je ovu argumentaciju prihvatila, poništila staro i donela novo rešenje krajem 2018. godine. Tu se (ponovo) predviđa državna pomoć Er Srbiji, pod uslovom da restrukturira svoje poslovanje. I u novom rešenju KKDP sve brojke su sakrivene od javnosti, kao što su najvažniji delovi ugovora sa Etihadom, kojim je nastala zajednička kompanija, i dalje nepoznati.

Kako dalje?

Aviokompanije širom sveta pretrpele su ogromne gubitke zbog pandemije. Zbog vanrednih okolnosti, Evropska komisija je privremeno olabavila uslove pod kojima odobrava državnu pomoć.

Krajem maja su Evropska komisija, Nemačka i Lufthanza dogovorili državnu pomoć Berlina od devet milijardi evra. Od toga je šest milijardi iskorišćeno za dokapitalizaciju, dok je ostatak zajam državne razvojne banke.

Dokapitalizacijom je država Nemačka postala najveći akcionar Lufthanze sa 20 odsto akcija, a druga najveća aviokompanija na svetu bila je, između ostalog, prinuđena da konkurenciji ustupi mesta za poletanje i sletanje na dva aerodroma – u Frankfurtu i Minhenu.

Aerodrom u Frankfurtu, baza Lufthanze

Aerodrom u Frankfurtu, baza Lufthanze

Međutim, da li se ove odredbe o državnoj pomoći mogu odnositi na Er Srbiju? Ima li ona pravo na još jednu državnu pomoć i pod kojim uslovima?

Načelno – ima, kaže Marko Milanović iz Fiskalnog saveta, jedan od autora analize rada Er Srbije.

„Međutim, ono što smo mi u Fiskalnom savetu procenili jeste da je, od ukupno 200 miliona evra koliko Er Srbiji treba do kraja 2021, manje od polovine zbog pandemije“, navodi Milanović za DW. „Sve ostalo su strukturni problemi koje su imali od ranije. Oni ne mogu da pokriju redovne obaveze koje dospevaju iz redovnih priliva.“

Novo restrukturiranje?

Među obavezama je i vraćanje dva kredita iz 2015. i 2016. godine od oko 120 miliona dolara. Njih je Er Srbija uzela pod kamatom od skoro sedam odsto godišnje i sa transakcionim troškovima od čak 7,83 miliona dolara.

„Poenta je da mogu da dobiju pomoć, ali je potrebno da se razlikuju dve stvari: jedna su kompanije koje su pre krize poslovale dobro, primer je Lufthanza, koja je dobila pomoć koju će morati da vrati kroz pet-šset godina, imaju i dokapitalizaciju i kredit, ali postoje i druge kompanije, među koje spada i Er Srbija, koje su imale probleme i pre pandemije“, nastavlja Milanović.

„To su rumunski Tarom i portugalski TAP, koji su dobili pomoć, ali ne u skladu sa regulativom koja je ublažena zbog pandemije, nego u skladu sa propisima koji se primenjuju za preduzeća kojima je potrebno restrukturiranje. Dakle, oni mogu da im daju, ali to će značiti mnogo striktnije uslove i očigledno je da će biti nekog procesa restrukturiranja u Er Srbiji, odnosno, promene modela poslovanja“, zaključuje naš sagovornik.

U oktobru je Vlada donela uredbu kojom je omogućena državna dokapitalizacija firmi čije je poslovanje ugroženo zbog epidemije.

Međutim, prema mišljenju Fiskalnog saveta, Er Srbija ne ispunjava uslove za ovakvu vrstu državne pomoći, jer ispunjava neke druge uslove – za otvaranje stečajnog postupka – s obzirom da joj je imovina manja od ukupnih obaveza. Ipak, Fiskalni savet ne savetuje odlazak aviokompanije u stečaj, već njeno restrukturiranje.

Sredinom novembra kompanija je saopštila da „usled drastičnog pada saobraćaja počinje sa otpuštanjem zaposlenih, smanjenjem plata onima koji će ostati sa ponudom opcije dobrovoljnog odlaska, uz otpremninu onima koji pre penzije žele da napuste kompaniju“.

Er Srbija je simbol nove, modernije, evropske Srbije“, piše Siniša Mali u pomenutom autorskom tekstu .

„Jedini način da se Er Srbija konačno osposobi da samostalno i održivo posluje jeste restrukturiranje kompanije i promena modela poslovanja“, piše Fiskalni savet u pomenutoj analizi.

Bilo bi to treće po redu restrukturiranje Er Srbije. Iskustvo sa prethodne dve ne daje nadu da će biti treća sreća.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM