Ima li humora u religijama?

Možda je korisnije, da se ne razmišlja o svakoj religiji posebno, već uopšteno o humoru u religijama. Zbog čega je humor važan za religije? Valter Rotšild, glavni rabin Šlezvig-Holštajna kaže:

„Za ateiste je čitava religija kao neki vic. Za vernike su neki segmenti religije smešni. Verujem da su vernici, koji religiju uopšte ne vezuju za humor često fundamentalisti i fanatici. To je opasno.“

I budistkinja Silvija Vecel smatra da je humor dobro sredstvo protiv fundamentalizma. Ona dalje naglašava:

„Nije reč o smejanju, već o oslobađanju kroz smeh. Naravno, indirektno je smeh važan za religiju. Budistički monasi znaju već od davnina da smeh stvara distancu, čime se povećava sposobnost opažanja.“

Štit od prevelike bliskosti

Humor je zaista neka vrsta štita od prevelike bliskosti sa sagovornicima. I ljudi moraju prvo o nečemu da razmisle, da bi se tome eventualno smejali. Ali, da li je uloga humora još važnija? Da li je neka religija bez humora oskrnavljena? Da li humor možda na sličan način kao i molitve pomaže vernicima?

„Humor nije primesa vere, već jedna posebna dimenzija. Uloga humora u religiji je da vernicima olakša prihvatanje ljudskih slabosti i nepravde, kaže Uve Svarat, profesor na teološkom fakultetu za baptiste. Martin Knehtges, referent katoličke akademije u Berlinu, je nešto drugačijeg mišljenja:

„Simpatična mi je tvrdnja, da samo duhoviti ljudi mogu da budu pravi vernici. Ukoliko sam ja, kao vernik u stanju da se našalim na račun verskih dogmi i rituala, time ne slabim svoju vezu sa bogom. Nije mi poznat nijedan vic, ironična ili cinična primedba koja ismeva povezanost ljudi sa bogom.“

Distanca od fundamenatalista?

Smisao za humor je osobina, kojom se liberalniji vernici distanciraju od fundamentalista. Humor je nedefinisan i apstraktan – tu nema jasnih pravila za tok misli i reči. Alevita Ahmed Tana smatra da je božja služba usko povezana sa humorom u religiji.

„Postoje ljudi koji su vrlo vredni i pametni, ali su oni često i dosadni. Oni su možda savršeni, ali ih gomila ljudi doživljava kao neprijatne i nedruštvene ličnosti. Takvo razmišljanje je prenosivo i na boga. Kakve ljude bog uopšte želi? Ljude, koji se stalno mole i uvek ispravno postupaju, ili ljude sa greškama i manama koji su prijatni za svoje okruženje. Hoću time da kažem, da su ljudi raznličiti i da toga ne bi trebalo da se stide.“

Može se zaključiti, da vernici koji ne maju humora u svom verovanju time pokušavaju da sakriju slabost sopstvene vere. Humor je na neki način gubitak kontrole. Onaj ko se smeje, gubi na momenat kontrolu nad sopstvenim telom. Mnogi vernici nemaju hrabrosti da tako nešto dopuste, kada je religija u pitanju.