Ilegalni kopači zlata truju reke Mozambika

Hiljade ilegalnih kopača zlata hrle u zlatonosni region oko reke Revju i njenih pritoka. Dolaze iz svih delova Mozambika, države koja se nalati na jugoistoku Afrike, ali i iz inostranstva – najviše iz susednog Zimbabvea, kao i iz Malavija i Zambije.

Vođeni pohlepom za zlatom i nadom u bolji život, ne obraćaju pažnju na zaštitu životne sredine. Koriste otrovne supstance poput žive, cijanida i arsena kako bi iz stena i sedimenata izvukli zlato. Ove visokotoksične materije tokom procesa eksploatacije završavaju u vazduhu, zemljištu i vodi – sa katastrofalnim posledicama po okolinu i ljude. Posebno je pogođena deo reke kod brane Šikamba, a to je najvažniji izvor vode za piće u regionu.

Regionalna vlada najavljuje mere

Kao odgovor, regionalna vlada provincije Manika, koja se nalazi u centralnom delu Mozambika i graniči sa Zimbabveom, odlučila je da suzbije neformalno iskopavanje zlata. Najavila je oštrije mere protiv ilegalnih tragača za zlatom i njihovo kažnjavanje. Takođe, aktivnosti velikih rudarskih kompanija koje poseduju koncesije biće bolje kontrolisane.

Međunarodne kompanije kao što su Ekstrakt risursis (Xtract Resources plc) i Horizonte minerals (Horizonte Minerals plc), obe sa sedištem u Velikoj Britaniji, već godinama imaju koncesije za iskopavanje zlata u Maniki. One tvrde da, za razliku od neformalnih kopača, poštuju sve ekološke norme i uredno plaćaju porez u Mozambiku. Ipak, i te kompanije će biti predmet provere, naglasila je početkom septembra guvernerka provincije Manika, Franciska Tomas:
„Moramo očuvati rečne tokove i obezbediti čistu vodu – ne samo za poljoprivredu, već i za ljude kojima je potrebna voda za piće."

Rečni tokovi presušuju, voda je zamućena, a mnoge oblasti se sve više zatrpavaju – delom i zbog loše državne kontrole i izostanka nadzora nad zaštitom životne sredine. Guvernerka traži redovne inspekcije i održivo regulisanje rudarskih aktivnosti. Samo tako je moguće da eksploatacija prirodnih resursa dugoročno bude usklađena sa interesima ljudi i prirode.

Upotreba ilegalnih metoda

Okrug Manika ima jedno od najvećih nalazišta zlata u Mozambiku. Međutim, mnogi kopači ne poštuju zakone ni ekološke propise. U nekim oblastima situacija se poslednjih meseci dramatično pogoršala.

Ilegalni kopač, Leonardo Bejsikopo otvoreno objašnjava kako vadi zlato: „Prvo meljemo pesak, zatim koristimo tepihe koji skupljaju zlato. Na kraju dodajemo živu kako bismo vezali zlato. Otpadna voda ide direktno u reke.“
Pored žive i drugih supstanci, koriste se i mašine, bušilice, generatori, kompresori, pa čak i eksploziv, dodaje Bejsikopo.

Velozo Elijas, takođe kopač, svestan je opasnosti – ali ne vidi alternativu: „Znamo da je živa štetna za ljude i životinje. Ali nemamo drugi način da dođemo do zlata.“

Apel zajednicama i verskim liderima

Kako bi se zaustavila nekontrolisana eksploatacija, guvernerka Tomas sada traži i saradnju sa tradicionalnim i verskim autoritetima u okrugu. Njihov zadatak je da pomognu u podizanju svesti stanovništva i sprovođenju novih pravila.

„Suočavamo se sa ozbiljnim problemom. Reke su zagađene, neke su već presušile, a brana Šikamba je jako zamuljena", rekla je Tomas. „Moramo da na tome radimo svi zajedno, da kontrolišemo kopače i smanjimo zagađenje životne sredine.“

Zdravstveni rizici zbog zagađene vode

Ekološki aktivista Bernardo Šavijer upozorava na zdravstvene posledice: „Voda u našim rekama je ekstremno zagađena teškim metalima, a mnogi ljudi nemaju izbora osim da je piju.“ Zato zahteva dosledno sprovođenje ekoloških minimalnih standarda u rudarstvu kako bi se dugoročno očuvao kvalitet vode. Nije lako podići svest među kopačima o rizicima, kaže on. Većina njih je veoma siromašna: „Njima je prioritet da nahrane svoje porodice. Kada vlasti pojačaju kontrole, oni se privremeno povuku, ali se ubrzo vraćaju. Mnogi su iz inostranstva. To dodatno otežava rad institucija“, zaključuje Šavijer.