Idu li zajedno profit i medicina? | Mozaik | DW | 20.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Idu li zajedno profit i medicina?

Bolnice moraju poslovati s dobitkom. Zato važi pravilo: što više pacijenata za što kraće vreme. Nemačke klinike bore se za bolesnike, a sve ih je više koje se bore i za opstanak.

ARCHIV - Ein frisch operierter Patient wird am Mittwoch (09.09.2009) auf der Intensivstation in der Universitätsklinik Köln behandelt. Nordrhein-Westfalen steht vor einem drastischen Arbeitskräftemangel: Ohne ein entschiedenes Gegensteuern verliert das bevölkerungsreichste Bundesland bis 2025 rund 1,3 Millionen Erwerbspersonen, darunter etwa eine Million Fachkräfte, wie die Regionaldirektion NRW der Bundesagentur für Arbeit am Mittwoch (12.10.2011) mitteilte. Schon jetzt fehlen in einigen Branchen Facharbeiter. Besonders gelte das für Krankenschwestern, Altenpflegekräfte, Erzieher, Köche, Elektroniker, Dachdecker und Fliesenleger, die teilweise schon NRW-weit händeringend gesucht werden. Foto: Oliver Berg dpa/lnw +++(c) dpa - Bildfunk+++

Deutschland Fachkräfte Fachkräftemangel im Krankenhaus Krankenschwester Intensivstation

Lečiti bolesnike i istovremeno zarađivati novac - pred tim izazovom se nalaze mnoge nemačke bolnice. Prema novim pravilima, zdravstvene ustanove ne dobijaju novac od osiguranja s obzirom na vreme koje pacijent provede u bolnici, nego se naplaćuje sama medicinska usluga. Tako za preglede i operacije postoje unapred određeni paušalni iznosi, koje svake godine iznova zajednički određuju bolnice i njihova udruženja.

Kritičari upozoravaju da se u nemačkim bolnicama radi zarade previše operiše. U statistikama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Nemačka je po broju operacija na drugom mestu, odmah iza Austrije. Taj rezultat se sigurno ne može opravdati samo demografskim razvojem, odnosno sve većim brojem starijih osoba, a ni napredovanjem medicine. "Moramo se zapitati nisu li u pitanju i pogrešni podsticaji", piše ministar Danijel Bar na službenoj stranici nemačkog Ministarstva zdravlja.

Bolnice pred stečajem

Ekonomska situacija nemačkih bolnica proteklih godina se znatno pogoršala. "U odnosu na inflaciju, cene medicinskih usluga i zahvata su neznatno porasle", kaže dr. Boris Augurcki, stručnjak iz Instituta za ekonomska istraživanja u Esenu. On je radio na statistikama o bolnicama za ovu godinu i ističe: "Udeo bolnica koje ostvaruju gubitke je porastao sa 16 posto na jednu trećinu." Klinike nemaju novca za investicije. Stručnjaci procenjuju da za modernizaciju i ulaganja nedostaje 15 milijardi evra.

U Nemačkoj ima previše bolnica. Doduše, između 1995. i 2011. godine broj je smanjen sa 1.600 na 1.121, ali to je još uvek previše. "Susedne zemlje izlaze na kraj s manjim brojem bolnica", upozorava dr. Augurcki. Da bi izbegle finansijske probleme, sve više bolnica se udružuje i optimira delovanje. Jedan od najvećih vlasnika klinika je Ren-Klinikum AG. Firma širom Nemačke ima 54 bolnice i zapošljava 43.000 radnika. Godine 2006. je kupljena i Univerzitetska klinika Giesen i Marburg - to je jedina univerzitetska bolnica u privatnom vlasništvu. 95 posto pripada Ren-Klinikum AG, a pet posto saveznoj pokrajini Hesen koja je na taj način zadržala područje istraživanja i obrazovanja u toj klinici. Privatni vlasnik je u kliniku uložio 550 miliona evra.

I dalje zatvaranje bolnica

Naravno, takve specijalizovane firme očekuju zaradu. U klinici Giesen i Marburg 60 posto troškova otpada na osoblje. "Pre godinu dana bilo je 220 zaposlenih više", kaže predstavnik zaposlenih Klaus Hanšur. Na redu su nova otpuštanja, i to pre svega u upravi. Oni koji su ostali, imaju više posla. Prekovremeni rad je normalna pojava. Za Klausa Hanšura je jasno da bolnica mora poslovati s dobitkom, ali: "... Ne može se bolnica porediti sa običnim preduzećem. Bolnica se brine o ljudima, i to ima prioritet."

Ein Arzt laeuft am Dienstag, 8. Juli 2008, im Krankenhaus St. Johann Nepomuk in Erfurt ueber einen Gang in der Notaufnahme. (AP Photo/Jens Meyer) ---A physician walks along a corridor in the emergency ward in the hospital 'St. Johann Nepomuk' in Erfurt, Germany, on Tuesday, July 8, 2008. (AP Photo/Jens Meyer)

Da bi finansijski rasteretio nemačke medicinske ustanove, ministar zdravlja je obećao da će država ove i iduće godine osigurati dodatna sredstva u iznosu od 1,1 milijardu evra. "Trenutno je tako da je Nemačka u krizi dobro prošla, jer ima ekonomski rast i malu nezaposlenost. Budžet države, a i bolničke blagajne su puni. Zato sada bolnice dobijaju milijardu evra više", kaže dr. Augurcki. Međutim, pitanje je šta će biti posle 2015. godine. Vrlo je verovatno da će biti zatvoreno još bolnica.

Autori: Anja Kimig/Andrea Jung-Grimm

Odgovorna urednica: Dijana Roščić