I lekarima i negovateljima potrebna pomoć
30. decembar 2020.
„Prošlih nedelja sam već bila potpuno slomljena, dva puta sam testirana na koronu i srećom bila negativna. S obzirom da mi nije bilo bolje, otišla sam svom lekaru. Ali, on je imao punu čekaonicu pacijenata i zato samo malo vremena za mene. Kada sam došla kući, jednostavno sam još samo plakala." Ova 51-godišnja negovateljica starijih i bolesnih osoba koja želi ostati anonimna nakon toga je saznala za besplatno telefonsko savetovalište PSU Helplajn i zatražila pomoć.
PSU je skraćenica za psihosocijalnu podršku udruge PSU-Akut iz Minhena, koja je namenjena zdravstvenim radnicima. Ove godine je pomoć pružena 1.400 osoba. To funkcioniše tako da savete daju kolege iz zdravstva koje su prošle posebnu obuku. A oni najbolje i sami znaju kako stoje stvari u bolnicama i staračkim domovima.
Zdravstveni radnici i bez korone doživljavaju posebno stresne situacije koje ih često zaokupljaju godinama. Smrt majke ili bebe pri porodu, devojčica stradala u teškoj saobraćajnoj nesreći ili iznenadna smrt pacijenta u bolnici. Kod operacije se dogodi greška, na psihijatriji neki pacijent postane posebno agresivan ili veliko opterećenje poslom zbog premalo osoblja što dovodi do potpune iscrpljenosti – kao kod negovateljice koja je nazvala liniju za pomoć.
Pandemija povećava opterećenje
Andreas Igl, stručnjak za krizni menadžment i psihosocijalnu podršku, razgovarao je s njom i s mnogim drugim negovateljima – kako telefonski, tako i direktno na radnom mestu s celim timovima. On je saslušao i raspitivao se o problemima: medicinsko osoblje zbog korone radi pod ekstremnim pritiskom. Oni moraju doživljavati da ljudi umiru, često bez prisutnosti svojih najmilijih. Mnogi od njih se plaše da će preneti zarazu pacijentima ili obratno, doneti zarazu kući svojim porodicama, u kojima možda ima i bolesne dece ili starijih članova. Te su brige u jednoj reprezentativnoj anketi naveli i negovatelji iz humanitarne organizacije Diakonie.
Sve više zaposlenih mora u karantin ili oboleva. Tačne brojke još nisu poznate. Predsednik udruge Diakonie Ulrih Lilie izvestio je o jednoj ustanovi u kojoj je od 52 njegovateljica i negovatelja u službi još samo njih osam. A to, kako ističe, nije usamljen slučaj.
Andreas Igl je voditelj udruženja PSU-Akut, a vodi i PSU Helplajn koja je u martu proširila delatnost kako bi pomogla zdravstvenim radnicima u doba pandemije – svaki dan od 9 do 21 sat. Igl priča da im se javlja sve više ljudi, pa će povećati tim od 40 saradnika. U izveštaju zdravstvenog osiguranja Barmer se navodi da su već u periodu od 2016. do 2018. godine negovatelji u staračkim domovima bili češće na bolovanju nego zaposleni u drugim zanimanjima, između ostalog i zbog psihičkih bolesti.
- pročitajte još: Ima li novca i volje da se medicinsko osoblje pošteno plaća?
Iscrpljena negovateljica s početka priče je nakon telefonskog razgovora sa saradnikom Helplajna rekla: „Za mene je bilo dobro to što u razgovoru nisam morala ništa zadržati za sebe. Inače razmišljaš: šta sve treba reći, može li osoba s druge strane s tim izaći na kraj? Razgovarali smo 45 minuta. Kolega mi je preporučio da se javim psihoterapeutkinji iz tima Helplajn. Ona me je nazvala sledećeg dana. Sada mi pomaže da se opet stabilizujem.“
Važna je pravovremena reakcija
Za vatrogasce, policajce ili zaposlene u hitnoj službi već godinama postoje ponude za stabilizovanje stanja nakon kriznih situacija, događaja s puno mrtvih i ranjenih ili samoubistava, kako bi se sprečio nastanak traume. No, u bolnicama i staračkim domovima, gde se svakodnevno radi o životu ili smrti, ponuda je još uvek malo, kaže Andreas Igl. Psihoterapeutkinja Marion Kol-Krizman ima dugogodišnje iskustvo s lečenjem trauma i prevencijom. Ona je stručna voditeljica PSU Helplajna i preporučuje svima da se što pre jave ako imaju potrebu za razgovorom. Pogođene osobe treba da obrate pažnju na promene: „Nesanica, zamišljenost, razdražljivost. Ako sam agresivniji nego inače, nemam živaca da se brinem o deci, priželjkujem da moram u karantin – sve kod čega se zapaža preveliko opterećenje.“
Marion Kol-Krizman ističe da razgovor s kolegama pruža mnoge šanse: čovek se može isplakati bez da mu je neugodno, sve otvoreno ispričati bez straha od osude. „Da, u redu je da se osećate preopterećeno, da uvek imate te slike u glavi, da ste razdražljivi i nemoćni." Na početku može pomoći i postizanje distance. Helplajn nudi i onlajn informacije o jačanju resursa, prevladavanju opterećenja i konkretne savete protiv panike i akutnog straha.
Kako zdravstvo uprkos svemu funkcioniše?
Andreas Igl se plaši da će narednih nedelja opterećenje zaposlenih u zdravstvu biti još veće, jer na raspolaganju stoji sve manje osoblja. On pretpostavlja da će zbog toga biti zabranjeno uzimanje godišnjeg odmora. A time se preostalim zaposlenima onemogućava oporavak. „No, često nema alternative jer bi inače klinike i starački domovi morali biti zatvoreni", priznaje Igl. Činjenicu da zdravstveni sistem uprkos svemu dobro funkcioniše on objašnjava time što tu rade „vrlo stručni ljudi koji mogu i žele funkcionisati duže vreme".
- pročitajte još: Nemačka: očajnička potraga za negovateljima
Psihoterapeutkinja Marion Kol-Krizman pak kaže da je doživela da su mnogi ljudi pokušali da savladaju aktuelnu izuzetnu situaciju, a da pri tom nisu patili samo zbog svog opterećenja: „Kada vidite kako ljudi umiru u mukama, a s druge strane se morate svađati s nekim u tramvaju ko smatra da ne mora nositi masku."
Hoće li nakon svega svi zaposleni i ostati u zdravstvu ili će promeniti posao? Kod negovateljica raste nezadovoljstvo. Kada je nedavno u Donjoj Saksoniji radno vreme povećano na 12 sati dnevno i 60 sati nedeljno, usledio je talas protesta. Na društvenim mrežama neki su najavili da će promeniti zanimanje.